U današnjem svetu, gde se sve više ljudi suočava sa stanjima poput osteoartritisa, važno je razumeti kako ova bolest utiče na naše telo i kako se može upravljati njenim simptomima.
Foto: 021 (AbelaPharm promo - Vladimir Harhaji)
U boljem razumevanju ove tematike pomaže jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju, prof. dr Vladimir Harhaji.
Osteoartritis je hronično degenerativno oboljenje zglobova koje u prvom redu zahvata hrskavicu, ali i koštane krajeve kosti koji sačinjavaju zglob i okolna meka tkiva.
Kod najvećeg broja pacijenata osteoartritis počinje postepeno i napreduje sporo. U početnim fazama ova bolest se leči lekovima i fizikalnom terapijom.
Kasnije se leči injekcijama kortikosteroida, PRP-om, matičnim ćelijama i preparatima hijaluronske kiseline. U krajnjem slučaju, kada je hrskavica zgloba u potpunosti istrošena, a funkcionisanje pacijenta značajno otežano, preostaje jedino operativno lečenje. Kada su u pitanju zglob kuka i kolena, operacija podrazumeva ugradnju veštačkog zgloba.
Osteoartritis se češće javlja kod žena. Sve veći broj pacijenata mlađih od 40 godina dolazi kod lekara zbog pojave prvih simptoma osteoartritisa. Procene su da u svetu više stotina miliona stanovnika boluje od nekog oblika osteoartritisa.
Kako osteoartritis utiče na moj život?
U početku, osteoartitisi su najčešće praćeni blagim bolovima, oticanjem zglobova i osećajem punoće odnosno napetosti u zglobu i oko njega. Ovi simptomi ne ograničavaju pacijente u obavljanju svakodnevnih životnih i radnih aktivnosti. Ponekad, početak može biti i teži, sa izraženim otokom, crvenilom zgloba, toplinom i jakim bolovima. Takvi pacijenti tada neretko odlaze na odeljenja urgentne hirurgije jer im je značajno otežan život i rad.
Vremenom, kako bolest napreduje, simptomi u vidu bolova, otoka i otežanog pokretanja zgloba postaju učestaliji i izraženiji.
Dijagnostika osteoartritisa
Kada se pacijent javi na pregled zbog tegoba u vidu bolova u zglobu, oticanja, sa ili bez crvenila i topline zgloba, potrebno je prvo obaviti detaljan razgovor sa pacijentom. Informacije koje su nama lekarima potrebne su: kada je sve počelo, kako je počelo, da li su se vremenom tegobe menjale, odnosno pogoršavale, da li neko u porodici ima slične probleme, da li je bilo neke povrede i slično.
Posle ovoga, pristupa se kliničkom pregledu. Ono što je prisutno pri pregledu osteoartritisom zahvaćenog zgloba je u prvom redu otok, toplina, crvenilo, bol na pritisak i ograničena pokretljivost.
Od dodatne dijagnostike na raspolaganju su nam ultrazvučni pregled zgloba ili češće rendgenski snimak, a kod nejasnih slučajeva radi se i magnetna rezonanca koja će dati najpreciznije informacije o stanju na hrskavici, ali i na ostalim strukturama zgloba.
Da li se osteoartritis leči?
Odgovor na ovo pitanje je DA, osteoartitisi se leče, ali ne mogu da se izleče. Savremena medicina još uvek nema način da promene na hrskavici zgloba zahvaćenog osteoartritisom vrati na stanje pre početka ove bolesti. Ono što možemo da radimo jeste da u početnim fazama smanjimo i eliminišemo tegobe, da ojačamo postojeću hrskavicu i usporimo njeno propadanje. Sve ovo olakšava svakodnevno životno funkcionisanje i odlaže potrebu za operativnim lečenjem.
U prvom redu pacijentima se prepisuju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kreme sa protiv upalnim delovanjem, proizvodi sa hondroitin i glukozamin sulfatom (Exedol kapsule) i fizikalni tretman. Studije su pokazale da kombinacija sastojaka iz Exedol kapsula smanjuju subjektivne tegobe, ublažava upalnu reakciju i usporava gubljenje hrskavice zgloba. U kasnijim fazama se u sam zglob mogu ubrizgavati preparati hijaluronske kiseline, kortikosteroidi (rezervisani za akutne u jako bolne upale zgloba), ali i biološki preparati tipa PRP-a, matičnih ćelija.
Pacijentima koji su hrskavicu zgloba izgubili u potpunosti preporučuje se operativno lečenje.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
