Vesić se hvali prugama u Vojvodini, a 400 kilometara prodato u staro gvožđe

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je rekonstrukciju više pruga u Vojvodini.
Vesić se hvali prugama u Vojvodini, a 400 kilometara prodato u staro gvožđe
Foto: 021.rs

Kako je naveo, već sledeće godine će početi rekonstrukcija pruge od Pančeva do Subotice koja prolazi kroz čitav Banat.

Rekonstruisaće se i pruge Sombor-Vrbas i Sombor-Subotica.
 
"To su pruge kojima se neće voziti 200 kilometara na sat, ali će se voziti 120 kilometara na sat što je sada, s obzirom na stanje tih pruga, potpuno neverovatno", rekao je Vesić. 
 
Komentarišući najavljene rekonstrukcije i izgradnju saobraćajnice "Osmeh Vojvodine", Vesić je ocenio da se "mnogo ulaže u saobraćajno povezivanje severa naše zemlje".
 
Podsetio je i da se radi brza pruga između Subotice i Novog Sada.
Brza pruga između Beograda i Subotice, odnosno Novog Sada i Subotice, biće završena do kraja sledeće godine, što je, kako ministar Vesić napominje, oko šest meseci pre roka zahvaljujući Kinezima koji su izvođači radova.
 
Preostala deonica odnosi se na novih 108 kilometara brze pruge, koji će biti dodati na već postojećih 76 kilometara, rekao je Vesić.
 
"Imaćemo 184 kilometra brze pruge do kraja sledeće godine i ne postoji nijedan razlog ni okolnost koji to mogu da spreče. Svi radovi teku onako kako treba, a dobro napreduju i radovi u Subotici gde se radi više nadvožnjaka i podvožnjaka, te je bilo važno da se radovi dobro isplaniraju i rade sinhronizovano na vreme", izjavio je Vesić.
 
Prema njegovim rečima, kada se završi deo brze pruge od Novog Sada do Subotice, uslediće testiranje od dva do tri meseca, pa će, kako očekuje Vesić, u martu ili aprili 2025. godine krenuti voz između Beograda i Subotice.
 
"Putovaće se tačno sat i deset minuta i to će potpuno promeniti kvalitet života svih naseljenih mesta koja se nalaze oko brze pruge", istakao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
 
On je napomenuo i da je Srbija, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom konkurisala za rekonstrukciju pruge Beograd Sarajevo, koja delom ide i kroz Vojvodinu, od Rume do Šapca pa do Zvornika, kao i da će do kraja godine biti urađen projekat za prugu Beograd-Šid i da je u planu pruga od Beograda ka Vršcu. 
 
"Sve to govori da nikada u istoriji Vojvodine, u nekoliko godina, neće biti što izgrađeno, što rekonstruisano toliko postojećih pruga kao sada", naglasio je Vesić.
 
Podsećamo da je prošle godine, radovima u Senti, počela demontaža skoro 400 kilometara pruga u Vojvodini. Reč je, između ostalih, o prugama Bečej-Senta, Horgoš-Kanjiža, Sombor-Bački Breg, Bečej-Vrbas i Petrovaradin-Beočin.
 
Najduži pružni pravac koji je demontiran je između Vršca i Zrenjanina, 81 kilometar. 
 
Na nekima od njih vozovi nisu saobraćali duže od 40 godina, pa je preduzeće "Infrastruktura železnice Srbije", ocenilo da njihovo održavanje nije isplativo i da ne postoji ekonomsko opravdanje da se u njih investira.
 
"Infrastruktura" je potpisala ugovor sa kompanijom "ZGOP" iz Novog Sada o prodaji šina, skretnica i drugih delova. Reč je o oko 25 hiljada tona sekundarnih sirovina, čijom prodajom je ovo preduzeće zaradilo više od 300 miliona dinara.
 
Najavljujući demontažu, "Infrastruktura" je navela da je time oslobođeno oko 590 hektara zemljišta u 26 opština širom Srbije, koje će lokalne samouprave "moći da koriste za najrazličitije namene".
 
Povodom ove odluke "Infrastrukture", oglašavale su se partije opozicije, aktivisti, kao i Vojvođansko društvo za železnicu.
 
Oni su naveli da nije rađena procena isplativosti pruga, ali i da su iste godinama unazad zanemarivane. 
 
"Umesto da ulažete, investirate, vi rasprodajete u staro gvožđe, po vrlo diskutabilnim cenama. Lokalnim samoupravama je bačena kosku u vidu mogućnosti da prodaju parcele i objekte, i niko se ne buni. A na ovaj način, vi uništavate tradiciju železničkog saobraćaja Vojvodine koji je star skoro dva veka", naveli su tada iz Vojvođanskog društva za železnicu.
Profesor na Departmanu za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka i nekadašnji član Upravnog odbora Železnica Srbije Ilija Tanackov tada je za Danas ocenio da je Vojvodina imala jednu od najgušćih železničkih mreža u Evropi i da priča da je nerentabilna nije tačna.
 
"Pogledajte koliko poreza uplaćuje, a koliko subvencija dobija. One su uvek manje. Dakle, nije profitabilna, ali je rentabilna, državi ne pravi štetu. I verujte, u svakoj zemlji se železnica drži između rentabilnosti i profitabilnosti", istakao je Tanackov.
 
Da je trebalo uraditi analizu rentabilnosti, smatrao je i njegov kolega Gordan Stojić, koji je naveo da su osnov za ukidanje pruga bili podaci iz vremena kada su te linije ugašene.
 
Zaključio je da brza pruga koja se gradi neće imati pun kapacitet ako ne budemo imali dobru mrežu lokalnih železničkih saobraćajnica. 
  • Na Ivan

    13.11.2023 22:45
    Lako je rusiti.
    Istorija Srba u Panonsokoj niziji zakljucao je Vatikan. Ko ne zna istoriju, misli da je oslobodio Vojvodinu 1918. I on sad vadi sine. Uniststava ono sto nije gradio., pa mu lako...
  • savche

    11.11.2023 07:46
    Samo korov
    Gde nekada pruga, sada samo korov.
    Gde nekada političar, sada samo lopov.
    Gde nekada poštenje, sada samo laž.
    Gde nekada Srbi, sada neki drugi narodi.
    Gde nekada srećan narod,
    sada radikali u svim mrkim nijansama.
    Gde nekada Srbija, sada samo tuga i jad.
  • Seti se ili pitaj

    10.11.2023 11:59
    Balac,te pruge su sluzile prevozu. Sinobusi, secas se? Ah da... Bilo je ovde civilizacije pre bacanja jogurta.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Ko je "tihi ubica" vojvođanskih njiva?

Ako se u narednom periodu ne popravi odnos prema zemlјištu, Vojvodina, koja poseduje oko 1,7 miliona hektara, od žitnice Evrope mogla bi da postane pustinja, upozoravaju stručnjaci.