Menu 021

Više od 200 irvasa uginulo od gladi

Norveški naučnici su nedavno na norveškom arhipelagu Svalbard u Arktičkom okeanu otkrili oko dve stotine uginulih irvasa. Stručnjaci iz Norveškog polarnog instituta uvereni su da je razlog njihovog pomora - glad.
Život 30.07.2019. | 14:35
Više od 200 irvasa uginulo od gladi
Foto: Pixabay
Stručnjaci iz Norveškog polarnog instituta uvereni su da je razlog njihovog pomora - glad. Oni smatraju da je neuobičajeno velik broj uginulih životinja posledica klimatskih promena koje se osećaju i na tom arhipelagu.
 
Svakog leta istraživači Norveškog polarnog instituta proučavaju tundru arktičkog Svalbardskog arhipelaga da bi mapirali populaciju irvasa na ostrvima koja su od Severnog pola udaljena oko 1.200 kilometara. Ove godine su otkrili leševe životinja uginulih od gladi. Kažu da su u poslednjih četrdesetak godina, koliko prate populaciju svalbardskih irvasa, sličan stepen smrtnosti zabeležili samo jednom - tokom zime 2007. na 2008. godinu.
 
Autorka projekta Ašild Onvik Pedersen za visoku stopu smrtnosti odgovornima smatra ljude, odnosno veruje da su irvasi uginuli zbog posledica globalnog zagrevanja, koje se po mišljenju klimatologa, na Arktiku odvija dvostruko brže nego u ostatku sveta.
 
"Klimatske promene uzrok su znatno veće količine padavina", rekla je Pedersen. "Naime, kiša obično padne na sneg nakon čega se u tundri formira sloj leda, što znatno otežava ispašu ovih životinja", pojasnila je.
 
Fenomen pogoršava i povećanje broja irvasa na norveškom arhipelagu. On se udvostručio od 1980. godine, pa ih sada na spomenutom području živi oko 22.000, što znači da se previše irvasa "takmiči" za ispašu na nekoliko pašnjaka.
 
Irvasi se tokom zime uglavnom hrane lišajevima koje pronalaze takoa što kopitima "riju" tlo ispod snega. Ali, česte smene snežnih padavina i kiše, kao i otapanja i zamrzavanja vode, mogu rezultovati stvaranjem jednog ili više neprobojnih slojeva leda zbog kojih životinje ne uspevaju da dopru do hrane.
 
Irvasi su izuzetno značajne životinje za arktički ekosistem. Norveški stručnjaci kažu da globalno zagrevanje olakšava širenje nekoliko agresivnih biljnih vrsta koje tamo rastu, a irvasi, kao najveći biljojedi u regionu uspevaju da ih "unište", jer se njima hrane.
 
Bez irvasa bi, strahuju naučnici, nordijski krajolici u budućnosti mogli izgledati sasvim drugačije.
Autor: Hina
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar



Preostalo 1500 Karaktera


* Ova polja su obavezna
Cenovnik Impresum Kontakt Pravila i uslovi korišćenja Pošalji vest