Banke će produžiti rok otplate kreditnih rata?

Tako će, oko 800.000 zaposlenih u državnoj upravi i gotovo 600.000 penzionera odahnuti, jer se već brinu kako će da otplate rate zajmova, kreditne kartice i dozvoljeni minus kada im budu smanjena primanja, pišu "Novosti". Naime, oni očekuju da im banke izađu u susret i ponude neke olakšice, kako bi lakše podneli teret smanjenja zarada i penzija, jer oko 80 odsto zaduženih u Srbiji su penzioneri i zaposleni u državnom sektoru.

To znači da je njihov dug oko 4,8 milijardi evra za razne bankarske usluge. Najveći broj koristi gotovinske, kratkoročne zajmove, dozvoljeni minus i kreditne kartice, ali ima dosta mladih koji su uzeli subvencionisane stambene kredite. Penzionere najviše brine dozvoljeni minus.

"Moja penzija je 45.000 dinara, a izračunao sam da će, kada stupe na snagu mere Vlade Srbije, biti manja za 4.400 dinara", kaže A. Jovanović, penzioner iz Beograda. "Imam gotovinski kredit sa ratom od 3.500 dinara i koristim dozvoljeni minus. Kada budem obnavljao pozajmicu po tekućem računu, banka će je smanjiti, jer će mi biti manja primanja, pa ću ostatak morati da doplatim, odnosno 4.400 dinara. Ne znam kako ću da otplaćujem ratu kredita, ali bi mi značilo da mi banka izađe u susret i ponudi neko rešenje."

Mnogi penzioneri, ali i zaposleni koji će ostati bez dela plate očekuju pomoć od banaka. Da podsetimo, neke banke imaju i posebne kredite za penzionere. Sada je trenutak da im ponude neku mogućnost da lakše prebrode period tokom koga će primati manje penzije.

"Kada budu stupile na snagu mere štednje, sigurno ćemo razmotriti mogućnosti za pomoć našim klijentima", kažu u Poštanskoj štedionici. "Mi imamo najveći broj penzionera, koji kod nas primaju penzije, a takođe veliki broj zaposlenih u državnoj upravi i javnim preduzećima su naši klijenti. Zbog toga mi kao banka možemo da iznađemo rešenje u vidu reprograma, produžetka rokova otplate uz povoljnije kamate."

I u Komercijalnoj banci ističu da će kada mere budu usvojene, i ukoliko budu uticale na sposobnost klijenata da otplaćuju zajmove, pronaći najbolje rešenje koje neće da ugrožava ni dužnike ni banku. "Kada bude poznato da li će i koliko biti smanjenje i ako u razgovoru sa klijentima utvrdimo da ima problema za njigovu dalju otplatu obaveza, sigurno da ćemo im izaći u susret", kažu u Komercijalnoj banci.

Kada su uvođene mere štednje u Grčkoj, banke su odmah izašle u susret zaposlenima u državnom sektoru i penzionerima. Uvele su grejs period od šest meseci do godinu dana, tokom koga se nije otplaćivalo ništa i produžile rokove otplate zajmova. Tako, ako je neki klijent dugovao, na primer, još 15 rata za neki kredit, banka mu je produžila rok za vraćanje na 45 meseci.