Bivša reprezentativka u nemaštini, živela u kabini na Štrandu

Nada Drvenjak Šljukić (59), nekada reprezentativka Jugoslavije u rukometu, živela je celo leto sa bolesnim sinom u kabini na Štrandu, a sada strepi da li će imati novca da plati kiriju za podstanarski stan.

Čuvena rukometašica iz 70-tih i 80-tih godina, reprezentativka i članica ŽRK "Železničar", danas preživljava sa 16.275 dinara invalidske penzije i brine o obolelom sinu Miodragu. Kako nisu imali gde da žive, tokom leta su noći provodili u kabini na Štrandu, a na Spensu su uz pomoć ljudi dobre volje koristili kupatilo.

- Spavali smo u kabini u odeći i cipelama. Nekada je bilo hladno, ali nismo imali kud. Morali smo tako. Jeli smo šta smo imali. Nekada sendvič, nekada nije bilo ni za to – priča nekada vrhunska sportiskinja, koja se, kaže, bezuspešno mnogima obratila za pomoć. Čitav život stao joj je u torbu koju je nosila sa sobom tražeći utočište.

- U ranim jutarnjim satima napuštali smo kupalište i dosta smo šetali. Dane smo provodili u centru grada i u parku. Odlazili smo i na Spens, kako bi smo se sklonili od kiše. Na ulici niko nije mogao ni da pretpostavi da nemamo kud i da nemamo od čega da živimo – priča Nada. Radila je razne poslove kako bi prehranila sina i sebe, ali to nije bilo dovoljno. Odlazila je u Austriju, ali je morala da se vrati u Srbiju, jer je sinovo zdravstveno stanje bilo sve lošije.

Morali smo da se sklonimo s ulice

Pored svega toga, Nada je pre nekoliko godina lečena od raka, ali kaže da je pobedila bolest i sada joj je jedino bitno da sinu pomogne i da njemu bude bolje. - Konstantno sam uz sina i iskreno se nadam da nećemo živeti ovako doveka. Završila sam medicinsku školu i radila sam u Domu zdravlja kao protetičar. Sve dok nisam operisala karcinom dojke. Tada mi je dodeljena invalidska penzija. Razvela sam se od supruga, a nakon njegove smrti sin je došao da živi kod mene. Od razvoda sam podstanar - kaže Nada, koja je pre nedelju dana pronašla privremeni smeštaj. Stan košta 120 evra, a ni sama kaže ne zna kako će plaćati stanarinu i račune.

- Morali smo da se sklonimo s ulice jer dolaze hladni dani. Moraću da se snalazim kako znam i umem. Sposobna sam za rad 50 odsto. Na birou sam 10 godina. Kada bi mi neko ponudio posao, ne bih se premišljala ni trenutak, jer mi je novac preko potreban. Uslove za penziju ću steći tek za dve godine, a do tada ne znam šta da radim, jer više ne znam kome da se obratim za pomoć - kaže ona za Blic.

Zakucala je i na vrata Centra za socijalni rad, ali je jedino mogla da ostane u Domu za beskućnike, na šta nije pristala. Tada je dobila jednokratnu pomoć od 10.000 dinara. Kada su je novinari pitali za medalje, samo je odmahnula rukom i rekla da to više nije bitno.

- Nisam se nikada predavala. Borim se svim srcem. Ne želim nikoga da uvredim niti da pominjem u lošem kontekstu. Smatram da nisam zaslužila sve ovo. I dalje živim u neizvesnosti i ne znam kako ću dalje, ali znam da se nikada neću predati – govori Nada Drvenjak Šljukić.