Foto: 021.rs (Prof. dr Mirjana Rajilić Stojanović)
Preporučuju se i za jačanje imuniteta, kod iritabilnog kolona, alergija i raznih drugih stanja. Ali, šta se dešava sa probioticima tokom stajanja na polici i da li su oni pred istekom roka trajanja zaista bezbedni po naše zdravlje?
Na ovu temu danas govori prof. dr Mirjana Rajilić Stojanović, jedan od dva odsto najuticajnijih naučnika sveta. Prof. Rajilić Stojanović je autorka više od 50 naučnih radova u oblasti crevne mikrobiote, probiotika i funkcionalne hrane.
Šta su probiotici?
Probiotici su živi mikroorganizmi koji, kada se daju u adekvatnoj dozi, ostvaruju pozitivan efekat na zdravlje domaćina. Interesantno je da je koncept probiotika začet na Balkanu, kada je nobelovac Ilija Mečnjikov dugovečnost lokalnog seoskog stanovništva povezao sa konzumacijom mlečno-kiselinskih proizvoda. Čovek je kroz istoriju ishranom unosio mikroorganizme, najčešće kroz prirodno konzervirane prehrambene proizvode.
Danas, kada u ishrani dominiraju sveže i smrznute namirnice i hemijski konzervirana hrana, nametnula se potreba za upotrebom probiotika u vidu suplemenata. Suplementacija kapsulama koje sadrže žive korisne mikroorganizme dokazano sprečava razvoj nekih bolesti i/ili ubrzava proces izlečenja.
Često čujem pitanje: "Kako je moguće da u kapsuli budu živi mikroorganizmi?". Ne samo da je moguće, već je i od izuzetne važnosti. Kada su osušeni, u formi praha, mikroorganizmi su sposobni da prežive u "stanju hibernacije" mesecima čekajući vodu. Ovaj proces je veoma očigledan pri korišćenju suvog pekarskog kvasca, koji može mesecima stajati na polici bez ikakve aktivnosti, a potapanjem u vodu počinje da raste i uz odgovarajuće sastojke pravi testo za hleb ili štrudlu. Na sličan način se ponašaju probiotski mikroorganizmi nakon unošenja u naše telo. Kada stignu u debelo crevo, koje je ciljano mesto njihovog delovanja, oni postaju aktivni.
Znači li to da od toga da li su mikroorganizmi živi zavisi efikasnost probiotika?
Da, to je zapravo ključni uslov da bi se mikroorganizam mogao smatrati probiotikom. Mikroorganizmi koje uzmemo u probiotskoj kapsuli mogu da ispolje svoje dejstvo na čoveka ako uspeju da stignu do debelog creva. Međutim, pre nego što stignu u debelo crevo probiotski mikroorganizmi moraju da prežive želudac gde je kiselina izuzetno jaka.
Enzimi koji vare hranu takođe napadaju mikroorganizme unesene hranom i uništavaju ih. Veliki broj probiotskih mikroorganizama ne preživi u našem digestivnom traktu upravo zbog jako agresivnih uslova u želucu i tankom crevu. Ali, ako smo uneli dovoljan broj, preživeli probiotski mikroorganizmi kada stignu u debelo crevo u njemu žive i transformišu nesvarenu hranu u korisne metabolite, odnosno sastojke koji pozitivno utiču na naše zdravlje.
Tu se priča o brojevima ne završava. U debelom crevu već žive različiti mikroorganizmi i svi oni se trude da dođu do hrane tj. ostataka hrane koju čovek nije svario. Da bi probiotski mikroorganizam imao ikakve šanse da učestvuje u podeli dostupnih resursa, ne sme da bude malobrojan. Zbog toga su pozitivni zdravstveni efekti vidljivi samo kada se odgovarajući mikroorganizam unese u odgovarajućoj količini.
Koliki broj mikroorganizama ćemo uneti kapsulom definiše naš izbor probiotskog proizvoda. Naime, različiti proizvođači pakuju različite količine živih mikroorganizama i to se može lako utvrditi na osnovu podataka na deklaraciji proizvoda.
Takođe, uslovi čuvanja probiotika, na koje proizvođač direktno utiče odabirom pakovanja, direktno utiču na preživljavanje probiotika na polici apoteke ili u neseseru potrošača. Naime, iako su u "stanju hibernacije", mikroorganizmi u kapsuli polako odumiru, pa se broj živih ćelija vremenom smanjuje. Najbrže odumiru mikroorganizmi koji nisu zaštićeni od uslova spoljašnje sredine, npr. kada su kapsule probiotika spakovane u staklene teglice.
Najveći stepen preživljavanja omogućava odabir odgovarajuće kombinacije plastične i metalne folije, kao i primena modernih tehnologija pakovanja poput aTECH tehnologije koju primenjuje kompanija Abela Pharm. S obzirom na to da mikroorganizmi odumiru vremenom, proizvođač treba da obezbedi da preparat tokom celog roka trajanja sadrži onu dozu mikroorganizama koja omogućava efikasnost konkretnog soja. I pred istekom roka trajanja i nakon isteka roka trajanja, probiotici su uvek bezbedni ali ukoliko njihov broj padne ispod doze potrebne za postizanje kliničkog efekta, probiotski preparat postaje neefikasan.
Znači li to da kada biramo proizvod treba da uzmemo onaj sa najviše dobrih mikroorganizama?
U principu da, ali, pored broja, jako je važno obratiti pažnju i na soj, tj. ime i prezime mikroorganizma. Važno je znati da nisu svi probiotici isti. Samo za mali broj mikroorganizama je klinički dokazano da su efikasni u određenim indikacijama. Tako postoje probiotici koji sprečavaju dijareju izazvanu antibioticima, ali i oni koji sprečavaju razvoj ekcema, ili mastitisa, ili koji utiču na raspoloženje.
Za svaku od ovih indikacija potrebno je primeniti soj koji je pokazao konkretnu efikasnost u kliničkom ispitivanju. Odgovarajući soj za indikaciju od interesa potrošaču će preporučiti edukovan farmaceut. Iako postoji puno indikacija za njihovu primenu, u široj populaciji probiotici se najčešće koriste za sprečavanje dijareje koju izazivaju antibiotici. Antibiotici ubijaju bakterije neselektivno i možemo reći da deluju kao "tepih bombardovanje".
Zbog toga se primenom antibiotika uništavaju, pored bakterija koje izazivaju bolest, i dobre bakterije crevne mikrobiote. Da bi se sprečili poremećaji crevne mikrobiote i povezani zdravstveni problemi od velikog je značaja uzimanje probiotika. Postoji nekoliko sojeva koji su efikasni za ovu indikaciju, ali je za potrošače verovatno najzgodnije da koriste probiotski kvasac - Saccharomyces boulardii, na koji antibiotici ne deluju zato što nije bakterija. Zahvaljujući činjenici da je kvasac, ovaj probiotik preživljava "tepih bombardovanje" čak i kada se uzima u isto vreme kad i antibiotik.
U Evropskoj uniji u 2025. godini 16,5 odsto ljudi starijih od 16 godina koristilo je duvanske i slične proizvode poput elektronskih cigareta, nikotinskih kesica (snus) i drugo.
Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.
Najveće svetske korporacije za ultraprerađenu hranu ometaju globalne napore u rešavanju krize gojaznosti jer podnose tužbe protiv vlada koje pokušavaju da promovišu zdraviju ishranu, rekao je Tedros Adanom Gebrejesus.
Restorane u SAD je pogodio pad prometa - posledica epidemije ciklospore iz pakovanja iseckane zelene salate koju koriste, a od koje su se razbolele hiljade Amerikanaca.
U Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) u Nišu ove nedelje su obavljene prve tri implantacije srčanih zalistaka minimalno invazivnom procedurom - bez klasične operacije na otvorenom srcu.
Istraživači australijskog Univerziteta La Trob razvili su alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može da predvidi rizik od recidiva raka debelog creva kod pacijenata sa karcinomom drugog stadijuma.
Odlaganje menstruacije hormonskom terapijom i lekovima na svoju ruku, zbog letovanja ili nekog bitnog događaja, može da dovede do ozbiljnih posledica i komplikacija, upozoravaju stručnjaci.
Naučnici su prvi put pronašli dokaze da nasledni genetski sastav ima značajan uticaj na razvoj raka, što dodatno naglašava važnost personalizovanog pristupa prevenciji i lečenju.
Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN.
Nacionalni medicinski istraživački centar za radiologiju i mikrobiologiju ruskog Ministarstva zdravlja dobio je odobrenje za prvu mRNK antitumorsku vakcinu protiv raka kože.
Svet je u riziku od ponovnog širenja epidemije HIV-a nakon što je međunarodno finansiranje programa borbe protiv ove bolesti prošle godine smanjeno za gotovo petinu.
Kompanija "Džonson i Džonson" (J&J) ponudila je nagodbu vrednu do 5,5 milijardi dolara kako bi okončala desetine hiljada tužbi u Sjedinjenim Američkim Državama u kojima se tvrdi da njen puder za bebe izaziva rak jajnika.
Predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović kazao je da u našoj zemlji od melanoma godišnje oboli 700, a premine oko 300 ljudi i da je u samom vrhu Evrope kada je reč o smrtnosti od zloćudnog tumora kože.
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
