Neurobiolog: Gojaznost je bolest mozga, a ne tela
Neurobiolog Mark Šneberger dobio je nagradu španske Fondacije princeze od Đirone za svoj doprinos otkrivanju ključnog regiona mozga u procesima unosa i trošenja energije.
Foto: Pixabay
Veliki ključevi ove bolesti leže u mozgu, objasnio je naučnik tokom posete Barseloni gde je učestvovao na ceremoniji uručenja priznanja za naučna istraživanja 2023 Fondacije princeze od Đirone, prenosi "El Pais".
Šneberger, naučnik iz Đirone, koji vodi istraživačku grupu za neuronauku na Univerzitetu Jejl, istakao je da je pronalaženje efikasnih lekova za borbu protiv gojaznosti veliki cilj naučne zajednice, iako je prevencija i dalje najbolje oružje za borbu protiv ovog zdravstvenog problema.
Kako je naveo, od 1970-ih godina gojaznost u svetu se utrostručila i više od 650 miliona ljudi, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pate od toga.
Zbog svoje ogromne složenosti, ova bolest, koja izaziva i druge zdravstvene probleme, poput tumora ili kardiovaskularnih bolesti, dovodi u dilemu lekare i istraživače, koji još razotkrivaju sve organske procese koji se pokreću kada dođe do prekomerne akumulacije masti u telu.
Šneberger, koji je specijalizovan za proučavanje toga kako nervni sistem kontroliše energetski balans i metabolizam, objašnjava da mozak jednostavno prati nivo glukoze u krvi, fiziološko stanje tela i na osnovu toga daje signale za pokretanje ili blokiranje apetita.
Za mozak, kako navodi, uzimanje više hranljivih materija nije hitna situacija - vanredna situacija je gubitak težine.
"Ako ima previše metaboličke aktivnosti, gubitak težine to detektuje kao vanrednu situaciju i aktivira signal apetita. To komplikuje situaciju kada, evolutivno nije prošlo toliko godina otkako smo jurili životinje za hranu, pa mozak misli da je deponovanje energije na nivou masnog tkiva dobro...Zato je najbolja terapija koja deluje protiv gojaznosti prevencija: ako sledimo uravnoteženu ishranu i vežbamo od malih nogu i, obrnuto, ako imamo manjak fizičke aktivnosti i stres svakodnevnog života, koji nas tera da brzo pojedemo bilo šta, treniramo svoj mozak za takav tip ponašanja", objašnjava Šneberger.
Kako je naveo, mozak dominira, opaža šta se dešava u našem okruženju i onda saopštava kako telo treba da reaguje.
Pročitaj još
Postoje periferni neuroni koji komuniciraju sa centralnim, ali mozak očigledno ima primarnu poziciju, dodao je.
"Zato gojaznost shvatamo ne kao bolest tela, već kao bolest mozga. Osnovna stvar koja je deregulisana i koja stvara ovu složenost u gubitku težine nije periferni organizam, to je naš mozak i način na koji reguliše ovaj metabolizam", istakao je španski istraživač.
On je upozorio da je, što se tiče terapije, bolje sprečiti nego lečiti, i da je najbolje početi sa sprečavanjem gojaznosti u detinjstvu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
5
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
29.01.2026.•
3
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
1
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar