Državni lekari: Sa knjižicom kod privatnika ne donosi ništa dobro

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno je najavio novinu u zdravstvu Srbije, jedinoj zemlji u regionu u kojoj RFZO ne finansira privatni sektor. Ubrzo je inicijativu podržalo Udruženje privatnih lekara i stomatologa, rekavši da će ovaj model građanima obezbediti "kvalitetnije i dostupnije lečenje uz otklanjanje veštačkih lista čekanja". Međutim, državni lekari ne dele mišljenje privatnika i smatraju da ta novina uopšte neće biti pozitivna.

Predsednik sindikata Doma zdravlja "Novi Sad" Danijel Župić kaže za 021.rs da je dug put do ostvarenja ovakve ideje u Srbiji, ali da državni lekari nisu protestovali zbog ove ideje jer su relativno zadovoljni aktuelnim pregovorima sa ministarstvom. Međutim, on sumnja da će ovakav model biti dobar čak i za privatnike, jer je cenovnik u ova dva sektora dijametralno različit i ne postoji način da država finansira troškove skupih zahvata u privatnim ordinacijama.

"Ministar zdravlja malo je izleteo sa velikim naslovom da ce izjednačiti državne i privatne lekare. Tvrdim da se ta promena modela neće dogoditi i da pacijentima neće biti ništa bolje kod privatnika nego u Domu zdravlja. Ukoliko pogledate cenovnik usluga državnih lekara i pitate privatnike da li će njihov pregled koštati 700 dinara kao kod mene, dobićete negativan odgovor", kaže Župić i dodaje da će država verovatno pokrivati lečenje do određene cifre, a sve ostalo će pacijent morati da doplati.

Šta će biti sa još skupljim - kardiološkim pregledima i zahvatima, da li će država i takve zahvate pokrivati? Župić kaže da će verovatno biti "povlašćenih" pacijenata.

"Preglede lekara opšte prakse država plaća 500 dinara. Za koliko novca će pacijente pregledati privatnici? Da li će država plaćati svima izuzetno skupu operaciju katarakte ili samo pojedincima?", pita se on.

Neočekivana čak i za privatni sektor

Predsednik Regionalne lekarske komore i vlasnik privatne ordinacije za radiologiju Tomislav Stantić potvrđuje za 021 da je najava Lončara bila neočekivana čak i za privatni sektor, ali da država u ovom trenutku nije spremna na velike promene. Kako kaže, vest je ohrabrujuća za sve, ali još uvek nije poznato da li je finansijski izvodljiva.

"Sada postoji dilema šta bi to tačno značilo i za pacijente i za lekare. Uvođenjem privatnog sektora u sistem je stvaranje tržišta, a nijedna oblast života bez tržišta ne može da funkcioniše. Razumem Ministarstvo zdravlja koje smatra da je ovo proces, jer je potrebno godinu dana samo da se sagledaju svi aspekti uključivanja privatnog sektora u pojedine oblasti. Podsetiću da je država kod privatnih lekara do sada finansirala samo veštačku oplodnju i hemodijalizu", kaže Stantić.

Da li je stvaranje tržišta u zdravstvu poželjno za pacijente i šta ono uopšte znači? Danijel Župić kaže da će ovo tržište destabilizovati državni sektor, koji će praktično nestati, a sa njim i domovi zdravlja. Postojaće, upozorava Župić, samo privatne ordinacije sačinjene od malog broja osoblja, koje će činiti jedno veliko tržište zdravstvenih radnika. Svaki lekar će se boriti da zadrži svog pacijenta, kako bi ostvario veći promet, a zdravstveni uputi će postati menice.

Kako je ranije naveo Lončar, prve službe koje će biti uključene u ovaj model biće opšta medicina, ginekologija i pedijatrija, koje su i oblasti najmanje zahtevne za rukovođenje i aparaturu. Problem se javlja kod većih i skupih procedura, poput operacije katarakte, koja je skupa usluga i za koju postoji lista čekanja. Tomislav Stantić smatra da još uvek nismo u mogućnosti da se upoređujemo sa susedima koji odavno sprovode ovaj model u zdravstvu, ali da će država uspeti da uspostavi tržište na kojem će preživeti sposobniji.

"Ne mislim da je država sada sposobna da finansira i troškove lečenja i osoblje u privatnom sektoru, ali će platiti proceduru. Ta procedura naći će se na otvorenom tržištu državnog i privatnog sektora, a onaj ko bude imao bolje uslove da izvede proceduru, dobiće posao. Država će pritom morati da propiše određene standarde poslovanja, jer je vlasnička struktura potpuno drugačija, kao i način nabavke opreme", kaže Stantić.

"Drugačiji je i pristup elektronskim zdravstvenim kartonima građana, sistemu koji savršeno funkcioniše u domovima zdravlja. Novi model značio bi da će privatne ordinacije takođe biti uključene u mrežu i u mogućnosti da vide podatke pacijenata u bilo kom trenutku. Zakon o zdravstvenoj zaštiti i sada, kako su najavilo i Udruženje privatnih lekara i stomatologa, izjednačava privatne i državne lekare, ali će se uvođenjem ovog modela stvoriti novi problemi", kaže Danijel Župić.

"Zakon izjednačava privatni i državni sektor u pogledu da pacijent sa analizama koje je uradio privatnik može da ode kod državnog lekara i traži izdavanje lekova na recept. Često pacijenti to rade, pa traže i tumačenje analiza privatnog lekara. Ukoliko privatniku dode 500 pacijenata koje mora da fakturiše zasebno, pitanje je kako će to biti izvedeno. Veliko je pitanje kako ce državni i privatni lekari biti umreženi, jer elektronski karton pacijenta mora biti dostupan svim lekarima u svim bazama, ne samo u državnoj, kako je trenutno", pojašnjava dr Župić za naš portal.

Uprkos sumnjama koje dele i privatni i državni lekari, sigurno je da država prvo mora da razume izvodljivost ovog modela. Kako navodi dr Tomislav Stantić, ideja je u osnovi dobra, ali zahteva mnogo priprema kako bi za nekoliko godina bila ostvarena.

"Ovo je jedan veliki zahvat i najvažniji reformski korak u zdravstvenom sistemu, ali će dosta toga morati da se menja. Na primer, aktuelna akreditacija zdravstvenih ustanova i ocenjivanje da li su sposobne da izvedu pojedine procedure uopšte nije obavezna. To tako neće moći da opstane, jer niko neće platiti nešto što nije provereno i definisano. Nije isključeno da će prvi koraci u uvođenju ovog modela biti nespretni, ali je pravac dobar za sve", kaže Stantić.

On dodaje da Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova trenutno pravi ličnu kartu privatnog zdravstva, iz koje će se videti čime se raspolaže i kakve su mogućnosti u ovoj oblasti. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)