Patite li od ortoreksije?
28.03.2023.•
0
Ortoreksija je dijagnoza u nastajanju koju karakteriše nezdrava opsednutost zdravom hranom.
Kako sa stresom i kada posebno obratiti pažnju?
Uznemireni ste, napeti, lako planete, osećate se preopterećeno i na poslu i kod kuće?
Foto: Tensilen
Doživljaj stresa često ume da bude preplavljujući. Kada treba posebno obratiti pažnju, koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i na koji način ga možemo kontrolisati, otkriva nam psihijatarka dr Snežana Kecojević Miljević.
Termin stres označava univerzalnu i nespecifičnu akutnu reakciju organizma na bilo koji stresogeni faktor (traumatski, toksični, infektivni ili psihološki) koji dovodi do remećenja bio-psiho-socijalne homeostaze čoveka.
Ovo stanje akutne tenzije primorava organizam da pokrene i stavi u pogon sva svoja raspoloživa odbrambena sredstva, fizička, fiziološka ali i psihološka u cilju adaptacije na novonastalu spoljašnju ili unutrašnju situaciju, tj. ponovno uspostavljanje narušenog balansa.
Prvu fazu uzbune tj. šoka smenjuje druga faza tzv. rezistencije (adaptacija na stresogeni uticaj), koja prelazi u fazu iscrpljenja ukoliko se učinak stresnog faktora ponavlja ili traje dovoljno dugo.
Šta se dešava kada stres predugo traje?
Prolongirana faza iscrpljenja vodi u sindrom sagorevanja, tj. burnout.
Sindrom sagorevanja nastaje u situaciji prolongiranog dejstva stresora u neposrednom okruženju. Najčešće se sindrom sagorevanja vezuje za radnu sredinu, ali i drugi vidovi okupacionih stresora mogu biti uzrok ovog sindroma. Neka zanimanja su već odavno proglašena visokorizičnim za pojavu okupacionog stresa i sindroma sagorevanja, kao što su profesionalci u oblasti zdravstva, prosveti, policiji, vojsci, pa i psihoterapiji.
Kliničku sliku sindroma sagorevanja neretko karakteriše jedan specifičan tip depresivnog reagovanja opisanog kao anksiozno-agresivno depresivno stanje sa predominacijom simptoma anksioznosti, dok je dominantan poremećaj raspoloženja tipa takozvane disforije koju odlikuje razdražljivost, iritabilnosti, oslabljena kontrola impulsa, uz odsustvo osećanja bezrazložne tuge ili potištenosti.
Koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i anksiozno-depresivnih simptoma?
Sam početak partnerskog ili bračnog života predstavlja izazov svakoj ženi, upravo zbog ulaska u nove životne uloge koje zahtevaju adaptaciju. Uloga supruge, partnerke, odnosi sa članovima primarnih porodica supruga, ali i svojom porodicom, zahtevaju adaptibilnost i kapacitet da se novi odnosi integrišu u postojeću mrežu odnosa mladog para.
U praksi psihoterapeuta nisu retki zahtevi za pomoć koje upućuju mlade majke zbog različitih problema u vezi sa svojom tek rođenom ili malom decom: problemi sa dojenjem, spavanjem, utisak da se majka i beba loše uklapaju jedna sa drugom usled temperamentalnih razlika, psihijatrijski poremećaji majki ili dece, ozbiljne somatske bolesti dece, nekada i partnerska problematika, i sl. Rođenje deteta predstavlja događaj koji se na skali stresogenih događaja visoko kotira.
Odvajanje deteta od majke polaskom deteta u vrtić ili jaslice podjednako je stresan događaj i za dete kao i za majku. Majčinstvo u tom periodu zahteva integraciju još jedne životne uloge žene, a to je uloga zaposlene žene u kojoj po pravilu nema mnogo razumevanja za kompleksnost i težinu svih njenih uloga. Poslovne obaveze, prekovremeni radni sati, neretko nemogućnost da se dobije slobodan dan za negu bolesnog deteta, minimalni broj dana godišnjeg odmora, noćni rad u nekim profesijama, skraćena porodiljska odsustva, stvaraju kumulativni stres koji sigurno vodi u sagorevanje i anksiozno-agresivno disforično emotivno stanje.
Na koji način menopauza utiče na psihičko zdravlje žene?
Menopauza je novi životni ciklus koji je sam po sebi praćen ponovnom biološkom, psihološkom i socijalnom burom. Ženski organizam trpi hormonske turbulencije, hormoni snage i lepote nemaju više potreban nivo da bi bili snažni protektivni faktori za mentalnu i telesnu mladost žene.
Narušavanje hormonskog statusa rezultira kako telesnim tako i psihološkim rekacijama. Neke psihijatrijske bolesti žena neočekivano, upravo sam početak mogu imati u ovom periodu, posebno kada su pitanju afektivne bolesti tipa depresije, anksiozna stanja ili bipolarni afektivni poremećaj. A kao predvorje za razvoj ovih poremećaja mogu se javiti blaži simptomi anksioznosti i depresivnosti neretko povezani sa osećajem iscrpljenosti i stresa u višku.
Socijalne promene koje prate starenje takođe mogu da budu okidač za stresogeno reagovanje. Prestanak profesionalnog angažovanja, pad materijalnog i socijalnog statusa, telesne bolesti, odlazak dece iz porodičnog doma, gubitak bliskih prijatelja ili partnera, utisak slabljenja telesnih i mentalnih kapaciteta, suočavanje sa izvesnošću kraja života i sa strahom od smrti, za ženu može biti izvor stresogenog reagovanja.
Kako se boriti sa svakodnevnim životnim izazovima?
Sindrom sagorevanja bez obzira na prirodu stresora zahteva blagovremeno prepoznavanje i pružanje stručne pomoći, jer neprepoznat kao adaptivna disfunkcionalnost može uvesti u anksiozne, depresivne i druge kompleksnije psihijatrijske poremećaje. Moguće predvorje ili uvod u psihijatrijske komplikacije neretko isključuje psihofarmakološku intervenciju, ali otvara prostor uz psihoterapijski suport, za primenu dijetetskih suplemenata kao što je Tensilen® na bazi SAM-e i kompleksa vitamina B koji doprinosi smanjenu umora i iscrpljenosti, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i normalnoj psihološkoj funkciji.
Psihoterapijska podrška se smatra neizostavnom komponentom pomoći u svim pomenutim krizama kroz savetodavni rad sa mladim parom u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog zajedništva, sa majkama u vidu lakšeg prihvatnja uloge, podrške majkama i očevima u procesu aktivne separacije od deteta i podrške socijalizacije deteta kroz vršnjačku grupu kao i uvođenja ideje detetu o postojanju aktivnog i ljubavlju ispunjenog života roditeljskog para i izvan odnosa sa njim.
Ženama u menopauzi je potrebna podrška kroz savetodavni rad o aktiviranju alternativnih izvora ženstvenosti kroz kreativnost, stvaralaštvo, fizičku aktivnost, bogatiji socijalni život, podršku ženama trećeg doba da adekvatno brinu o svom mentalnom i fizičkom zdravlju i u vreme pred smiraj života intenzivno žive i uživaju u svakom njegovom novom danu.
Podrži 021
021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Evropski eksperti u Beogradu: Predstavljena nova dostignuća u gastroenterologiji
27.03.2023.•
0
Evropska Asocijacija za Gastroenterologiju, Endoskopiju i Nutriciju (EAGEN) predstavila je neke od najznačajnijih aktuelnih smernica i novih preporuka za terapiju najčešćih bolesti digestivnog trakta
Jod pomaže pravilnom radu štitne žlezde
27.03.2023.•
0
Problemi sa štitnom žlezdom od pet do osam puta češće pogađaju žene nego muškarce.
Istraživanje pokazalo: Prvi znakovi Alchajmera mogu se pojaviti u očima
27.03.2023.•
0
Oči su više od prozora u dušu, one su takođe odraz kognitivnog zdravlja osobe i mogle bi, prema najnovijoj studiji, skrivati prve znakove Alchajmerove bolesti, piše CNN.
Naučnici proveravaju da li znoj drugih ljudi može imati umirujuće dejstvo na anksiozne osobe
27.03.2023.•
3
Početno istraživanje švedskih naučnika pokazalo je da udisanje mirisa znoja drugih ljudi može biti korisno u terapiji socijalne anksioznosti.
Vitaminske infuzije kod kuće sve veći trend i u Srbiji: Lekari upozoravaju to nije nimalo naivno
26.03.2023.•
11
Vitaminske infuzije globalni su trend, a sve više i u Srbiji. Društvene mreže preplavljene su slikama javnih ličnosti dok primaju infuzije kod kuće, ali i u frizerskim i kozmetičkim salonima.
Suzdržavate se kad kijate? Nemojte, doktori kažu da je to opasno
26.03.2023.•
0
Ljudi kijaju kako bi uklonili alergene iz nosne šupljine, a zadržavanje kijanja nije bez rizika, upozoravaju stručnjaci.
Stručnjak iz Italije operiše pacijente na Institutu "Dedinje"
25.03.2023.•
1
Republički fond za zdravstveno osiguranje organizovao je dolazak u Beograd italijanskog kardiohirurga Alesandra Đambertija.
Lekari u Italiji "autotransplantacijom" oka vratili vid slepom čoveku
25.03.2023.•
0
U bolnici u Torinu zahvaljujući specifičnoj transplantaciji dela jednog oka na mesto drugog, 83-godišnji muškarac koji je ostao potpuno slep je progledao.
Broj obolelih od tuberkuloze raste iz godine u godinu
24.03.2023.•
1
U Srbiji su prošle godine, prema preliminarnim podacima, rеgistrоvаnе 434 оsоbе оbоlеlе оd tubеrкulоzе, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ako žudite za ovom hranom, to bi mogao biti rani znak demencije
23.03.2023.•
1
Frontotemporalna demencija obično izgleda drugačije od Alchajmerove bolesti i drugih uzroka demencije.
Koji vitamini ne smeju da se uzimaju zajedno
22.03.2023.•
1
Bilo da svakodnevo uzimate multivitamine kako biste poboljšali svoje opšte zdravlje ili se oslanjate na biljne dodatke kao dopunu ishrani, važno je da budete svesni mogućih interakcija.
Potencijalno smrtonosna gljivična bolest otporna na lekove širi se u bolnicama u SAD
21.03.2023.•
3
Potencijalno smrtonosna gljivična bolest otporna na lekove širi se velikom brzinom u bolnicama širom SAD, upozorili su ove nedelje Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), prenosi Njujork post.
Može li se vitamin D upiti kroz staklo prozora?
21.03.2023.•
0
Postoje zdravstvene koristi od apsorpcije vitamina D putem sunčeve svetlosti... Ali da li uopšte morate da izađete napolje da biste dobili vitamin D?
Evo zašto je čaša vode i pomorandža idealna kombinacija za početak dana
20.03.2023.•
0
Buđenje, naročito ako nam alarm prekida san, predstavlja šok za naš organizam.
Može li šuga da se dobije preko odeće u buticima?
19.03.2023.•
8
Kako se taj parazit dobija i da li je opasan po zdravlje obolelog i čitave njegove porodice, ponovo su glavna pitanja posle vesti da su se građani zarazili u jednom trgovinskom lancu u Podgorici.
Studija: Muškarci sa rakom prostate mogu da odlože ili izbegnu agresivne tretmane
18.03.2023.•
4
Muškaraci, većina njih, kojima je dijagnostikovan karcinom prostate mogu da odlože ili izbegnu agesivne tretmane, a da ne ugroze svoje šanse za preživljavanje.
Mediteranska hrana značajno smanjuje rizik od srčanih bolesti i demencije
17.03.2023.•
1
Pažljivo pridržavanje mediteranske ishrane može smanjiti rizik od srčanih bolesti i smrti kod žena za gotovo 25 odsto, prema novoj preglednoj analizi 16 istraživanja.
Oboleli od malignih bolesti imaće pravo da zamrznu reproduktivni materijal
17.03.2023.•
0
Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), saopštili su da je usvojen pravilnik kojim se obolelima od malignih bolesti omogućava da o trošku RFZO-a zamrznu reproduktivni materijal.
U zavodima za javno zdravlje ubuduće savetovanje o ishrani uz uput izabranog lekara
16.03.2023.•
4
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) odobrio je da se i u zavodima za javno zdravlje osiguranicima na osnovu uputa izabranog lekara, ubuduće pruža usluga savetovanja u vezi sa ishranom.
Naučnici izračunali: Ovo doba dana je nastresnije za većinu ljudi
16.03.2023.•
6
Iako svaki deo dana ponekad može da bude stresan, stručnjaci su uspeli da izračunaju koje je doba dana najstresnije za većinu ljudi.