Izricanje presude Šešelju odloženo na neodređeno

Presuda Šešelju odložena je, kako piše u odluci predsedavajućeg sudije Žan-Kloda Antonetija, zbog toga što je iz raspravnog veća, zbog moguće pristrasnosti, krajem avgusta, na zahtev odbrane, izuzet sudija Frederik Harhof.

Budući da su tužilaštvo i ostale sudije - koje su se protivile izuzeću Harhofa - zatražile da ta odluka bude preispitana, što je odložilo imenovanje novog sudije, predsedavajući Antoneti ocenio je da izricanje presude u ranije zakazanom roku nije moguće dok se to pitanje ne reši.

Posebno veće Tribunala utvrdilo je krajem avgusta, usvojivši Šešeljev zahtev za izuzeće, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala, "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

U odluci, objavljenoj 29. avgusta, piše da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu tvrdio da je do jeseni 2012. godine "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koji su počinili njihovi podređeni.

Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.

U odluci posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da je su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.

Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "sa dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre.

Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost "vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama zvanim "šešeljevci".

Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. godine. U pritvoru Tribunala je od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao, odmah pošto je objavljena optužnica. Posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu, suđenje je počelo 2007, a izvođenje dokaza okončano je prošle godine.

U završnoj reči, marta ove godine, tužioci su zatražili da Šešelj bude osuđen na 28 godina zatvora, a optuženi, koji se brani sam, tražio je da bude oslobođen.