Zbog ove prave ekološke katastrofe ugroženi su stanovnici sela, voćnjaci i vinogradi, oko 200 vrsta ptica koje nastanjuju okolinu, od kojih su neke zaštićene, pišu Novosti. Posebna opasnost preti peloidu, lekovitom blatu koje se nalazi u jezeru. Njega Specijalna bolnica i banja "Rusanda" puna dva i po veka koristi u lečenju pacijenata. Sada kada je jezero presušilo, peloid ne može da se vadi, a sunce koje nemilosrdno prži umanjuje njegovu količinu i kvalitet. Uz to, slana prašina truje žitelje Melenaca.
Do isušivanja pojedinih delova Rusande, ponekad i celog jezera, dolazilo je u sušnim periodima i ranijih godina. Na to utiče poremećaj nivoa podzemnih voda, izazvan izgradnjom hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav. Tada se podloga tj. žitki mulj po površini pretvara u tipičnu "slanu pustinju".
Usled dejstva čestih i jakih vetrova, karakterističnih za ovo područje, dolazi do razdvajanja slane prašine i isušenog jezera. Prašina izaziva sušenje biljnog sveta na širem jezerskom području, a osim toga isušivanje smanjuje lekovitost peloida.
Sve ovo se, nažalost, dešava i ovog leta, mada je početkom 2000. Javno preduzeće "Vode Vojvodine" sprovelo detaljna hidrogeološka istraživanja radi obezbeđenja vodom ovog jedinstvenog prirodnog dragulja u srcu Banata. Osam godina kasnije, Pokrajinska vlada je obezbedila šest miliona dinara za projekat oživljavanja Rusande. Najavljeno je kopanje nekoliko bunara koji će sprečiti isušivanje jezera u ekstremnim klimatskim prilikama. Verovalo se da je preostala "suza" nekadašnjeg Panonskog mora u melencima tada trajno zaštićena, ali najnovija dešavanja to demantuju.
"Da, uspešno smo realizovali projekat 2008. i kopali bunare. Ne znam šta je s njima i da li su u funkciji", kaže za Novosti Ika Milivojev, u to vreme predsednik saveta MZ Melenci, danas radnik na održavanju parka koji okružuje bolnicu i banju "Rusanda".
Park i jezero su u sastavu Parka prirode "Rusanda", koji zauzima skoro 1.200 hektara i pod zaštitom je države. Ovim područjem neformalno upravlja bolnica koja se sve do prošle godine grčevito borila da dobije status zvaničnog upravljača. Presudio je Zavod za zaštitu prirode, koji je prednost dao novoosnovanoj ustanovi "Rezervati prirode" iz Zrenjanina.
Povodom isušivanja jezera, nebrige i neodržavanja parka prirode, u bolnici okrivljuju "Rezervate prirode".
"Zašto ga ne održavaju, a dobijaju sredstva za to i imaju radnike? Zašto ne dolaze u Melence, da li je nekome u interesu da se 'Rusanda' ruinira i uništi?", pita dr Zorica Ćulibrk, v.d. direktora bolnice i banje u Melencima.
Tvrdi i da isušivanje jezera nije ekološka katastrofa i da neće ostaviti posledice na peloid, kao i da je bolnica na vreme obezbedila dovoljne količine blata za nesmetan rad. Pacijenti, kategorična je, neće trpeti zbog situacije koja je ovog leta zadesila Rusandu.
Veselin Frajić, predsednik saveta MZ Melenci, međutim, strahuje od ekološke katastrofe i opravdava negodovanje sugrađana zbog isušivanja jezera. Istovremeno, Stevan Ćorokalo iz "Rezervata prirode", za Novosti objašnjava da se bolnica i banja obraćaju na pogrešnu adresu. "Treba videti imaju li u 'Rusandi' planove i programe zaštite parka prirode, koji formalno još pripada njima. Tačno je da mi treba da postanemo upravljači, ali odluku o tome tek treba da donese Skupština Vojvodine", kaže Ćorokalo.
.jpg "Devet opozicionih stranaka u Kikindi zajedno ide na lokalne izbore")
.jpg "I sledeće nedelje prikupljanje krvi širom Vojvodine")
.jpg "Kreni-promeni samostalno na lokalnim izborima u Sremskoj Mitrovici")
.jpg "DZH u Subotici spreman za razgovore sa DSHV oko izlaska na lokalne izbore u junu")
.jpg "Kroz Suboticu vozio teretno vozilo sa 3,07 promila alkohola u krvi i na amfetaminu")
.jpg "Opozicija neće mesto potpredsednika u Skupštini Vojvodine: Znak protesta zbog izbornih nepravilnosti")
.jpg "Zaustavljen kod Sremske Mitrovice: Policija mu u kolima našla kesu sa 150 grama amfetamina")
Komentari 20
Petros
zox
Rade
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar