Uznemireni ste, napeti, lako planete, osećate se preopterećeno i na poslu i kod kuće?
Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Snežana Kecojević Milje
Doživljaj stresa često ume da bude preplavljujući.
Kada treba posebno obratiti pažnju, koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i na koji način ga možemo kontrolisati, otkriva nam psihijatarka dr Snežana Kecojević Miljević.
Termin stres označava univerzalnu i nespecifičnu akutnu reakciju organizma na bilo koji stresogeni faktor (traumatski, toksični, infektivni ili psihološki) koji dovodi do remećenja bio-psiho-socijalne homeostaze čoveka.
Ovo stanje akutne tenzije primorava organizam da pokrene i stavi u pogon sva svoja raspoloživa odbrambena sredstva, fizička, fiziološka ali i psihološka u cilju adaptacije na novonastalu spoljašnju ili unutrašnju situaciju, tj. ponovno uspostavljanje narušenog balansa.
Prvu fazu uzbune tj. šoka smenjuje druga faza tzv. rezistencije (adaptacija na stresogeni uticaj), koja prelazi u fazu iscrpljenja ukoliko se učinak stresnog faktora ponavlja ili traje dovoljno dugo.
Sindrom sagorevanja nastaje u situaciji prolongiranog dejstva stresora u neposrednom okruženju. Najčešće se sindrom sagorevanja vezuje za radnu sredinu, ali i drugi vidovi okupacionih stresora mogu biti uzrok ovog sindroma. Neka zanimanja su već odavno proglašena visokorizičnim za pojavu okupacionog stresa i sindroma sagorevanja, kao što su profesionalci u oblasti zdravstva, prosveti, policiji, vojsci, pa i psihoterapiji.
Kliničku sliku sindroma sagorevanja neretko karakteriše jedan specifičan tip depresivnog reagovanja opisanog kao anksiozno-agresivno depresivno stanje sa predominacijom simptoma anksioznosti, dok je dominantan poremećaj raspoloženja tipa takozvane disforije koju odlikuje razdražljivost, iritabilnosti, oslabljena kontrola impulsa, uz odsustvo osećanja bezrazložne tuge ili potištenosti.
Koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i anksiozno-depresivnih simptoma?
Sam početak partnerskog ili bračnog života predstavlja izazov svakoj ženi, upravo zbog ulaska u nove životne uloge koje zahtevaju adaptaciju. Uloga supruge, partnerke, odnosi sa članovima primarnih porodica supruga, ali i svojom porodicom, zahtevaju adaptibilnost i kapacitet da se novi odnosi integrišu u postojeću mrežu odnosa mladog para.
U praksi psihoterapeuta nisu retki zahtevi za pomoć koje upućuju mlade majke zbog različitih problema u vezi sa svojom tek rođenom ili malom decom: problemi sa dojenjem, spavanjem, utisak da se majka i beba loše uklapaju jedna sa drugom usled temperamentalnih razlika, psihijatrijski poremećaji majki ili dece, ozbiljne somatske bolesti dece, nekada i partnerska problematika, i sl. Rođenje deteta predstavlja događaj koji se na skali stresogenih događaja visoko kotira.
Odvajanje deteta od majke polaskom deteta u vrtić ili jaslice podjednako je stresan događaj i za dete kao i za majku. Majčinstvo u tom periodu zahteva integraciju još jedne životne uloge žene, a to je uloga zaposlene žene u kojoj po pravilu nema mnogo razumevanja za kompleksnost i težinu svih njenih uloga. Poslovne obaveze, prekovremeni radni sati, neretko nemogućnost da se dobije slobodan dan za negu bolesnog deteta, minimalni broj dana godišnjeg odmora, noćni rad u nekim profesijama, skraćena porodiljska odsustva, stvaraju kumulativni stres koji sigurno vodi u sagorevanje i anksiozno-agresivno disforično emotivno stanje.
Na koji način menopauza utiče na psihičko zdravlje žene?
Menopauza je novi životni ciklus koji je sam po sebi praćen ponovnom biološkom, psihološkom i socijalnom burom. Ženski organizam trpi hormonske turbulencije, hormoni snage i lepote nemaju više potreban nivo da bi bili snažni protektivni faktori za mentalnu i telesnu mladost žene.
Narušavanje hormonskog statusa rezultira kako telesnim tako i psihološkim rekacijama. Neke psihijatrijske bolesti žena neočekivano, upravo sam početak mogu imati u ovom periodu, posebno kada su pitanju afektivne bolesti tipa depresije, anksiozna stanja ili bipolarni afektivni poremećaj. A kao predvorje za razvoj ovih poremećaja mogu se javiti blaži simptomi anksioznosti i depresivnosti neretko povezani sa osećajem iscrpljenosti i stresa u višku.
Socijalne promene koje prate starenje takođe mogu da budu okidač za stresogeno reagovanje. Prestanak profesionalnog angažovanja, pad materijalnog i socijalnog statusa, telesne bolesti, odlazak dece iz porodičnog doma, gubitak bliskih prijatelja ili partnera, utisak slabljenja telesnih i mentalnih kapaciteta, suočavanje sa izvesnošću kraja života i sa strahom od smrti, za ženu može biti izvor stresogenog reagovanja.
Kako se boriti sa svakodnevnim životnim izazovima?
Sindrom sagorevanja bez obzira na prirodu stresora zahteva blagovremeno prepoznavanje i pružanje stručne pomoći, jer neprepoznat kao adaptivna disfunkcionalnost može uvesti u anksiozne, depresivne i druge kompleksnije psihijatrijske poremećaje. Moguće predvorje ili uvod u psihijatrijske komplikacije neretko isključuje psihofarmakološku intervenciju, ali otvara prostor uz psihoterapijski suport, za primenu dijetetskih suplemenata kao što je Tensilen® na bazi SAM-e i kompleksa vitamina B koji doprinosi smanjenu umora i iscrpljenosti, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i normalnoj psihološkoj funkciji.
Psihoterapijska podrška se smatra neizostavnom komponentom pomoći u svim pomenutim krizama kroz savetodavni rad sa mladim parom u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog zajedništva, sa majkama u vidu lakšeg prihvatnja uloge, podrške majkama i očevima u procesu aktivne separacije od deteta i podrške socijalizacije deteta kroz vršnjačku grupu kao i uvođenja ideje detetu o postojanju aktivnog i ljubavlju ispunjenog života roditeljskog para i izvan odnosa sa njim.
Ženama u menopauzi je potrebna podrška kroz savetodavni rad o aktiviranju alternativnih izvora ženstvenosti kroz kreativnost, stvaralaštvo, fizičku aktivnost, bogatiji socijalni život, podršku ženama trećeg doba da adekvatno brinu o svom mentalnom i fizičkom zdravlju i u vreme pred smiraj života intenzivno žive i uživaju u svakom njegovom novom danu.
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
Prošle godine više od 18.000 starijih osoba koje žive sa demencijom napustilo je svoje domove i odlutalo po Japanu, a oko 500 njih je kasnije pronađeno mrtvo.
