Kako mikrobi u našim crevima mogu da spreče gojaznost

Mikrobi koji žive u našim crevima ispuštaju supstancu koja bi mogla da nam pomogne u zaštiti od prekomernog povećanja telesne težine, sugerišu zapažanjima kod miševa.
Kako mikrobi u našim crevima mogu da spreče gojaznost
Foto: Pixabay
Jedinjenje dobijeno od bakterija može objasniti zašto rano izlaganje antibioticima može igrati ulogu u gojaznosti u detinjstvu, stanju koje raste – globalno, prenosi RTS.
 
Biohemičarka sa Univerziteta Vanderbilt Ketrin Šelton i njen tim otkrili su ovu vezu dajući mladim miševima namirnice sa visokim ili niskim sadržajem masti, sa ili bez izlaganja antibioticima. Miševi koji su dobijali samo penicilinske antibiotike nisu dobili na težini, ali oni koji su takođe bili na ishrani sa visokim sadržajem masti jesu.
Uzorkovanjem obilja crevnih bakterija u ovim laboratorijskim životinjama, tim je uspeo da identifikuje pad količine bakterija lactobacillus kod miševa koji su dobijali na težini koji su bili izloženi antibioticima.
 
Prethodna istraživanja povezala su poremećaje u mikrobiomu creva sa smanjenjem regulatornog proteina PPAR-γ2, za koji se zna da je uključen u obradu masti u crevima.
Šeltonova i tim istraživača su primetili i smanjenje ćelija koje oblažu creva miševa. Ovaj proces se može preokrenuti kada su ćelije okružene lactobacillus-om, što omogućava bakterija koja luči fenilmlečna kiselina.
 
Jedinjenje stupa u interakciju sa PPAR-γ2 receptorom u ćelijama creva koji igra ulogu u prenosu lipida iz digestivnog trakta. Tim je tako pokazao da fenilmlečna kiselina zaista blokira lučenje masti u epitelnim ćelijama creva
 
"Nedostatak ovog mikroba i njegovog metabolita menja način na koji epitelne ćelije creva deponuju masti, tako da ćelije ubacuju više masti u cirkulaciju", objašnjava mikrobiolog sa Univerziteta Vanderbilt Marijana Bajndlos.
 
Fenilmlečna kiselina je metabolit koji uobičajeno šalje signal epitelnim ćelijama da na talože i ne luče velike količine masti. Kada epitelne ćelije izgube taj signal, počinju da se ponašaju drugačije, a miševi postaju deblji, naveli su istraživači.
 
Tako su istraživači dali mladim miševima fenilmlečnu kiselinu i dokazano je da ih je ona zaštitila od metaboličke disfunkcije izazvane kombinacijom ranog izlaganja antibioticima i ishrane sa visokim sadržajem masti.
 
Sličnost sa mehanizmom kod ljudi
 
"Više vrsta bakterija proizvodi fenilmlečnu kiselinu, uključujući vrste koje pripadaju porodicama bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae. Interesantno je da vidimo smanjenje bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae kod miševa koji su hranjeni namirnicama sa visokim sadržajem masti i kod miševa izloženih ishrani sa visokim sadržajem masti i antibioticima, što sugeriše da više vrsta bakterija može doprineti proizvodnji fenilmlečne kiseline u crevima“, pišu Šeltonova i njen tim u svom radu.
Istraživači tek treba da potvrde da je ovaj mehanizam isti kod ljudi, ali već je na primer poznato da izmet za bebe sadrži fenilmlečnu kiselinu čiji nivo zavisi od količina bifidobakterija.
 
Laktobacili su bakterije koje se obično koriste u probioticima i nalaze se u fermentisanoj hrani.
 
"Neke kulture podstiču svoju decu da piju fermentisano mleko, tako da možda već nenamerno pružaju ovu zaštitnu terapiju i preventivu svojoj deci", kaže Bajndlos.
 
Uz probiotike, konzumiranje zdrave ishrane sa niskim sadržajem masti može pomoći u ublažavanju uticaja antibiotika na mikrobiome kod mladih ljudi, pretpostavljaju istraživači.
 
Rad je objavljen u časopisu Cell Host & Microbe.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje