Foto: 021 (AbelaPharm promo - dr Snežana Kecojević Milje
Doživljaj stresa često ume da bude preplavljujući.
Kada treba posebno obratiti pažnju, koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i na koji način ga možemo kontrolisati, otkriva nam psihijatarka dr Snežana Kecojević Miljević.
Termin stres označava univerzalnu i nespecifičnu akutnu reakciju organizma na bilo koji stresogeni faktor (traumatski, toksični, infektivni ili psihološki) koji dovodi do remećenja bio-psiho-socijalne homeostaze čoveka.
Ovo stanje akutne tenzije primorava organizam da pokrene i stavi u pogon sva svoja raspoloživa odbrambena sredstva, fizička, fiziološka ali i psihološka u cilju adaptacije na novonastalu spoljašnju ili unutrašnju situaciju, tj. ponovno uspostavljanje narušenog balansa.
Prvu fazu uzbune tj. šoka smenjuje druga faza tzv. rezistencije (adaptacija na stresogeni uticaj), koja prelazi u fazu iscrpljenja ukoliko se učinak stresnog faktora ponavlja ili traje dovoljno dugo.
Sindrom sagorevanja nastaje u situaciji prolongiranog dejstva stresora u neposrednom okruženju. Najčešće se sindrom sagorevanja vezuje za radnu sredinu, ali i drugi vidovi okupacionih stresora mogu biti uzrok ovog sindroma. Neka zanimanja su već odavno proglašena visokorizičnim za pojavu okupacionog stresa i sindroma sagorevanja, kao što su profesionalci u oblasti zdravstva, prosveti, policiji, vojsci, pa i psihoterapiji.
Kliničku sliku sindroma sagorevanja neretko karakteriše jedan specifičan tip depresivnog reagovanja opisanog kao anksiozno-agresivno depresivno stanje sa predominacijom simptoma anksioznosti, dok je dominantan poremećaj raspoloženja tipa takozvane disforije koju odlikuje razdražljivost, iritabilnosti, oslabljena kontrola impulsa, uz odsustvo osećanja bezrazložne tuge ili potištenosti.
Koje su kritične tačke u životu svake žene koje pogoduju razvoju stresa i anksiozno-depresivnih simptoma?
Sam početak partnerskog ili bračnog života predstavlja izazov svakoj ženi, upravo zbog ulaska u nove životne uloge koje zahtevaju adaptaciju. Uloga supruge, partnerke, odnosi sa članovima primarnih porodica supruga, ali i svojom porodicom, zahtevaju adaptibilnost i kapacitet da se novi odnosi integrišu u postojeću mrežu odnosa mladog para.
U praksi psihoterapeuta nisu retki zahtevi za pomoć koje upućuju mlade majke zbog različitih problema u vezi sa svojom tek rođenom ili malom decom: problemi sa dojenjem, spavanjem, utisak da se majka i beba loše uklapaju jedna sa drugom usled temperamentalnih razlika, psihijatrijski poremećaji majki ili dece, ozbiljne somatske bolesti dece, nekada i partnerska problematika, i sl. Rođenje deteta predstavlja događaj koji se na skali stresogenih događaja visoko kotira.
Odvajanje deteta od majke polaskom deteta u vrtić ili jaslice podjednako je stresan događaj i za dete kao i za majku. Majčinstvo u tom periodu zahteva integraciju još jedne životne uloge žene, a to je uloga zaposlene žene u kojoj po pravilu nema mnogo razumevanja za kompleksnost i težinu svih njenih uloga. Poslovne obaveze, prekovremeni radni sati, neretko nemogućnost da se dobije slobodan dan za negu bolesnog deteta, minimalni broj dana godišnjeg odmora, noćni rad u nekim profesijama, skraćena porodiljska odsustva, stvaraju kumulativni stres koji sigurno vodi u sagorevanje i anksiozno-agresivno disforično emotivno stanje.
Na koji način menopauza utiče na psihičko zdravlje žene?
Menopauza je novi životni ciklus koji je sam po sebi praćen ponovnom biološkom, psihološkom i socijalnom burom. Ženski organizam trpi hormonske turbulencije, hormoni snage i lepote nemaju više potreban nivo da bi bili snažni protektivni faktori za mentalnu i telesnu mladost žene.
Narušavanje hormonskog statusa rezultira kako telesnim tako i psihološkim rekacijama. Neke psihijatrijske bolesti žena neočekivano, upravo sam početak mogu imati u ovom periodu, posebno kada su pitanju afektivne bolesti tipa depresije, anksiozna stanja ili bipolarni afektivni poremećaj. A kao predvorje za razvoj ovih poremećaja mogu se javiti blaži simptomi anksioznosti i depresivnosti neretko povezani sa osećajem iscrpljenosti i stresa u višku.
Socijalne promene koje prate starenje takođe mogu da budu okidač za stresogeno reagovanje. Prestanak profesionalnog angažovanja, pad materijalnog i socijalnog statusa, telesne bolesti, odlazak dece iz porodičnog doma, gubitak bliskih prijatelja ili partnera, utisak slabljenja telesnih i mentalnih kapaciteta, suočavanje sa izvesnošću kraja života i sa strahom od smrti, za ženu može biti izvor stresogenog reagovanja.
Kako se boriti sa svakodnevnim životnim izazovima?
Sindrom sagorevanja bez obzira na prirodu stresora zahteva blagovremeno prepoznavanje i pružanje stručne pomoći, jer neprepoznat kao adaptivna disfunkcionalnost može uvesti u anksiozne, depresivne i druge kompleksnije psihijatrijske poremećaje. Moguće predvorje ili uvod u psihijatrijske komplikacije neretko isključuje psihofarmakološku intervenciju, ali otvara prostor uz psihoterapijski suport, za primenu dijetetskih suplemenata kao što je Tensilen® na bazi SAM-e i kompleksa vitamina B koji doprinosi smanjenu umora i iscrpljenosti, normalnom funkcionisanju nervnog sistema i normalnoj psihološkoj funkciji.
Psihoterapijska podrška se smatra neizostavnom komponentom pomoći u svim pomenutim krizama kroz savetodavni rad sa mladim parom u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog zajedništva, sa majkama u vidu lakšeg prihvatnja uloge, podrške majkama i očevima u procesu aktivne separacije od deteta i podrške socijalizacije deteta kroz vršnjačku grupu kao i uvođenja ideje detetu o postojanju aktivnog i ljubavlju ispunjenog života roditeljskog para i izvan odnosa sa njim.
Ženama u menopauzi je potrebna podrška kroz savetodavni rad o aktiviranju alternativnih izvora ženstvenosti kroz kreativnost, stvaralaštvo, fizičku aktivnost, bogatiji socijalni život, podršku ženama trećeg doba da adekvatno brinu o svom mentalnom i fizičkom zdravlju i u vreme pred smiraj života intenzivno žive i uživaju u svakom njegovom novom danu.
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
