Priča o jednom od arhitektonskih simbola grada počinje nakon 1918. godine. Tada Novi Sad ulaskom u Jugoslaviju, i potonjim ujedinjenjem sa Petrovaradinom, postaje važno središte ovog dela nove države. Novi Sad na važnosti i dobija kada postaje sedište Dunavske banovine, koja je, osim Vojvodine, obuhvatala i Baranju, pa čak i dobar deo Šumadije. Beograd je, naravno, bio izuzet, jer je on imao posebnu upravu.
Kako bi se smestila administracija oblasti koje je imalo više od 2,3 miliona stanovnika, u Novom Sadu je sagrađeno velepno zdanje po projektu arhitekte Dragiše Brašovana. Ovaj proslavljeni jugoslovenski arhitekta je objekat zamislio kao lađu na Dunavu, a građani su je prozvali "Bela pogača". Ipak mnogo češće su je zvali "Banovina", mada je u decenijama posle Drugog svetskog rata bila poznata i kao "Izvršno veće".
Međutim, malo je poznato da Brašovan nije uopšte bio izabran na konkursu za projekat zgrade početkom tridesetih godina i da je naknadno sklopljen ugovor sa banskom upravom.
Zgrada je duga 185 metara, široka 42,5 metara i visoka 20 metara sa kulom od 42 metra. U svom sastavu imala je i poseban objekat Skupštine manjeg obima. Kompleks je građen od 1935. do 1940. godine. Svojoj glavnoj svrsi - da bude sedište Dunavske banovine - objekat je služio tek nekoliko meseci.
Predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović kaže da objekat pripada epohi između dva rata, ali da je zapravo i mešavina više stilova tog doba.
"Sadrži u sebi različite reference arhitektonskih stilova tog doba. Možemo ga svrstati i u međuratnu modernu, ali takođe postoje i reference ka stilovima totalitarnih režima koji su, na primer, bili u Italiji", priča sagovornik 021.rs.
Mnogo je priča o ovoj zgradi. Jedna od njih je i ta da je toranj zapravo završen tek početkom 21. veka, kada su uređeni i saloni. Naš sagovornik dodaje da je toanj imao i rezervoar sa vodom, koji je godinama služio kao vodotoranj za taj deo grada.
"Toranj koji se nalazi u kompleksu Banovine i u kojem su saloni za prijem i za odmor na svom vrhu je imao i rezervoar za vodu, tako da je služio i kao vodotoranj za taj deo grada, što je bilo nepoznato većini stanovnika", kaže Jović.
Zanimljivo je i da je Banovina, po prvobitnoj ideji, trebalo da bude crvena, ali da je Brašovan ipak odabrao brački kamen. Postoji nekoliko verzija priče zbog čega se to desilo.
Jedna je da vlast nije želela glomaznu crvenu zgradu koja bi mogla da asocira na komuniste. Druga pak kaže da je Brašovan bio zaljubljen u ćerku vlasnika kamenoloma na Braču, te da mu je to bio razlog za česta putovanja na jadransko ostrvo.
Treća, ujedno i najverovatnija verzija, jeste da je uprava banovine smatrala da sa kvalitetnim i skupim kamenom pokazuje svoju moć, snagu i bogatstvo.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
.jpg "Banovina je jednim delom služila i kao vodotoranj, a trebalo je da bude crvene boje")
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 6
Piško
disbalans
A onda se pojavi majstorica sa skelama da "obnavlja fasadu" i ruinira taj isti kamen...
ja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar