Kako mikrobi u našim crevima mogu da spreče gojaznost
Mikrobi koji žive u našim crevima ispuštaju supstancu koja bi mogla da nam pomogne u zaštiti od prekomernog povećanja telesne težine, sugerišu zapažanjima kod miševa.
Foto: Pixabay
Jedinjenje dobijeno od bakterija može objasniti zašto rano izlaganje antibioticima može igrati ulogu u gojaznosti u detinjstvu, stanju koje raste – globalno, prenosi RTS.
Biohemičarka sa Univerziteta Vanderbilt Ketrin Šelton i njen tim otkrili su ovu vezu dajući mladim miševima namirnice sa visokim ili niskim sadržajem masti, sa ili bez izlaganja antibioticima. Miševi koji su dobijali samo penicilinske antibiotike nisu dobili na težini, ali oni koji su takođe bili na ishrani sa visokim sadržajem masti jesu.
Uzorkovanjem obilja crevnih bakterija u ovim laboratorijskim životinjama, tim je uspeo da identifikuje pad količine bakterija lactobacillus kod miševa koji su dobijali na težini koji su bili izloženi antibioticima.
Prethodna istraživanja povezala su poremećaje u mikrobiomu creva sa smanjenjem regulatornog proteina PPAR-γ2, za koji se zna da je uključen u obradu masti u crevima.
Šeltonova i tim istraživača su primetili i smanjenje ćelija koje oblažu creva miševa. Ovaj proces se može preokrenuti kada su ćelije okružene lactobacillus-om, što omogućava bakterija koja luči fenilmlečna kiselina.
Jedinjenje stupa u interakciju sa PPAR-γ2 receptorom u ćelijama creva koji igra ulogu u prenosu lipida iz digestivnog trakta. Tim je tako pokazao da fenilmlečna kiselina zaista blokira lučenje masti u epitelnim ćelijama creva
"Nedostatak ovog mikroba i njegovog metabolita menja način na koji epitelne ćelije creva deponuju masti, tako da ćelije ubacuju više masti u cirkulaciju", objašnjava mikrobiolog sa Univerziteta Vanderbilt Marijana Bajndlos.
Fenilmlečna kiselina je metabolit koji uobičajeno šalje signal epitelnim ćelijama da na talože i ne luče velike količine masti. Kada epitelne ćelije izgube taj signal, počinju da se ponašaju drugačije, a miševi postaju deblji, naveli su istraživači.
Tako su istraživači dali mladim miševima fenilmlečnu kiselinu i dokazano je da ih je ona zaštitila od metaboličke disfunkcije izazvane kombinacijom ranog izlaganja antibioticima i ishrane sa visokim sadržajem masti.
Sličnost sa mehanizmom kod ljudi
"Više vrsta bakterija proizvodi fenilmlečnu kiselinu, uključujući vrste koje pripadaju porodicama bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae. Interesantno je da vidimo smanjenje bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae kod miševa koji su hranjeni namirnicama sa visokim sadržajem masti i kod miševa izloženih ishrani sa visokim sadržajem masti i antibioticima, što sugeriše da više vrsta bakterija može doprineti proizvodnji fenilmlečne kiseline u crevima“, pišu Šeltonova i njen tim u svom radu.
Pročitaj još
Istraživači tek treba da potvrde da je ovaj mehanizam isti kod ljudi, ali već je na primer poznato da izmet za bebe sadrži fenilmlečnu kiselinu čiji nivo zavisi od količina bifidobakterija.
Laktobacili su bakterije koje se obično koriste u probioticima i nalaze se u fermentisanoj hrani.
"Neke kulture podstiču svoju decu da piju fermentisano mleko, tako da možda već nenamerno pružaju ovu zaštitnu terapiju i preventivu svojoj deci", kaže Bajndlos.
Uz probiotike, konzumiranje zdrave ishrane sa niskim sadržajem masti može pomoći u ublažavanju uticaja antibiotika na mikrobiome kod mladih ljudi, pretpostavljaju istraživači.
Rad je objavljen u časopisu Cell Host & Microbe.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
1
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar