Iz centra na "brdo" 2: Biti na nogama

Duško Bogdanović

Novi Sad

14.11.2023.

11:25

Krajem aprila 1979. u Velikoj Britaniji su održani izbori - pokazalo se istorijski - na kojima su Konzervativci potukli do tada vladajuće Laburiste.

Foto: 021.rs

Margaret Tačer je postala prva žena premijer u zemlji sa dugovečnom parlamentarnom istorijom.

Na sam dan izbora naša kuća je odlučila da iznajmi studio u BBC, za takozvano unilateralno javljanje.

U zakazano smo vreme, kolega Gabi Bodiš iz Redakcije na mađarskom jeziku i ja, bili u zgradi, za mene, u hramu televizijske "religije".

Dok smo čekali na svoje vreme za javljanje u udobnoj garnituri za sedenje, uz bogatu ponudu iz mini bifea, ćaskajući sa kolegama iz raznih televizijskih kuća, popili smo kafu, pa viskić... Klasika, novinarska.

Na vidnom mestu u tom prostoru, na specijalnoj tabli, bila je okačena lista sa satnicama i imenima stanica i novinara koji će se matičnim redakcijama javljati iz nekoliko, za to predviđenih, studija. Jedan za drugim na tom spisku, sve sami svetski giganti: ABC, CBS, NBS, RAI, ZDF, ARD, ORF... i JRT. Sa našim imenima! Osećao sam se fenomenalno. Ponosno.

U zakazano vreme ušao sam u studio. Na vezi je već bila Doda Tot, koleginica iz naše "spoljne".

Popričali smo, potopuno opušteno, o tome šta ima novo kod kuće. Obavestila me je, što mi je bilo izuzetno bitno, šta je već stiglo od Evrovizije - u regularnom dnevnom biltenu razmene informacija - za takozvano "pokrivanje" i šta bih od toga, mogao da iskoristim za svoju priču. Znao sam da će Doda, kao i obično, izveštaj maksimalno dobro opremiti, te ga takvog proslediti svim jugoslovenskim centrima.

OK. Sve spremno. Krećemo u snimanje.

Odjednom blok! Nisam mogao ni reč da izgovorim. Zavrteo mi se u glavi onaj spisak stanica, imena novinara za koje sam čuo - neki od njih behu istinske hodajuće novinarske legende - pomisao na milione ljudi koji će taj izveštaj videti uveče, po Dnevnicima u celoj Jugoslaviji. Panika!

Prvi put sam posle godinu dana "mogu-ja-sve" iluzije, shvatio čime se, zapravo, bavim i koliko je ogromna moja profesionalna odgovornost.

Izvinio sam se Dodi, slagao da treba još nešto da dopišem u tekstu i na ogromno Gabikino iznenađenje, izašao iz studija. Zamolio sam ga da se on prvi javi, jer ja, kao, treba još nešto da izredigujem u izveštaju.

Nervozno sam se vrteo u krug, duboko disao, popio čašu vode... Bez pomoći. Užas je trajao.

Gabi je u međuvremenu završio snimanje i izašao je iz studija. Sada nema više nazad. Moram, kako god znam i umem!

Opet sam razgovorao sa Dodom, disao na škrge, šatro se, šalio... Nekako sam izveštaj - kraći od onoga što sam planirao - u kameru ispričao.

Sledeće dve godine loše sam se osećao u studiju. Svoju traumu nisam nikom saopštio, verujući da ću se vremenom, kroz rad, iste osloboditi. Nalazio sam u tom nastojanju, različite načine. Maksimalno sam skraćivao najave u Dnevniku. Govorio sam kao voditelj u studiju, samo ono, odista, neophodno.

Sva sreća, tada sam često izveštavao iz inostranstva. Beše u to vreme velika politička kriza u Italiji, sa izborima svako malo, potom Samit nesvrstanih u Havani i boravak od dvadesetak dana na Kubi...

Na terenu, u nekom drugom okruženju, sasvim sam se dobro osećao. Studio sam i dalje mrzeo.

Početkom 1980. zbog bolesti Josipa Broza, potom njegove smrti, pa višemesečnog, shodno novonastaloj situaciji, drugačije komponovanog programa, informatine emisije su uglavnom bile spikerske. Koristio sam tu pogodnost, kada god sam mogao.

Na jesen iste godine, prvi put sam u Dnevniku "prodao" verziju "vesti dana". Do tada je bila praksa da iza špice emisije voditelj ili spiker, uz pozdrav gledaocima, pročita takozvanu generalnu najavu sa najvažnijim vestima toga dana, potom je išao politički blok iz zemlje, vesti iz sveta, prilog ili dva iz privrede, kultura, sport, vreme... i doviđenja.

E, u mojoj koncepciji je bilo ovako: špica, efektan izbor najvažnijih događaja dana - sa snimcima, mini tonskim insertima ili sa slajdovima pokriven - koji je iz "ofa", pročitao dežurni spiker. Tek tada sam kao voditelj, pozdravio gledaoce, te uz nekoliko rečenica, najavio ono što ćemo emitovati u toku emisije. Dalje je sve išlo ustaljenim redom.

Time sam lišio sebe da čitam, nekada predugu generalanu najavu. Sve ostale intervencije između priloga, bile su maksimalno kratke. Trudio sam se da budu što više personalizovane: mini komentar onoga što smo čuli i videli, ili najava sledećeg priloga.

Tako lagano, iz emisije u emisiju, tražeći za sebe najkonforniji okvir, ali pritom i razlog za prisustvo u studiju, jednog dana sam ceo Dnevnik odstajao. Bio sam, zapravo, domaćin emisije, koji je "goste", dakle gledaoce, dočekao, kako dolikuje, na nogama.

DOMAĆIN! Prava reč za tu koncepciju. Stajanje je u emisiji je postao moj zaštitni znak. Jedini sam tada tako vodio Dnevnik. Vrlo, vrlo dugo i ostao usamljen u tome.

"Vesti dana" bile nešto novo. Skoro revolucionarno, za kruti, gotovo rigidni format, kakav televizijski Dnevnik jeste. Taj moj koncept u drugim stanicama JRT i njihovim Dnevnicima, dugo nije bio prihvaćen. Štaviše, nisu ga praktikovale ni sve kolege u TVNS. Neke, dabome, jesu.

Kako god bilo, decenijama već, tu šemu, u raznim verzijama, svakodnevno gledamo po mnogim televizijama. A bio je to krajnje iznuđen potez. Potpuno neželjen. Moje panično bekstvo od nelagodnosti u studiju.

Slučajna namera sa dobrim raspletom. Moglo je biti i drugačije. Nije!

Međutim, ironijom sudbine, nisam zapamćen po tome, već po stajanju u emisiji. Ako sam uopšte, po bilo čemu, zapamćen? Siguran sam da u Radio-televiziji Vojvodine, taj podatak o istoriji koncepta "vesti dana", retko ko zna.

Ovi "patuljci" što danas vode informativu, o tome, siguran sam, "pojma nemaju". Nemam bolju ekspresiju tim povodom, od citiranja naslova onog veselog pesmičuljka.

Uostalom, koga - tamo na "brdu" - to, uopšte, zanima? Zašto bi? Nismo iz istog filma...

Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.

Teme

Duško Bogdanović Senke Sećanja

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Дарко

27.12.2023 • 13:42

роса у подне

Памтим тај неправилни говор са доста слова који се котрљају.

2 1 +1
Malena

14.11.2023 • 16:37

Prvi i jedini...

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.