"Naučni" časopis objavio rad u kojem je citiran Šilja

Naučnici iz Srbije objavili su za tri godine oko 750 radova u takozvanim predatorskim časopisima i na taj način stekli brojne naučne bodove koji su im pomogli pri odbrani doktorskih disertacija.

Činjenica da se domaći naučnici na ovaj način dovijaju kako bi dobili koji naučni bod više razotrivena je kada je u rumunskom časopisu "Metalurgija" objavljen rad-eksperiment mladih profesora sa FON-a u Beogradu, Dragana Đurića, Borisa Delibašića i Stevice Radišića sa naslovom "Evaluacija transformativnih hermeneutičkih heuristika za procesiranje slučajnih podataka".

Uz fotografije ovih naučnika sa lažnim brkovima, perikama i izmišljenim imenima, na tarzanskom engleskom, štampana je publikacija u kojoj su nabacani pojmovi od EU, preko obrazovanja žena, do religije. Među citiranim autorima je pritom i Diznijev junak Šilja sa radovima objavljenim u "Mikijevom zabavniku".

Predatorski časopisi su publikacije u kojima može da se objavi tekst koji nikakave veze sa naukom nema. Ne proverava se kvalitete rada, već samo da li je legla uplata za objavljivanje. Među sedam časopisa u kojima domaći naučnici najviše publikuju, čak tri su lažna.

Istraživač sa instituta ili profesor na fakultetu za kvazirad dobije bodove potrebne za napredovanje, a časopis prihod od nekoliko stotina pa i više od hiljadu evra za troškove objavljivanja. Na taj način se lako mogu steći uslovi za odbranu doktorske disertacije, pa i profesorska pozicija.

Tri najspornija časopisa ove vrste su rumunska "Metalurgija" i bosanski "TTEM" i "Heltmed". Kada je otkriveno kako posluju skinuti su sa liste onih stranih časopisa za koje naučnici dobijaju bodove. Ali pre toga, za tri godine, srpski naučnici su u "Metalurgiji" objavili 283 rada, a teme su bile od medicine do društvenih nauka. U "TTEM" su objavili 240, a u "Heltmedu" 227 radova.

Ovo otkriće obelodanjeno je u publikaciji "Nauka u Srbiji 2010-2013", koju je priredio nacionalni savet za nauku i koja će danas biti predstavljena.

Više od 1.000 naučnika svojevremeno je potpisalo peticiju kako bi ukazali da se ovakve stvari dešavaju i da se novac za objavu ovih "naučnih" radova često uplaćuje na privatne račune urednika. Da je u pitanju klasična slabost sistema svedoči i to što Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nema nadležnost da kažnjava one koji do zvanja i veće plate stignu prevarom.