Fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način"
Procenjuje se da ukupna proizvodnja rakije u Srbiji, za tržište i za sopstvene potrebe, iznosi do 55 miliona litara godišnje.
Foto: Pixabay
Od toga je oko 40 miliona litara šljivovice. Godišnje izvezemo rakije za 10,7 miliona evra, ali zato uvezemo viskija za 8,8 miliona evra, piše magazin Biznis i finansije.
Kada je rakiju "Yebiga", napravljenu od šljive na Goču, pre nekoliko godina na američkom tržištu počeo da promoviše Bili Guld, basista grupe "Faith No More", lokalni portali specijalizovani za alkoholna pića su se svojski potrudili da podrobno objasne šta je i kakvo je ovo srpsko piće.
Pored informacija o načinu proizvodnje i ukusu, Amerikanci su mogli da saznaju da nema čoveka u Srbiji koji ne proizvodi rakiju, da Srbi bez rakije nikuda ne idu, pa ni u rat, da je piju i kada se raduju i kada tuguju. Američki novinari su navodili da Srbi rakijom leče sve bolesti i da je zovu "majko", čak i da je rakija "tradicionalni srpski doručak".
Stručnjaci koji su uporno nastojali i konačno uspeli da Unesko uvrsti srpsku šljivovicu na listu nematerijalne kulturne baštine, imaju, očekivano, nešto drugačije viđenje. Ako se umesto nacionalnog zanosa konsultuju dostupne istorijske činjenice, Srbi ne samo da nisu pronalazači šljivovice, već su tokom srednjeg veka daleko više proizvodili vino. Na rakiju su prešli tek sa dolaskom Turaka i to iz ekonomskih razloga jer je mnogo isplativija, što potvrđuje i narodna izreka da "vino traži slugu, a rakija gazdu".
S druge strane, činjenica je da se rakija toliko odomaćila u Srbiji da je njeno pečenje postalo neraskidivi deo tradicije i poseban društveni događaj. Svaki domaćin koji proizvodi rakiju to radi na svoj način i doživljava je kao jedinstven proizvod, koji ima samo on i niko drugi.
Međutim, fenomen da u Srbiji "svako proizvodi rakiju na svoj način", gubi na privlačnosti kada se ona prodaje na tržištu. Sada, kada je zahvaljujući Uneskovoj odluci srpska šljivovica izašla iz anonimnosti i predstavljena svetu kao proizvod koji je značajan za celokupnu svetsku kulturu, struka i registrovani proizvođači se nadaju da će država pokazati više entuzijazma u suzbijanju crnog tržišta, kako bi se konačno uspostavili jedinstveni standardi u proizvodnji.
Trenutno je u zemlji u kojoj "nema ko ne peče rakiju", prema podacima Ministarstva poljoprivrede registrovan samo 931 proizvođač žestokih pića. To je ipak tri puta više u poređenju sa 2016. godinom, kada je počeo da se primenjuje novi Zakon o jakim alkoholnim pićima. Od kada je počela registracija proizvođača, uvećava se i zvanična statistika o proizvodnji žestokih pića, koja je porasla za preko 88 odsto, na 34,3 miliona litara. Od te količine, proizvedeno je 26,1 miliona litara rakija od voća, a preostalo čini proizvodnja vinjaka, travarica, likera, džina i drugog žestokog pića.
U izveštaju se navodi da pored registrovanih proizvođača, rakiju u Srbiji tradicionalno proizvodi i veliki broj pojedinaca za sopstvene potrebe. Procenjuje se da sa tom količinom, ukupna proizvodnja rakije dostiže između 50 i 55 miliona litara, a najveće količine se proizvode u Rasinskom, Šumadijskom i Zlatiborskom kraju.
Od voćnih rakija najzastupljenija je šljivovica. Šljiva se uzgaja na preko 73.000 hektara sa prosečnom proizvodnjom od 437.000 tona godišnje. Oko 70 odsto šljive se preradi za rakiju, što iznosi oko 40 miliona litara šljivovice. Od ostalih voćnih vrsta, kajsije, kruške, dunje i drugih, proizvede se u proseku oko 10 miliona litara, dok se rakije od vina, odnosno vinjaka, prosečno proizvede oko pet miliona litara.
Šljivovica se najviše proizvodi u zapadnoj Srbiji, i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti. Voćne rakije, kao što su travarica, nanovača, menta, preovlađuju u istočnoj Srbiji, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa. Poslednjih godina povećava se obim proizvodnje rakije od dunje, kruške, kajsije i maline.
Najviše srpske rakije popije Evropa
Vrednost izvezene rakije raste iz godine u godinu, pa je sa 5,1 miliona evra u 2017. godini porasla na 10,7 miliona evra u 2021. godini. Najveću vrednost u izvozu od 7,8 miliona ostvaruju šljivovica, kruškovača i višnjevača. Rakije sa udelom od 63 odsto ubedljivo preovlađuju u ukupnom izvozu jakih alkoholnih pića, slede vinjak, konjak i ostale rakije od grožđa sa učešćem od preko 12 odsto i vrednošću izvoza od 2,1 miliona evra, dok likeri imaju udeo od šest odsto i u izvozu dostižu vrednost od milion evra.
Izvoz je nastavio da raste i tokom 2022. godine, kada je za prvih devet meseci izvezeno voćnih rakija u vrednosti od 9,8 miliona evra, što je za 30,7 odsto više u odnosu na isti period 2021. godine.
Srbija najviše izveze rakije na tržište EU i to za 6,9 miliona evra, a potom u CEFTA region, gde izvoz dostiže šest miliona evra. Od zemalja EU, šljivovica se najviše izvozi u Nemačku, Hrvatsku i Austriju, a od ostalih zemalja u SAD, Australiju i Švajcarsku. Prošle godine, najveći rast vrednosti izvoza zabeležen je upravo na tržištu Švajcarske, a primetno je veće prisustvo srpskih rakija i na novim tržištima, kao što su Kipar, Azerbejdžan i Malta.
Srbija, ipak, i dalje mnogo više uvozi jakih alkoholnih pića nego što izvozi. Vrednost uvoza iznosi oko 19,9 miliona evra, a najzastupljeniji je viski sa vrednošću od 8,8 miliona evra. Slede vinjak i konjak, zatim likeri, a najmanje se uvoze votka i rum. Preko polovine uvoza žestokih pića potiče iz EU, i to u vrednosti od 10,4 miliona evra.
Pročitaj još
S kolena na koleno
Unesko je upisao srpsku šljivovicu na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 1. decembra 2022. godine sa sledećim obrazloženjem:
"Priprema tradicionalne rakije od šljive – šljivovice, ima više faza koje uključuju porodice i zajednice. Šljive se najčešće gaje na porodičnim gazdinstvima i bere se u jesen. Kuvaju se 20 do 30 dana, a zatim destiluju u ručno rađenim bakarnim posudama da bi se dobila blaga rakija. Drugom destilacijom dobija se jača rakija. Poslednja faza je odležavanje u buretu, najčešće od hrastovine, najmanje godinu dana. U svečanim prilikama i tokom porodičnih slavlja, šljivovica prati zdravice sa željama za zdravlje i blagostanje.
Takođe je važan deo tradicionalne medicine, gde se dodaju lekovito bilje ili voće za dobijanje lekova protiv prehlade i bolova ili antiseptika. Zimi se konzumira kuvana rakija. Praksa se uglavnom prenosi unutar porodica i zajednica, pri čemu mlađi članovi vremenom stiču znanja kroz postepeno uključivanje u različite faze pripreme i upotrebe šljivovice. Žene takođe pridaju veliki značaj prenošenju znanja i veština vezanih za rituale, tradicionalnu medicinu i gastronomiju".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Hrana koju ne bi trebalo zamrzavati
25.01.2026.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Od T-400 do T-1600: Šta znače brojevi na pakovanju brašna?
24.01.2026.•
0
Na tržištu danas postoji više vrsta brašna, a oznake na pakovanju često zbunjuju.
Kafu više nećete piti na isti način: U ovome je trik
23.01.2026.•
4
Ako niste ljubitelj čiste kafe, mali trik može potpuno promeniti ukus i doživljaj - i ne, nije ni mleko ni šećer.
Ako često jedete tunjevinu iz konzerve - evo šta zapravo sve unosite u organizam
21.01.2026.•
7
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
VIDEO: Taste Atlast objavio koje su najbolje supe na svetu
18.01.2026.•
2
Teste Atlast objavio je listu najboljih supa širom sveta.
Devet doručaka koji su zdravi za srce, a nisu jaja
18.01.2026.•
2
Jaja su omiljeni doručak, ali nisu jedini način da započnete dan.
Evo šta zapravo jedete kad jedete riblje štapiće
18.01.2026.•
47
Riblji štapići jedan su od onih proizvoda koje gotovo svi znamo od detinjstva. Brzi su, jednostavni, jeftini i nekako uvek isti - bez obzira na proizvođača.
Svetski dan pice: Svakog dana u Italiji se ispeče više od osam miliona pica
17.01.2026.•
0
Sektor pice u Italiji ostvaruje godišnji promet od oko 15 milijardi evra, obuhvata više od 50.000 picerija, zapošljava oko 300.000 ljudi, dok se svakog dana u Italiji ispeče više od osam miliona pica.
Ne znate da li vam se otvoreno vino pokvarilo? Evo kako možete da prepoznate
14.01.2026.•
2
Pravilno skladištenje i poznavanje postojanosti različitih vrsta vina ključni su za očuvanje njegovog kvaliteta nakon otvaranja.
Kada je bolje koristiti maslac, a kada margarin?
07.01.2026.•
12
Prilikom pripreme kolača, izbor između maslaca i margarina može značajno da utiče na ukus, teksturu i krajnji rezultat.
Da se podsetimo: Postoji razlog zašto je česnica u Vojvodini slatka - iza svega stoje Marija Terezija i inat
07.01.2026.•
12
Kada domaćice u Vojvodini mese božićnu česnicu, ne treba im ni brašno i kvasac. Potrebne su im kore, orasi i ulje. Jer, česnica u Vojvodini je slatka.
Svinjska mast je bolja od ulja: Da li je to tačno?
06.01.2026.•
6
Svinjska mast se poslednjih godina vratila u kuhinje, često uz tvrdnju da je zdravija od ulja i da su je naše bake koristile s razlogom.
Najčešće greške u kuvanju sarme
06.01.2026.•
7
Sarma je jedno od onih jela za koje svi misle da znaju da je prave, ali se oko nje najčešće greši.
Kako znati da li se kafa pokvarila: Obratite pažnju na ove stvari
06.01.2026.•
0
Aroma sveže pripremljene kafe ima neku posebnu čaroliju - onaj duboki, opojni miris koji ispuni prostoriju i poziva na trenutak uživanja.
1.jpg "Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira")
Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira
05.01.2026.•
0
Mekan, vazdušast i blago žilav, naan je danas nezaobilazan dodatak jelima indijske i bliskoistočne kuhinje širom sveta. Najčešće se služi uz jela sa bogatim sosovima, poput puter-piletine, ali njegova uloga je i veća.
Tuna na aukciji plaćena 2,7 miliona evra
05.01.2026.•
1
Japanski suši restoran ponudio je danas 510 miliona jena (2,7 miliona evra) za jednu plavoperu tunu.
.jpg "Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana")
Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana
04.01.2026.•
3
Jedan od najpoznatijih proizvođača burbona na svetu, Jim Beam, privremeno će obustaviti proizvodnju u svojoj glavnoj destileriji u Kentakiju tokom 2026. godine, potvrdio je portparol kompanije.
Kuhinjska ili morska so: Šta je bolje?
03.01.2026.•
4
So je neophodan začin u svakoj kuhinji, sastojak koji ima moć da transformiše ukus skoro svakog jela.
"Ruska salata" nije bez goveđeg jezika: Ovo je priča o nastanku
31.12.2025.•
1
Nezamislivo je organizovati slavlje, prazničnu trpezu bez glavne zvezde stola - ruske salate. Jede se širom sveta i svaki je recept ispravan, ali nijedan nije originalan.
Kačamak - od srednjevekovnog ognjišta do modernog restoranskog tanjira
31.12.2025.•
0
Nekada skromno jelo, kačamak je danas stigao i do tanjira restorana visokog standarda, pokazujući da tradicija i savremen pristup mogu ići ruku pod ruku.
VIDEO: Najveći kapućino sa jestivim zlatom poslužen u rastoranu u Sarajevu
28.12.2025.•
3
Najveći kapućino sa jestivim zlatom ponudio je jedan restoran u Sarajevu, a cena ovog luksuznog napitka košta 100 konvertibilnih maraka, odnosno oko 50 evra.
Komentari 10
Nemanja
U gorem a češćem slučaju koji većina "ugostitelja" primenjuje, u flašama od Džonija i Belentajna je neki još gori viski, tipa Long John, Winchester i sl.
Kao što ima katastrofa loših rakija ("brlja", "daskovača"...) tako ima i loših viskija, ništa čudno. Od škotskih viskija koji se mogu naći kod nas jedino valjaju Džoni Black Label i Čivas, ostalo je sve kockanje sa ukusom i posledicama. Od američkih (burbona) tu su Four Roses i Jack, a za smešno male pare imaš odličan Canadian Special Old (isto ima ukus na burbon).
Btw, iz iskustva, kad "našteluješ" čulo ukusa na viski, rakija mora biti brutalno dobra da ti se svidi.
Živeli!
Čardaklija
Raznolikost tehnologija nije problem sve dok proizvođač zna šta radi i razume sve faze proizvodnje, što je u praksi najčešće ravno utopiji. Tehnološki postupci od proizvodnje voća u voćnjaku pa sve do flaše su beskrajno zanimjlivi i omogućavaju raznolikost rakija od iste vrste voća. Dokle god proizvođač odgovara pred kupcem za svoj proizvod dotle su te različitosti prednost, nikako mana. Država se uplela u nešto za šta nema dovoljno kapaciteta da uredi, pri tome i ne treba sve da uređuje do tančina jer u toj raznolikosti tehnologija se kriju pravi rakijski biseri.
Živeli!
dule
19.02.2023 • 09:02
I viskija, ko i rakija, ima raznog kvaliteta. Ti si verovatno pio neki loš.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar