Italijanski "đelato" kao institucija i deo kulture: Šta ga čini tako posebnim?
Italija je jedna od prvih zemalja koje vam padaju na pamet kada je reč o nauci, kulturi i umetnosti, dizajnu, modi i automobilskoj industriji u svetu, ali i hrani i desertima.
Foto: Pixabay
Jedno od iskustava koje ne možete propustiti kad ste u poseti Italiji je uživanje u autentičnom sladoledu "đelato".
Uprkos činjenici da je sladoled proizvod popularan širom sveta, autentični italijanski "đelato" je institucija, deo kulture i slatkog užitka kojem niko ne može da odoli.
Izraz "đelato" potiče od latinske reči i znači "smrznut", a definiše se kao zanatski proizvod tipičan za italijansku gastronomiju, različit od uobičajenog sladoleda iz drugih zemalja.
"Đelato" je jedinstven u svetu, jer ima svoje osobine s tradicionalnim receptima koje se prenose s generacije na generaciju.
Poreklo sladoleda datira još od klasične antike, doba kada su različiti narodi počeli na ledu da čuvaju proizvode poput mleka i voća.
Rimljani su uspeli da razviju napredne tehnike konzerviranja hrane i tako popularizuju osvežavajuću mešavinu leda, šećera ili meda i sokova koje su držali u podzemlju.
Vekovima kasnije italijanski gradovi su doživeli svoj vrhunac tokom renesanse i upravo se u to vreme velikim plemićima svideo novi proizvod stvoren od mleka, pavlake i jaja. Tako se rodio autentični "đelato".
Iz poslastičarnica u Firenci sladoled je otputovao na francuski dvor, gde je postao vrlo popularan i uskoro je postao predmet želja čitavog evropskog plemstva.
Italijanski proizvođači sladoleda kažu da koriste izuzetno sveže proizvode i drže se tradicionalnih metoda proizvodnje.
Klaudio Pika, generalni sekretar Italijanskog udruženja proizvođača sladoleda, ističe da je "đelato" jedan od tri najvažnija ukusa njihove zemlje i predstavlja Italiju zajedno s picom i špagetama.
"Italijanski sladoled je omiljen u celom svetu. Mnogi naši proizvođači sladoleda su čak pozvani u inostranstvo da proizvode sladoled", rekao je Pika.
Prema njegovim rečima, Italija ima najbolje poslastičarnice, najbolje sastojke, ali i najbolje mašine za pravljenje sladoleda.
"Tako je nastao sladoled u Italiji. Neki kažu da je to delo Medičija. Neki kažu da je došao sa Sicilije, neki čak kažu da je nastao kada su Rimljani pravili voćni sok od snega Terminilo. Sladoled je naš, savršen je i on je naš nacionalni identitet", istakao je Pika.
Dodao je da kao udruženje, rade sa Ministarstvom poljoprivrede Italije na priznavanju italijanskog sladoleda kao dela Uneskove kulturne baštine. Takođe, tražili su da 1. jun bude priznat kao "Dan italijanskog sladoleda".
Šef kuhinje Paolo Konstantini, jedan od italijanskih ambasadora sladoleda, koji leti pravi najmanje 100-120 kilograma sladoleda dnevno u svojoj radnji u Montiju, jednoj od istorijskih četvrti Rima, koju vodi već 30 godina, kaže da sladoled pruža zadovoljstvo, a starije sugrađane vraća u mladost.
"To je kompletan proizvod. Ovim poslom se bavimo generacijama. Ja radim već 40 godina", objasnio je Konstantini.
Na pitanje koja je tajna tolike popularnosti italijanskog sladoleda, Konstantini kaže:
"Zato što uvek koristimo sveže proizvode. Pažljivo biramo sve sirovine kao što su pavlaka, mleko i šećer. Plodovi su potpuno prirodni. Koristimo 75 odsto voćnog soka", rekao je on.
Pročitaj još
Eugenio Morone ima poslastičarnicu u Trastevereu, još jednoj od istorijskih četvrti Rima.
"Veoma je važno promovisati pravi ručno rađeni sladoled. Za pravi ručno rađeni sladoled morate dobro poznavati sirovine i italijansku tradiciju pravljenja sladoleda", ispričao je Morone.
Dodaje da se slodeld prodaje i leti i zimi, pa su srećni što mogu da rade tokom cele godine.
"Imamo različite ukuse, trenutno imamo smokve, radimo na sladoledu od šljiva, pravimo sezonski svež, jednostavan led koji sadrži voćne kremove koje ljudi vole, kao što su urma, grožđe i jagode", rekao je Morone.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Ako kupujete i jedete pirinčane galete: Ovo treba da znate o njima
18.02.2026.•
1
Pirinčane galete često se predstavljaju kao lagana, "fit" alternativa čipsu i klasičnim grickalicama.
Maslinovo ulje i supa od kostiju: Da li viralna hrana za zdravlje creva zaista deluje?
17.02.2026.•
0
Zdravlje creva postalo je jedna od omiljenih tema na društvenim mrežama.
PepsiCo snižava cene Doritosa, Cheetosa i drugih grickalica do 15 odsto
16.02.2026.•
0
PepsiCo planira da snizi cene pojedinih brendova grickalica, uključujući Doritos i Cheetos, i do 15 odsto kako bi podstakao prodaju i privukao potrošače koji su smanjili potrošnju zbog inflacije.
Sutra počinje kineska Nova godina: Veruje se da ova jela donose sreću
16.02.2026.•
0
Dok su za mnoge novogodišnja slavlja već završena, za milijarde ljudi u istočnoj i jugoistočnoj Aziji, ali i širom sveta, 2026. godina zapravo počinje tek dolaskom kineske Nove godine - ove godine, to je 17. februar.
Od badema do pistaća: Ovo su najzdraviji orašasti plodovi
15.02.2026.•
0
Konzumiranje orašastih plodova povezano je sa višestrukim zdravstvenim koristima, uključujući manji rizik od srčanih bolesti i prevremene smrti.
Jedna pica je pod zaštitom UNESKO-a: Postoje tačna pravila kako se pravi
15.02.2026.•
0
Napuljska pica nije samo popularno jelo, nego deo italijanskog identiteta.
VIDEO Krvave palačinke, jegulje u želeu, vulkan pica: TasteAtlas objavio listu 100 najgorih jela na svetu
15.02.2026.•
0
Poznati vodič kroz svet hrane TasteAtlas objavio je popis najgore ocenjenih jela na svetu.
Ako kupujete dugotrajni hleb u kesi: Ovo su razlozi zašto ne buđa ni posle dve nedelje
10.02.2026.•
19
Kupite hleb, stavite ga u kuhinjski ormarić i zaboravite na njega. Prođe nedelju dana - ništa. Deset dana - i dalje mekan. Dve nedelje kasnije još nema buđi, nema tvrde korice, nema neugodnog mirisa.
Pet vrsta povrća koje bi uvek trebalo uvek kupovati sveže
08.02.2026.•
0
Smrznuto povrće može biti praktično i odličan je način da se izbegne bacanje hrane, ali neke vrste jednostavno nisu pogodne za zamrzavanje.
Brazil u 2026. očekuje rekordnu proizvodnju kafe, ali ne i pad cena
08.02.2026.•
0
Brazil se priprema za rekordnu berbu kafe u 2026. godini, a prema zvaničnim prognozama nacionalne agencije Konab, očekuje se proizvodnja od neverovatnih 66,2 miliona džakova zrna kafe od po 60 kilograma.
Dobro je da znate: Šta se zapravo nalazi u kupovnom kečapu
08.02.2026.•
3
Kečap je jedan od najraširenijih umaka na svetu - stoji na stolovima restorana brze hrane, u frižiderima domaćinstava i na policama gotovo svake prodavnice.
Istine i zablude o sokovima
06.02.2026.•
0
Kada kažemo sok, obično mislimo na tečnost koja se dobija mehaničkim ceđenjem voća ili povrća, bez primene toplote ili dodavanja rastvarača kao što je voda.
Nemci piju sve manje piva
03.02.2026.•
2
Prodaja piva u Nemačkoj pala je u 2025. godini više nego ikad pre.
Kada biste Koka-kolu pravili kod kuće, od čega bi se ona sastojala?
03.02.2026.•
3
Koka-kola je jedno od najpoznatijih pića na svetu, ali i jedno od najtajanstvenijih.
Dve poslastičarnice u Austriji zaratile zbog recepta za Mocart kugle
02.02.2026.•
5
Sukob oko porekla Mocart kugli nastavlja se nakon što je Pokrajinski sud u Salcburgu zabranio jednoj poslastičarnici svojatanje originalnog recepta.
Mnogi obožavaju pirinač, ali ne znaju kako da ga pravilno skuvaju: Ovo su saveti
01.02.2026.•
1
Čak se i iskusni kuvari često oslanjaju na posebne aparate za kuvanje pirinča, pa mnogi zapravo i ne znaju kako ga pravilno skuvati na šporetu.
Hrana koju ne bi trebalo zamrzavati
25.01.2026.•
0
Iako zamrzavanje može produžiti rok trajanja mnogih namirnica, važno je znati koje od njih ne podnose dobro ovaj proces.
Od T-400 do T-1600: Šta znače brojevi na pakovanju brašna?
24.01.2026.•
0
Na tržištu danas postoji više vrsta brašna, a oznake na pakovanju često zbunjuju.
Kafu više nećete piti na isti način: U ovome je trik
23.01.2026.•
5
Ako niste ljubitelj čiste kafe, mali trik može potpuno promeniti ukus i doživljaj - i ne, nije ni mleko ni šećer.
Ako često jedete tunjevinu iz konzerve - evo šta zapravo sve unosite u organizam
21.01.2026.•
8
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
VIDEO: Taste Atlast objavio koje su najbolje supe na svetu
18.01.2026.•
2
Teste Atlast objavio je listu najboljih supa širom sveta.
Komentari 4
:)
Game of Trolls
07.10.2023 • 22:53
Italija je jedna od prvih zemalja koje vam padaju na pamet kada je reč o nauci, kulturi...tu sam prestao da čitam
Jesi ti siguran da si 'citalac'? Pa ko ti pada na pamet kad je rec o nauci i kulturi? Srbija valda???
Leonardo, Galileo, Fermi, Mikelandjelo, Rafaelo, Djoto, Dante, Markoni, Meuci, Elena Ferante, Boceli...
Cc
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar