Ove namirnice su dostojna zamena za probiotike iz prodavnice
Uravnotežena crevna mikroflora je neophodna za zdravlje i vitalnost, a neke lako dostupne namirnice pomažu u njenom održavanju.
Takozvane dobre bakterije ili probiotici u crevima prerađuju hranu, suzbijaju štetne vrste bakterija i virusa, ali i razgrađuju toksične materije, pišu Vijesti.me.
Zbog nepravilne ishrane, stresa, lekova (posebno antibiotika) i nezdravih navika kao što su pušenje i prekomerna konzumacija alkohola, često je narušena ravnoteža crevne mikroflore.
Neravnoteža znači da u vašem crevu ima previše loših bakterija, a premalo dobrih bakterija.
Posledice mogu uključivati probleme sa varenjem, alergije, probleme sa mentalnim zdravljem, gojaznost.
Smatra se da zdravstvene prednosti probiotika potiču od njihove sposobnosti da obnove prirodnu ravnotežu crevnih bakterija.
Probiotike treba uzimati najmanje pet puta nedeljno kako bi se održao njihov efekat na crevnu mikrofloru
Sa ciljanom ishranom, možete dovesti svoju crevnu mikrofloru u ravnotežu.
Jogurt
Ovaj mlečni proizvod je svakako najpoznatiji izvor probiotika široj javnosti.
Istraživanja su pokazala da probiotici čak pomažu u ublažavanju simptoma netolerancije na laktozu. Takođe, pomažu kod problema sa gasovima, dijareje i drugih tegoba probavnog sistema.
Ako baš želite, možete da platite više za jogurt koji sadrži tačno određene probiotike, ali je dovoljno da konzumirate proizvod na kome piše da sadrži "aktivne bakterijske kulture".
Kiseli kupus
Kiseli ili sirovi kupus bogat je vitaminom C, ali i probioticima, bez kojih bi naše varenje prestalo da funkcioniše.
Ishrana bogata kiselim kupusom preporučuje se osobama koje pate od gastrointestinalnih tegoba i ne mogu da svare mlečne proizvode, poput jogurta, piše Ordinacija.
Kefir
Prema legendi, pastiri na Kavkaskim planinama, koji razdvajaju jugoistočnu Evropu od Azije, otkrili su da je mleko koje su nosili sa sobom fermentisalo u penušavo piće.
Gust, kremast i pikantan, ali sličan jogurtu, kefir sadrži jedinstvene sojeve probiotičkih bakterija, kao i nekoliko korisnih sojeva kvasca.
Hleb od kiselog testa
Kada sledeći put budete pripremali sendvič, obratite pažnju na vrstu hleba koju ste izabrali. Naime, hleb od kiselog testa sadrži probiotik koji olakšava varenje.
Krastavci
Krastavci i kornišoni su neopravdano malo priznat izvor probiotika i prirodnih bakterija sa mlečnom kiselinom.
Prilikom kupovine kiselih krastavaca obavezno birajte manjeg proizvođača hrane, najbolje iz organske proizvodnje.
Sir
Kozje, ovčje mleko i meki kravlji sirevi posebno su bogati probiotičkim bakterijama.
Uvek kupujte sirove i nepasterizovane sireve ako želite da dobijete najviše od probiotika, jer pasterizovanim i prerađenim vrstama nedostaju korisne bakterije.
Pročitaj još
Razlika između probiotika i prebiotika
Dok hrana bogata probioticima sadrži žive kulture, prebiotička hrana hrani dobre bakterije koje već žive u vašim crevima.
Špargle, artičoke, banane, ovsena kaša, crno vino i med su odlični izvori prebiotika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
15
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar