Kako mikrobi u našim crevima mogu da spreče gojaznost
Mikrobi koji žive u našim crevima ispuštaju supstancu koja bi mogla da nam pomogne u zaštiti od prekomernog povećanja telesne težine, sugerišu zapažanjima kod miševa.
Foto: Pixabay
Jedinjenje dobijeno od bakterija može objasniti zašto rano izlaganje antibioticima može igrati ulogu u gojaznosti u detinjstvu, stanju koje raste – globalno, prenosi RTS.
Biohemičarka sa Univerziteta Vanderbilt Ketrin Šelton i njen tim otkrili su ovu vezu dajući mladim miševima namirnice sa visokim ili niskim sadržajem masti, sa ili bez izlaganja antibioticima. Miševi koji su dobijali samo penicilinske antibiotike nisu dobili na težini, ali oni koji su takođe bili na ishrani sa visokim sadržajem masti jesu.
Uzorkovanjem obilja crevnih bakterija u ovim laboratorijskim životinjama, tim je uspeo da identifikuje pad količine bakterija lactobacillus kod miševa koji su dobijali na težini koji su bili izloženi antibioticima.
Prethodna istraživanja povezala su poremećaje u mikrobiomu creva sa smanjenjem regulatornog proteina PPAR-γ2, za koji se zna da je uključen u obradu masti u crevima.
Šeltonova i tim istraživača su primetili i smanjenje ćelija koje oblažu creva miševa. Ovaj proces se može preokrenuti kada su ćelije okružene lactobacillus-om, što omogućava bakterija koja luči fenilmlečna kiselina.
Jedinjenje stupa u interakciju sa PPAR-γ2 receptorom u ćelijama creva koji igra ulogu u prenosu lipida iz digestivnog trakta. Tim je tako pokazao da fenilmlečna kiselina zaista blokira lučenje masti u epitelnim ćelijama creva
"Nedostatak ovog mikroba i njegovog metabolita menja način na koji epitelne ćelije creva deponuju masti, tako da ćelije ubacuju više masti u cirkulaciju", objašnjava mikrobiolog sa Univerziteta Vanderbilt Marijana Bajndlos.
Fenilmlečna kiselina je metabolit koji uobičajeno šalje signal epitelnim ćelijama da na talože i ne luče velike količine masti. Kada epitelne ćelije izgube taj signal, počinju da se ponašaju drugačije, a miševi postaju deblji, naveli su istraživači.
Tako su istraživači dali mladim miševima fenilmlečnu kiselinu i dokazano je da ih je ona zaštitila od metaboličke disfunkcije izazvane kombinacijom ranog izlaganja antibioticima i ishrane sa visokim sadržajem masti.
Sličnost sa mehanizmom kod ljudi
"Više vrsta bakterija proizvodi fenilmlečnu kiselinu, uključujući vrste koje pripadaju porodicama bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae. Interesantno je da vidimo smanjenje bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae kod miševa koji su hranjeni namirnicama sa visokim sadržajem masti i kod miševa izloženih ishrani sa visokim sadržajem masti i antibioticima, što sugeriše da više vrsta bakterija može doprineti proizvodnji fenilmlečne kiseline u crevima“, pišu Šeltonova i njen tim u svom radu.
Pročitaj još
Istraživači tek treba da potvrde da je ovaj mehanizam isti kod ljudi, ali već je na primer poznato da izmet za bebe sadrži fenilmlečnu kiselinu čiji nivo zavisi od količina bifidobakterija.
Laktobacili su bakterije koje se obično koriste u probioticima i nalaze se u fermentisanoj hrani.
"Neke kulture podstiču svoju decu da piju fermentisano mleko, tako da možda već nenamerno pružaju ovu zaštitnu terapiju i preventivu svojoj deci", kaže Bajndlos.
Uz probiotike, konzumiranje zdrave ishrane sa niskim sadržajem masti može pomoći u ublažavanju uticaja antibiotika na mikrobiome kod mladih ljudi, pretpostavljaju istraživači.
Rad je objavljen u časopisu Cell Host & Microbe.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Kako će izgledati današnji protest u Novom Sadu: Šest meseci od tragedije i Dan rada")
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Prošle godine u Srbiji registrovano skoro 900 obolelih od morbila
30.04.2025.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije objavio je, povodom nedelje imunizacije u Evropskom regionu, da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijatava.
Novi senzori za dijabetičare biće besplatni do 18. godine
29.04.2025.•
0
Senzori "Fri stajl libre 2 plus" za kontinuirano merenje šećera kod obolelih od dijabetesa registrovani su u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Doktorka objašnjava: Šta treba znati o urinarnim infekcijama kod žena
29.04.2025.•
0
Mnoge žene primećuju da su simptomi urinarnih infekcija izraženiji u određenim fazama menstrualnog ciklusa, posebno tokom predmenstrualnog sindroma (PMS).
Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra
28.04.2025.•
7
U Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama.
Sok od celera: Potencijalno najmoćniji lek našeg vremena
27.04.2025.•
0
Sok od celera bi, prema rečima doktora, mogao da bude "najmoćniji lek našeg vremena".
Promene u ustima mogu biti upozorenje na visoki holesterol
27.04.2025.•
0
Zdravlje usne duplje mnogo je više od estetskog izgleda - ono može biti pokazatelj opšteg stanja vašeg organizma.
Neuronaučnica: Evo šta se događa s našim telom ako previše spavamo
27.04.2025.•
1
Svi znamo koliko je loše kad ne spavamo dovoljno. Ali jeste li se ikad zapitali može li i previše sna biti štetno?
Veštačka inteligencija može da otkrije rak pluća mesecima unapred iz osnovnih medicinskih analiza
27.04.2025.•
0
Veštačka inteligencija (AI) može da otkrije rak pluća mesecima unapred koristeći samo osnovne podatke iz medicinske analize lekara opšte prakse.
Ukoliko pušite, pijete i ne vežbate, naučnici kažu: Posledice ćete osetiti od 36. godine
27.04.2025.•
2
Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Besplatni preventivni pregledi kože 12. maja širom Srbije
26.04.2025.•
1
Bez uputa i knjižice, besplatni pregledi kože organizuju se 12. maja širom Srbije, a potrebno je samo da se pre toga - zakažu.
Tvoja štitna, tvoj štit: Karavan besplatnih pregleda štitne žlezde uz podršku Fondacije Mozzart
25.04.2025.•
0
Možda je ne vidite, možda o njoj ne razmišljate svakog dana – ali štitna žlezda neumorno radi za naše telo, od prvog jutarnjeg daha do poslednjeg koraka dana.
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
4
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar