U današnjem svetu, gde se sve više ljudi suočava sa stanjima poput osteoartritisa, važno je razumeti kako ova bolest utiče na naše telo i kako se može upravljati njenim simptomima.
U boljem razumevanju ove tematike pomaže jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju, prof. dr Vladimir Harhaji.
Osteoartritis je hronično degenerativno oboljenje zglobova koje u prvom redu zahvata hrskavicu, ali i koštane krajeve kosti koji sačinjavaju zglob i okolna meka tkiva.
Kod najvećeg broja pacijenata osteoartritis počinje postepeno i napreduje sporo. U početnim fazama ova bolest se leči lekovima i fizikalnom terapijom.
Kasnije se leči injekcijama kortikosteroida, PRP-om, matičnim ćelijama i preparatima hijaluronske kiseline. U krajnjem slučaju, kada je hrskavica zgloba u potpunosti istrošena, a funkcionisanje pacijenta značajno otežano, preostaje jedino operativno lečenje. Kada su u pitanju zglob kuka i kolena, operacija podrazumeva ugradnju veštačkog zgloba.
Osteoartritis se češće javlja kod žena. Sve veći broj pacijenata mlađih od 40 godina dolazi kod lekara zbog pojave prvih simptoma osteoartritisa. Procene su da u svetu više stotina miliona stanovnika boluje od nekog oblika osteoartritisa.
Kako osteoartritis utiče na moj život?
U početku, osteoartitisi su najčešće praćeni blagim bolovima, oticanjem zglobova i osećajem punoće odnosno napetosti u zglobu i oko njega. Ovi simptomi ne ograničavaju pacijente u obavljanju svakodnevnih životnih i radnih aktivnosti. Ponekad, početak može biti i teži, sa izraženim otokom, crvenilom zgloba, toplinom i jakim bolovima. Takvi pacijenti tada neretko odlaze na odeljenja urgentne hirurgije jer im je značajno otežan život i rad.
Vremenom, kako bolest napreduje, simptomi u vidu bolova, otoka i otežanog pokretanja zgloba postaju učestaliji i izraženiji.
Dijagnostika osteoartritisa
Kada se pacijent javi na pregled zbog tegoba u vidu bolova u zglobu, oticanja, sa ili bez crvenila i topline zgloba, potrebno je prvo obaviti detaljan razgovor sa pacijentom. Informacije koje su nama lekarima potrebne su: kada je sve počelo, kako je počelo, da li su se vremenom tegobe menjale, odnosno pogoršavale, da li neko u porodici ima slične probleme, da li je bilo neke povrede i slično.
Posle ovoga, pristupa se kliničkom pregledu. Ono što je prisutno pri pregledu osteoartritisom zahvaćenog zgloba je u prvom redu otok, toplina, crvenilo, bol na pritisak i ograničena pokretljivost.
Od dodatne dijagnostike na raspolaganju su nam ultrazvučni pregled zgloba ili češće rendgenski snimak, a kod nejasnih slučajeva radi se i magnetna rezonanca koja će dati najpreciznije informacije o stanju na hrskavici, ali i na ostalim strukturama zgloba.
Da li se osteoartritis leči?
Odgovor na ovo pitanje je DA, osteoartitisi se leče, ali ne mogu da se izleče. Savremena medicina još uvek nema način da promene na hrskavici zgloba zahvaćenog osteoartritisom vrati na stanje pre početka ove bolesti. Ono što možemo da radimo jeste da u početnim fazama smanjimo i eliminišemo tegobe, da ojačamo postojeću hrskavicu i usporimo njeno propadanje. Sve ovo olakšava svakodnevno životno funkcionisanje i odlaže potrebu za operativnim lečenjem.
U prvom redu pacijentima se prepisuju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kreme sa protiv upalnim delovanjem, proizvodi sa hondroitin i glukozamin sulfatom (Exedol kapsule) i fizikalni tretman. Studije su pokazale da kombinacija sastojaka iz Exedol kapsula smanjuju subjektivne tegobe, ublažava upalnu reakciju i usporava gubljenje hrskavice zgloba. U kasnijim fazama se u sam zglob mogu ubrizgavati preparati hijaluronske kiseline, kortikosteroidi (rezervisani za akutne u jako bolne upale zgloba), ali i biološki preparati tipa PRP-a, matičnih ćelija.
Pacijentima koji su hrskavicu zgloba izgubili u potpunosti preporučuje se operativno lečenje.
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
