Rođena kao ćerka jednog od vođa Srba u Austrougarskoj, Svetozara Miletića, i posle supruga vođe radikla Jaše Tomića (venčali su se 1884. godine), Milica je imala i pomalo sudbinski složene kockice da joj se otvori put ka samom vrhu srpskog društva u tom periodu.
Milica je skoro ceo život provela u Novom Sadu, a školovala se u Beču i Pešti i govorila je nekoliko jezika: nemački, mađarski, francuski i engleski. Još kao devojka uključila se u politički život uz svog oca koji je bio i u zatvoru (1876 - 1879), a zbog njenih pisama nekadašnjem vereniku, Jaša Tomić je 4. januara 1890. godine ubio Mišu Dimitrijevića na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Jaša i Milica Tomić
Njen najveći politički uspeh će biti taj što će 1918. godine biti izabrana među sedam poslanica Velike narodne skupštine koja je donela odluku da se ovi prostori prisajedine novoformiranoj Jugoslaviji.
Istoričar i odbornik u Skupštini grada Đurađ Jakšić priča za 021.rs da je to što su Milica Tomić i druge poslanice birane i imale pravo glasa vrlo značajno, jer u to vreme žene skoro nigde u svetu nisu imale to pravo, s tim da će u samoj Jugoslaviji sve žene pravo glasa dobiti tek 11. avgusta 1945. godine nakon Drugog svetskog rata.
"Od 757 poslanika, njih sedam su bile poslanice na Velikoj narodnoj skuštini kada se donosila odluka o prisajedinjenju Srbiji. Njih sedam su imale pravo glasa za razliku od ostatka moderne Evrope, gde žene nisu mogle da glasaju. Po ovome je uloga Milice Tomić vrlo značajna i tako se upisala zlatnim slovima u istoriju naših prostora", navodi sagovornik 021.rs.
Milica Tomić je uređivala i vodila novine "Zastavu", a godinama je uređivala i časopis "Žena" i bavila se drugim aktivnostima, vodeći borbu za veća prava žena uz kontakte sa mnogim feminističkim oragnizacijama tog vremena. Jakšić, opet, smatra da ona nije bila feministkinja kako je mnogi predstavljaju.
"Prilikom izraza saučešća kralja Aleksandra Karađorđevića udovici Jaše Tomića, Milica je kralju je između ostalog rekla da je njen muž živeo za ideal velike i slobodne Srbije. Nakon muževljeve smrti 1922. godine ona se potpuno povukla iz javnog života i kao neko ko je odrastao u srpskoj patrijarhalnoj porodici sve je bila, samo feministkinja ne", kaže Jakšić.
Milica Tomić je u Novom Sadu živela potpuno povučeno do svoje smrti neposredno nakon oslobođenja 1944. godine i njena društveno-politička aktivnost je mahom zaboravljena.
.jpg)
Tek poslednje dve decenije o Milici Tomić je počelo da se piše više.
Međutim, uprkos inicijativi da joj se podigne spomenik, pa i osnivanja muzeja štampe u kući gde je živela i radila u centru Novog Sada, do danas joj nije odato neko značajnije priznanje, osim skromne spomen-ploče na kući u Dunavskoj ulici.
Realizaciju ovog teksta podržao je TONS.
.jpg "FOTO: Znate li da u Veterniku postoji bosanska brvnara koja je spomenik kulture?")
Komentari 3
Ajnfort
Inace, radikali se noktima i zubima bore da opravdaju to sumanuto i kukavicko ubistvo.
Ali, istorija je neumoljiva.
Interesantno je da je i onda, kao sto je danas, vazno ko si i ciji si. Za nesto za sta bi obican covek dobio dozivotnu ili bar 20 godina, on je odlezao svega 6. Ima cak onih koji smatraju da je time oduzio svoje i da je sasvim legitimno da takav tip (inace poznati antisemita) dobije bulevar i spomenik.
Piško
realno
Samo ova rečenica me šoknula:-"a zbog njenih pisama nekadašnjem vereniku, Jaša Tomić je 4. januara 1890. godine ubio Mišu Dimitrijevića na Železničkoj stanici u Novom Sadu."
Milica, zakuvala malo. :-)
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar