Priča o Italijanu koji je spasao Petrovaradinsku tvrđavu

Hiljade Novosađana i posetilaca vojvođanske prestonice svake nedelje prošeta obalom Dunava kod spomenika žrtvama racije diveći se reci iz koje, baš na tom mestu, i danas vire stubovi starog mosta.
Priča o Italijanu koji je spasao Petrovaradinsku tvrđavu
Foto: 021.rs

Ti ostaci zapravo potiču od prvog stalnog mosta između Novog Sada i Petrovaradina sagrađenog 1883. godine koji je poneo ime po caru Francu Jozefu. Sa mogućnošću da preko njega ide voz, svrha mu je bila da omogući povezivanje Zapadne Evrope sa Istanbulom, odnosno Azijom.

Zbog potreba železničkog saobraćaja, tada je sagrađen i tunel ispod Tvrđave. Vremenom se pokazalo da je to bio ne samo prvi stalni most, već i najdugovečniji, dok nije srušen aprila 1941. godine od strane Jugoslovenske kraljevske vojske.

Ipak, Nemci su ga brzo popravili i koristili do 22. oktobra 1944. godine kada je porušen prilikom bekstva fašističke okupacione mađarske i nemačke vojske pred partizanima. Ono što je malo poznato jeste da je rušenje moglo ostaviti daleko veće i trajnije posledice po Novi Sad i Petrovaradinsku tvrđavu da italijanski ratni zarobljenik Đildo Pesapane nije presekao kablove dela eksploziva i tako sprečio urušavanje tunela.

Hroničar i dobar poznavalac istorije Petrovaradinske tvrđave, Nenad Šeguljev, kaže za 021 da je Pesapane sprečio katastrofu.

- Na poslovima prenosa eksploziva Nemci su angažovali italijanske ratne zarobljenike, njihove nekadašnje saveznike. Među njima je bio i 24-godišnji Đildo Pesapane, rodom iz Laura nedaleko od Napulja. On je dan pred miniranje uspeo da preseče žice i spreči Nemce da sruše i tunel - navodi Šeguljev.

O herojstvu mladog Italijana se malo zna, sem iz priča starijih Novosađana i Petrovaradinaca. Zahvalnost zbog toga što je grad spasao od dodatnih uništenja pred samo oslobođenje od fašizma nikada nije dobio.

- Novi Sad mu se još uvek nije na pravi način odužio, jer priča o Pesapaniju nije dovoljno poznata. Ipak, ako se ikada napravi neka nova saobraćajnica kroz tunel i ponovo sagradi most na stubovima nekadašnjeg, mislim da bi bilo lepo da taj tunel i taj novi put ponesu ime po njemu - priča sagovornik 021.rs.

Pesapane je posle herojskog čina uspeo da pobegne od nacističkih vojnika u Petrovradin i tu ostao i posle oslobođenja. Kasnije se oženio, a u Petrovaradinu i danas živi njegova ćerka iz tog braka Marija Nikolić. Svog oca poslednji put je videla kada je imala osam godina.

Italijan se još jednom ženio i preselio u Erdevik, a potom se sa suprugom i dvoje dece sedamdesetih odselio nazad u Italiju. Umro je u Pjaćenci jula 1999. godine u 79. godini života.

Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.

Kad ste već ovde...

Stotine hiljada vas svakodnevno se oslanja na 021 tragajući za istinom i objektivnim pristupom informisanju. Obavezali smo se da ćemo raditi u interesu javnosti sa uspostavljenim visokim standardima novinarske profesije i vi ste nam uzvratili ogromnim poverenjem. Vašu podršku sada možete i da konkretizujete. 021 je pokrenuo gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od zanimljivih artikala direktno podržavate rad redakcije 021. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je za našu budućnost. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • M

    05.06.2020 23:41
    Ovaj covek treba da dobije ulicu u NS i makar bistu u gradicu ili na tvrdjavi!!Hvala 021 na sjajnom tekstu.Super ste!!!
  • /

    05.06.2020 22:06
    /
    zasto vas boli spominjanje nakaradnih komunistickih resenja koja su prouzrokovala ovo sta imamo danas?
    pa ovi koriste njihove planove
  • /

    05.06.2020 17:08
    /
    jel to onda znaci da je sadasnji most i put kroz podgradje ideja komunista?
    ipak su onda oni unistili centralno jezgro grada

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Novi Sad - Novosadske priče

Novosadski fotoreporteri, treće oko koje je videlo i ono što nam je promaklo

Pre ovog vremena u kojem smo svi fotoreporteri, u kojem nema trenutka, događaja ili doživljala koji neprekidnim škljocanjem nismo obesmislili, bili su samo Jovan, Branko, Martin, Dragutin, Andraš, Stevan, Miljan, Čila, Jaroslav, Ana, nekoliko Slobodana... Bilo nam je dovoljno da oni za nas zaustave vreme. Danas su to, zapravo, jedine fotografije koje čuvamo, sve druge, telefonom "iškljocane", zaboravljene su i resajklbinovane.

Putevima vina kroz fruškogorski deo Vojvodine

"Postoji izreka koja kaže da je zemlja lozi majka, nebo joj je otac, a klima sudbina", priča za 021.rs profesorica Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu Tatjana Pivac.

Ceo grad je biblioteka

Prva srpska čitaonica svoj rad započela je upravo u Novom Sadu i to davne 1845. godine, pa nije ni čudno da Novosađani i danas vole da čitaju, otkrivaju nova dela i dele svoja razmišljanja o knjigama.

Pijaca "kad joj vreme nije"

Kada čujete reči bazar ili pijaca, sigurno pomislite na prostor sa tezgama gde se u prepodnevnim časovima kupuju voće, povrće i druge stvari.