Testova za hepatitis nema, a terapija je zastarela

Iako čak 70 do 80 njih nije znalo da navede pravi uzrok infekcije, dijagnoza, ipak, nije ono što im najteže pada, jer prave muke počinju tek posle otkrivanja zaraze. Naime, nema redovnog snabdevanja pi-si-ar testovima za dijagnostiku i praćenje lečenja, postojeći medikamenti efikasni su tek kod polovine obolelih, a novi, iako su neki od njih još pre dve godine registrovani na našem tržištu, još se ne izdaju o trošku osiguranja.

Na ove probleme, povodom 28. jula, Svetskog dana borbe protiv hepatitisa, ukazuju u Udruženju za pomoć obolelima od hroničnih virusnih hepatitisa - "Hronos".

"Godinama se uzaludno vrtimo ukrug, a za sve kroz šta prolazimo "opravdanje" je manjak novca u zdravstvenoj kasi: da li to znači da ne treba da se lečimo, da dobijemo cirozu jetre, da što pre umremo da ne bismo koštali ovu državu", ogorčena je Ivana Dragojević iz "Hronosa".

"Možda novca i nema previše, ali i ono što imamo bukvalno se razbacuje. Na primeru lečenja hepatitisa, to izgleda ovako: test kojim se proverava da li će terapija biti efikasna košta oko 50 evra, ali se kod nas ne radi, jer je "skupo", a onda se potroši 10.000 do 15.000 evra godišnje za lečenje pacijenta koji ne reaguje na terapiju", kaže Dragojević.

Nestašica pi-si-ar testova je nešto sa čim se klinički centri i infektivna odeljenja redovno suočavaju. Takvi testovi rade se i u privatnim ustanovama, ali malo ko od pacijenata to može sam da finansira, jer potrebno je testirati se više puta, a svako testiranje košta 15.000 do 17.000 dinara.

"Testovi su nabavljani iz donacija farmaceutskih kuća, ali kada je to prestalo, država nije obezbedila kontinuirano snabdevanje. RFZO je prebacio lopticu na kliničke centre da daju trebovanje o broju testova, i sve se prelama preko pacijenata.", objašnjava sagovornica "Novosti".

Na tzv. dvokomponentnoj terapiji, koja je kod nas još jedina opcija za hronično obolele je 237 pacijenata. Iako su doktori odavno ukazali da su nam neophodni novi lekovi protiv hepatitisa, što je stav i Radne grupe koju je nedavno oformilo Ministarstvo zdravlja, pomaka nabolje, nažalost, još nema.

Procenjuje se da je u našoj zemlji hepatitisom B i C zaraženo čak pola miliona ljudi. Na skupu "Srbija sa hepatitisom" koji je održan u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" iznet je podatak da je u 2013. godini zabeležena učestalost javljanja (incidenca) hroničnog B hepatitisa od 4,07 što je gotovo duplo više u poređenju sa 2012. godinom, i predstavlja najveći broj obolelih ikada zabeležen. I hronični C hepatitis u našoj zemlji je čest i javlja se kod 7,7 na 100.000 stanovnika.