Menu 021

Zašto je teško setiti se stvari koje su nam se događale pre četvrte godine?

Kažu da se naša ličnost oblikuje već u detinjstvu, ali upravo zato je posebno ironično što se retkih stvari sećamo iz najranijeg uzrasta. Taj fenomen se može primeniti na gotovo sve ljude, a čak ima i službeni izraz - dečja amnezija. Kako odrastamo, zaboravljamo ljude, događaje, pa čak i mesta koja smo posećivali dok smo bili deca.
Život 17.01.2021. | 14:12
Zašto je teško setiti se stvari koje su nam se događale pre četvrte godine?
Foto: Pixabay
Šta je dečja amnezija i kada se javlja?
 
Dečja amnezija je nesposobnost odraslih da se prisete detalja i događaja koji su im se dogodili pre četvrte godine. Neki istraživači otišli su još dalje i otkrili da deca pre sedme godine mogu da upamte "60 odsto ili više događaja iz svojih ranih godina", dok su devetogodišnjaci mogli samo 40 odsto. To im je omogućilo da shvate da se, dok prolazimo kroz različite faze razvoja, manje sećamo onoga što mu je prethodilo.
 
Naša su sećanja usko povezana sa sposobnošću govora
 
Jedna od teorija zašto ne  skladištimo svoja dečja sećanja jeste da u to vreme nismo mogli verbalno da komuniciramo. Kad posegnemo za uspomenom koristimo se rečima i možemo je opisati s puno pojedinosti, za šta je potreban jezik. Većina beba ne govori punim rečenicama pre navršene druge godine pa jednostavno nisu u stanju da stvore kohezivnu memoriju.
 
Razvoj mozga igra veliku ulogu
 
Kako odrastamo, naš mozak mora da odradi puno "dizanja teškog tereta", pa je jedno istraživanje zaključilo da mozgovi, "kada su zauzeti uzgajanjem mnogo novih ćelija, ne skladište uspomene koje bi inače bile dugoročne". Uz to, ne možemo ni fizički da se prisetimo svakodnevnih događaja pre treće, četvrte godine jer naše epizodno sećanje još nije počelo. Zbog toga imamo apstraktne uspomene poput toga u koji smo park često išli, ali ne i u koju poslastičarnicu nas je mama jednom vodila.
 
Roditelji ozbiljno menjaju način na koji se prisećamo određenih događaja
 
Drugo istraživanje sugeriše da su naši roditelji u stanju da promene narativ našeg detinjstva. Odnosno, mi se obično bolje sećamo događaja koje naši roditelji smatraju važnim. Ovo isto istraživanje pokazalo je da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o njemu razgovarali sa svojim očevima, a različito ako su razgovarali s majkama. 
 
Sve se svodi na ono što je na nas ostavilo trajni utisak
 
Dečji psiholozi kažu da na kraju deca zadržavaju uspomene ispunjene osećanjima, pozitivnim i negativnim. Ovo otkriće čak omogućava maloj deci da svedoče na sudu. Dakle, veće su šanse da ćete moći da se prisetite ranog sećanja koje za vas ima najveći značaj i pokreće snažan emocionalni odgovor, piše Bright Side.
Autor: Index.hr
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
  • BB
    18.01.2021 17:07
    Upravo tako kao
    Sto je navedeno u poslednjem odeljku.
    Sećamo se po jakim osećanjima. Verovali mi, ili ne, ja se sećam kada sam prohodao (osećaja ‘letenja’ i malko okoline, a ne strine kojoj sam u zagrljaj dosetao). Isto se sećam kada sam uspeo da se ne ukakim u gaće. Jako moćan osecaj da sam bio u stanju nešto veliko da uradim.
    Pozz

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
O nama Oglašavanje Kontakt Impresum Uslovi i pravila korišćenja Pošalji vest