Doživljaj stresa često ume da bude preplavljujući.
Kada treba posebno obratiti pažnju, koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i na koji način ga možemo kontrolisati, otkriva nam psihijatarka dr Snežana Kecojević Miljević.
Termin stres označava univerzalnu i nespecifičnu akutnu reakciju organizma na bilo koji stresogeni faktor (traumatski, toksični, infektivni ili psihološki) koji dovodi do remećenja bio-psiho-socijalne homeostaze čoveka.
Ovo stanje akutne tenzije primorava organizam da pokrene i stavi u pogon sva svoja raspoloživa odbrambena sredstva, fizička, fiziološka ali i psihološka u cilju adaptacije na novonastalu spoljašnju ili unutrašnju situaciju, tj. ponovno uspostavljanje narušenog balansa.
Prvu fazu uzbune tj. šoka smenjuje druga faza tzv. rezistencije (adaptacija na stresogeni uticaj), koja prelazi u fazu iscrpljenja ukoliko se učinak stresnog faktora ponavlja ili traje dovoljno dugo.
Sindrom sagorevanja nastaje u situaciji prolongiranog dejstva stresora u neposrednom okruženju. Najčešće se sindrom sagorevanja vezuje za radnu sredinu, ali i drugi vidovi okupacionih stresora mogu biti uzrok ovog sindroma. Neka zanimanja su već odavno proglašena visokorizičnim za pojavu okupacionog stresa i sindroma sagorevanja, kao što su profesionalci u oblasti zdravstva, prosveti, policiji, vojsci, pa i psihoterapiji.
Kliničku sliku sindroma sagorevanja neretko karakteriše jedan specifičan tip depresivnog reagovanja opisanog kao anksiozno-agresivno depresivno stanje sa predominacijom simptoma anksioznosti, dok je dominantan poremećaj raspoloženja tipa takozvane disforije koju odlikuje razdražljivost, iritabilnosti, oslabljena kontrola impulsa, uz odsustvo osećanja bezrazložne tuge ili potištenosti.
Koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i anksiozno-depresivnih simptoma?
Sam početak partnerskog ili bračnog života predstavlja izazov svakoj ženi, upravo zbog ulaska u nove životne uloge koje zahtevaju adaptaciju. Uloga supruge, partnerke, odnosi sa članovima primarnih porodica supruga, ali i svojom porodicom, zahtevaju adaptibilnost i kapacitet da se novi odnosi integrišu u postojeću mrežu odnosa mladog para.
U praksi psihoterapeuta nisu retki zahtevi za pomoć koje upućuju mlade majke zbog različitih problema u vezi sa svojom tek rođenom ili malom decom: problemi sa dojenjem, spavanjem, utisak da se majka i beba loše uklapaju jedna sa drugom usled temperamentalnih razlika, psihijatrijski poremećaji majki ili dece, ozbiljne somatske bolesti dece, nekada i partnerska problematika, i sl. Rođenje deteta predstavlja događaj koji se na skali stresogenih događaja visoko kotira.
Odvajanje deteta od majke polaskom deteta u vrtić ili jaslice podjednako je stresan događaj i za dete kao i za majku. Majčinstvo u tom periodu zahteva integraciju još jedne životne uloge žene, a to je uloga zaposlene žene u kojoj po pravilu nema mnogo razumevanja za kompleksnost i težinu svih njenih uloga. Poslovne obaveze, prekovremeni radni sati, neretko nemogućnost da se dobije slobodan dan za negu bolesnog deteta, minimalni broj dana godišnjeg odmora, noćni rad u nekim profesijama, skraćena porodiljska odsustva, stvaraju kumulativni stres koji sigurno vodi u sagorevanje i anksiozno-agresivno disforično emotivno stanje.
Na koji način menopauza utiče na psihičko zdravlje žene?
Menopauza je novi životni ciklus koji je sam po sebi praćen ponovnom biološkom, psihološkom i socijalnom burom. Ženski organizam trpi hormonske turbulencije, hormoni snage i lepote nemaju više potreban nivo da bi bili snažni protektivni faktori za mentalnu i telesnu mladost žene.
Narušavanje hormonskog statusa rezultira kako telesnim tako i psihološkim rekacijama. Neke psihijatrijske bolesti žena neočekivano, upravo sam početak mogu imati u ovom periodu, posebno kada su pitanju afektivne bolesti tipa depresije, anksiozna stanja ili bipolarni afektivni poremećaj. A kao predvorje za razvoj ovih poremećaja mogu se javiti blaži simptomi anksioznosti i depresivnosti neretko povezani sa osećajem iscrpljenosti i stresa u višku.
Socijalne promene koje prate starenje takođe mogu da budu okidač za stresogeno reagovanje. Prestanak profesionalnog angažovanja, pad materijalnog i socijalnog statusa, telesne bolesti, odlazak dece iz porodičnog doma, gubitak bliskih prijatelja ili partnera, utisak slabljenja telesnih i mentalnih kapaciteta, suočavanje sa izvesnošću kraja života i sa strahom od smrti, za ženu može biti izvor stresogenog reagovanja.
Kako se boriti sa svakodnevnim životnim izazovima?
Sindrom sagorevanja bez obzira na prirodu stresora zahteva blagovremeno prepoznavanje i pružanje stručne pomoći, jer neprepoznat kao adaptivna disfunkcionalnost može uvesti u anksiozne, depresivne i druge kompleksnije psihijatrijske poremećaje. Moguće predvorje ili uvod u psihijatrijske komplikacije neretko isključuje psihofarmakološku intervenciju, ali otvara prostor uz psihoterapijski suport, za primenu dijetetskih suplemenata kao što je Tensilen® na bazi SAM-e i kompleksa vitamina B koji doprinosi smanjenu umora i iscrpljenosti, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i normalnoj psihološkoj funkciji.
Psihoterapijska podrška se smatra neizostavnom komponentom pomoći u svim pomenutim krizama kroz savetodavni rad sa mladim parom u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog zajedništva, sa majkama u vidu lakšeg prihvatnja uloge, podrške majkama i očevima u procesu aktivne separacije od deteta i podrške socijalizacije deteta kroz vršnjačku grupu kao i uvođenja ideje detetu o postojanju aktivnog i ljubavlju ispunjenog života roditeljskog para i izvan odnosa sa njim.
Ženama u menopauzi je potrebna podrška kroz savetodavni rad o aktiviranju alternativnih izvora ženstvenosti kroz kreativnost, stvaralaštvo, fizičku aktivnost, bogatiji socijalni život, podršku ženama trećeg doba da adekvatno brinu o svom mentalnom i fizičkom zdravlju i u vreme pred smiraj života intenzivno žive i uživaju u svakom njegovom novom danu.
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
