Rubi roman je najskuplja sorta grožđa na svetu, a dolazi iz japanske prefekture Išikava.
Ovo XL grožđe intenzivnog je ukusa zahvaljujući velikoj koncentraciji šećera, a samo jedan grozd može koštati i do 400 evra. Tokom aukcije 2020. godine 900 grama grožđa Rubi roman prodato je za 11.000 dolara, a zbog toga se postavlja pitanje - kako jedna sorta grožđa može biti toliko skupa? Evo i odgovora.
Za početak malo o poreklu. Rubi roman raste isključivo u prefekturi Išikava, u regiji Čibu u Japanu, na ostrvu Honšu. Uzgoj ove sorte počeo je u proleće 1995. u Centru za poljoprivredna istraživanja "Sand Dunes", gde je 400 semenki crnog grožđa, nazvanog Fudži Minoru, posađeno na eksperimentalnoj parceli kako bi se zadovoljile želje uzgajivača grožđa.
Biljke su počele da cvetaju oko 1997. godine, a samo četiri od 400 primeraka dale su plodove, među kojima je bila i sorta Rubi roman. No, ova sorta grožđa na tržište je došla tek 2008. godine i postigla je velik uspeh, pa su joj i cene rasle.
Kriterijumi za klasifikovanje grožđa kao Rubi roman veoma su strogi - svaki grozd mora da teži najmanje 20 grama, da ima minimalni prečnik od 30 milimetara i da ima udeo šećera od 18 odsto. Postoji čak i premijum klasa Rubi roman grožđa, s bobicama koje prelaze 30 grama.
Pre nego što dođu na tržište, grozdovi se pregledaju jedan po jedan, a nakon što prođu provere, na svako pakovanje se stavlja potvrda o autentičnosti. Rubi roman uz to ima jarku rubin-crvenu boju i poseduje neverovatnu slatkoću, zbog čega bobice podsećaju upravo na ovo drago kamenje.
Rubi roman uzgaja se u staklenicima, gde se, osim veličini, nijansi i količini šećera, pažnja pridaje još nekim parametrima - intenzitetu svetla, koje je ključno za razvoj boje, jer nedovoljna količina svetla rezultuje bledim grožđem. Važna je i kontrola temperature i cirkulacija vazduha, sve samo kako bi grožđe imalo grozdove koji su jednake veličine.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Tunjevina iz konzerve jedna je od češćih namirnica u ishrani mnogih. Brza je, dostupna, relativno jeftina i lako se uklapa u razne obroke - od salata do sendviča i testenina.
Riblji štapići jedan su od onih proizvoda koje gotovo svi znamo od detinjstva. Brzi su, jednostavni, jeftini i nekako uvek isti - bez obzira na proizvođača.
Sektor pice u Italiji ostvaruje godišnji promet od oko 15 milijardi evra, obuhvata više od 50.000 picerija, zapošljava oko 300.000 ljudi, dok se svakog dana u Italiji ispeče više od osam miliona pica.
Mekan, vazdušast i blago žilav, naan je danas nezaobilazan dodatak jelima indijske i bliskoistočne kuhinje širom sveta. Najčešće se služi uz jela sa bogatim sosovima, poput puter-piletine, ali njegova uloga je i veća.
Jedan od najpoznatijih proizvođača burbona na svetu, Jim Beam, privremeno će obustaviti proizvodnju u svojoj glavnoj destileriji u Kentakiju tokom 2026. godine, potvrdio je portparol kompanije.
Nezamislivo je organizovati slavlje, prazničnu trpezu bez glavne zvezde stola - ruske salate. Jede se širom sveta i svaki je recept ispravan, ali nijedan nije originalan.
Nekada skromno jelo, kačamak je danas stigao i do tanjira restorana visokog standarda, pokazujući da tradicija i savremen pristup mogu ići ruku pod ruku.
Najveći kapućino sa jestivim zlatom ponudio je jedan restoran u Sarajevu, a cena ovog luksuznog napitka košta 100 konvertibilnih maraka, odnosno oko 50 evra.
1.jpg "Kako je naan, jedan od najpoznatijih hlebova na svetu, stigao od kraljevskih dvorova do naših tanjira")
.jpg "Jim Beam obustavlja proizvodnju u glavnoj destileriji na godinu dana")
Komentari 1
Oooo bože...
Prezasićenost pojedinaca.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar