Kratak, ali koristan vodič kroz istoriju NS muzičkih studija: Na GSP linijama 64 i 52

Ivan Varnju

varnju@021.rs

Novi Sad

25.04.2022.

08:30 > 08:36

Konačno jedno sunčano jutro u Bukovcu. Idealno za lokalce koji će biti domaćini gostima u okviru još jednog takmičenja u bacanju kamena s ramena i nadvlačenju konopca. Vole to u Bukovcu.

Kratak, ali koristan vodič kroz istoriju NS muzičkih studija: Na GSP linijama 64 i 52

Foto: 021.rs

Nešto dalje omladina izvodi trikove na bajsevima u okviru još jednog festivala ekstremnih sportova. Vole to mladi.

Dole u selu, u Karađorđevoj 63, Anton iz benda Partibrejkers upravo snima solo za pesmu "Mesečeva kći". Neki vole rokenrol.

Ali, moram da vam priznam, malo sam iskrivio istinu - ova tri događaja nisu se desila istog dana, čak ne ni iste decenije. Ali jesu u Bukovcu! Takmičenja u različitim krajiškim disciplinama već godinama zaista su deo bukovačke tradicije. Baca se kamen, skače se u dalj (mada svetska atletska federacija ne priznaje rekorde), a tu su i folklorne grupe. Ima ljudi koje pokreće tradicija, dok drugi traže adrenalin kroz ekstremne sportove pa je tako mnogima čuvena lokacija - Bike park Bukovac.

Anton je zaista svirao u Karađorđevoj 63 u Bukovcu, i to u studiju Barbaro, u Bukovcu 1987. godine. Uobičajeno je da pesme budu napisane pre dolaska u studio, mada ponekad nastaju na licu mesta. Zabavlja me ideja da je mesečeva kći zapravo bukovačka kći, a Cane "ispija piva" ispred lokalnog dragstora u Sremu. Samo što se u Sremu oni ne zovu ortaci. Nemam dokaze, ali pozivam javno filmskog radnika Miloša Pušića da napišemo alternativni scenario za kratki film "Bukovačka kći"

Prvi studio Borisa Kovača zvao se "Meta Sound", kažu da je to jedan od prvih privatnih muzičkih studija u Vojvodini. Godine 1985. sele se u Bukovac i tu nastaje saradnja Borisa Kovača i Milana Ćirića. Kada na sajtu discogs pogledate ličnu kartu studija Barbaro, postaje vam jasno zašto se baš u Bukovcu ukrštaju narodni i urbani uticaji, mada nam je preko glave tih termina - narodno i urbano. Kovač je izgradio međunarodnu karijeru koja je jedinstvena za Novi Sad, a rekao bih i za Srbiju, baš zato jer je bio radoznao i otvorenog uma. Ne čudi onda što je njegov muzički studio bio otvoren za sve.

U Bukovcu, uglavnom sa Ćirićem za miksetom snimane su različite stvari. Tu su bendovi vojvođanskih Mađara, takozvani "šogor rok", grupe poput sastva Sógor iz Sombora sredinom osamdesetih, zatim veliki broj izdanja narodne muzike, ali i rokenrol singl, reč je o sastavu Boye "Ja Hoću Te / Kralj Dosade".

U Novom Sadu, 1989. godine, tada još uvek uzbudljivom gradu za život i za bilo šta drugo, Mile Ćirić je osnovao svoj studio - "Guru sound", u ulici Ilije Ognjanovića 7. U tom prostoru snimljena su dva jugoslovenska antologijska albuma - Discipina Kičme "Nova iznenađenja za nova pokolenja" (1991) i Kud Idijoti "Mi smo ovdje samo zbog para" (1990).

Najbolji novosadski bend koji nije iz Novog Sada je etiketa koju je opravdano zaslužila grupa Kud Idijoti. Basista Nenad Marjanović dr Fric u knjizi "Život sa Idi(j)otima" opisuje svoja južnobačka iskustva iz 1990. godine:

"Kada su Partibrejkersi objavili svoj drugi album, to nam se svidelo. Taman smo u Novom Sadu odradili odličan koncert u klubu 'Linea' koji je vodio Dragan Obradović, bivši veslački reprezentativac. Studio koji smo izabrali držao je Milan Ćirić, koji se iz Bukovca i studija Barbaro preselio u Novi Sad. Bilo je jasno da smo 'kliknuli' jer je Ćirić rekao da 'nećemo paliti taksimetar', te da ćemo posao završiti bez obzira na broj potrošenih sati".

Dr Fric je dalje u svojoj knjizi opisao atmosferu u gradu dok se snimao jedan od najboljih jugoslovenskih pank albuma.

"Naš veliki fan iz Novog Sada bio je Željko Tomić, koji nam je bio domaćin. Za nas mediterance dani su bili stravično hladni, pa se ne sećam baš neke zabave. Bubanj nam je posudio Robert Radić iz Obojenog programa, a Bilja iz benda Boye nam je gostovala na pesmi "Bandiera rossa" Ćirić je na prvu loptu skužio naše interne fore i sve je snimljeno brzo, jer smo bili veoma uvežbani".

Novosadski muzičar i producent Milan Ćirić, preminuo je krajem prošle godine u Holandiji gde je godinama radio i snimao. Na društvenim mrežama od njega su se oprostili sastavi Obojeni Program, Disciplina kicme, Partibrejkers i mnogi drugi.

Vreme je da se iz Bukovca, a zatim i centra grada uputimo malo zapadnije. Kod Futoške pijace možemo sačekati bus broj 52, linija Železnička stanica - Veternik, mada može poslužiti i futoški, odnosno begečki bus. U Veterniku ćemo osim odličnog jagnjećeg pečenja i mog automehaničara Pere posetiti i muzički studio Matriks.

"Muzika je velika inspiracija, koliko god da je uspešna", počeo je razgovor za 021.rs Marinko Mare Vukmanović.

Većina muzičkih fanova zna Mareta kao basistu Pekinške patke, ali njegov doprinos muzičkoj istoriji grada mnogo je veći. Mare je devedesetih otišao u London gde je diplomirao na SAE Institute, odsek za audio inženjering. Blisko je sarađivao sa sastavom Borisa Kovača širom Evrope i vrlo verovatno je domaći producent sa najviše izdanja van naše zemlje. Studio Matriks je osnovao 1989. godine u Veterniku, gde su u početku osim njega radili Ivan Vlatković, Boban Nedeljković i kasnije Vuk Vukmanović.

Mare Vukmanović za 021.rs objašnjava šta je bila njegova ideja kada je pokretao studio

"Kada sam razmišljao o studiju, bilo mi je bitno da bend svira zajedno. Odrastao sam na zvuku singlova iz šezdesetih, a to su uglavnom bili snimci grupa koje su u studiju svirale zajedno, kao da su na živom nastupu. Prvi album Animals-a je recimo snimljen za sat i četrdeset minuta. Najveci bendovi (The Rolling Stones, U2, E Street Bend) i danas tako rade. I to se čuje. Utegnut bend može da proizvede magiju i na probi, uz dobar monitoring i atmosferu u studiju. Tako nastaju fantastični audio zapisi. Mi se u našem studiju trudimo da snimamo analogno, ali da miksamo na digitalni format. Do pre par godina Matriks je bio redak studio, čak i u svetskim okvirima, koji je imao dva inča šesnaestokanalni Lyrec magnetofon".

Foto: Privatna arhiva Mareta Vukmanovića

Prema rečima Vukmanovića, dobar snimatelj zna da izvuče maksimum iz svoje opreme, a dobar producent zna da sluša želje benda, proceni njegove mogućnosti i da mu pomogne da se iz zvučnika čuje zvuk koji nosi u svojoj mašti.

Tokom devedesetih godina 20. veka oblikovala se rokenrol i pank scena, a studio Matriks je bio deo toga. U Veterniku su snimani i producirani važni albumi poput "Beerdrinkers Revenge" grupe Vrisak Generacije, zatim sledeća izdanja: "Nikog Nema" - Ritam Nereda, "Vol 1" - GBB, album Zorana Bulatovića Baleta "Summer Without Syphilis", tu je i izdanje "Backstage" - Marinko Vukmanović, ali i CD, odnosno kasete grupa Provokacija, KBO, Basta, Mac Tire...

"U to vreme zvuk novosadskih privatnih studija bio je vrlo specifičan, što se takođe može čuti iz snimaka Ivice Vlatkovića, Mileta Ćirića i Peđe Pejića", navodi Vukmanović za 021.rs i opisuje svoju saradnju sa sastavom Atheist Rap i niškom grupom Novembar.

"Ateisti su novosadski brend. Karakterističan i prepoznatljiv. Bilo je sjajnih trenutaka, ali i velikog umora. Izašli smo iz studija posle ravno 54 dana. Sećam se da je Pećinko, da bi izduvao glavu posle napornih dana, išao kući peške - od Veternika pa do Novog naselja. Svih 54 dana u studiju je bio i veliku podršku nam je davao Gaga iz Vriska Generacije."

Grupa Novembar, koja ima svoje korene na zagrebačkoj rokenrol sceni stigla je takođe u Veternik kod Mareta da snimi album.

"Kosta je bio pretalentovan kompozitor i aranžer, odličan tekstopisac a već je imao i dosta iskustva u radu sa grupom Studeni-Studeni iz Zagreba. Većinu pesama je mogao i sam da odsvira, na gitari ili na basu, ali se ipak odlučio da na tom albumu uglavnom samo peva. Gotovo sve pesme sa albuma 'Licem Prema Zemlji' su vrhunskog potencijala i izdržale su test vremena. Jako mi je žao što tada nisu bolje promovisane, i što nisu bile više prisutne u medijima. I dan-danas ih često preslušavam, kada vozim duže ture."

Za kraj naše veterničke ture, Mare Vukmanović želeo je da istakne značaj live sound produkcije.

"Radio sam sa Borisom Kovačem, između ostalog za dvd izdanje 'Before and After… Apocalypse'. Tu je i saradnja sa Rundekom na njegovom live albumu i songovima iz predstave 'Brod za lutke'. Publika na koncert dolazi zbog zvuka i utiska koji je čula na nosaču zvuka. Loše produciran live sound je katastrofa za svakog izvodjaca, i moze da upropasti utisak o njemu i njegovoj muzici. To je vrlo osetljiv i delikatan posao, s obzirom na to da je u svakom prostoru drugačija akustika, oprema i ljudski faktor."

Kasno je već, treba uhvatiti ovaj poslednji veternički bus za grad u 23.10. Sledeće sedmice, samo na 021.rs, vraćamo se u centar grada, jer još jedan tonski snimatelj i producent Peđa Pejić ima šta da podeli sa nama.

Za koliko dana su subotičani Džukele snimili album u Novom Sadu? Kako je Darkwood Dub završio u njegovom studiju? Avanture se Vojvođanskim bluz bendom, a biće reči i o krađi bajsa nedaleko od Spensa.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Podrži 021

Teme

Slušaj 'vamo

Komentari 6

Hronološki Najpopularniji

21

25.04.2022 • 11:58

Da li je autor obradio studio u belim njivama, ili ce to proci sa pejicem u sledecem tekstu?

5 0 +5
Goran

25.04.2022 • 10:25

Vredno štivo

Bravo Ivane! Vredno štivo za podsećenje i hroniku. Čekamo sledeće nastavke.

12 0 +12
Vlada

25.04.2022 • 10:23

Bravo za autora!

Bravo za autora!

9 0 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.