Pronađena iznenađujuća veza između crevnih bakterija i gubitka vida
Prema novoj studiji na miševima, bakterije u crevima mogu izazvati gubitak vida u slučaju određenih očnih bolesti, koje bi se potencijalno mogle lečiti antibioticima.
Foto: Pixabay
Istraživači iz Kine i Velike Britanije otkrili su bakterije iz creva u oštećenim delovima očiju miševa sa mutacijama proteina krambs homolog (crumbs homolog) koji je kod ljudi kodiran u (CRB1) genu, i koji je glavni uzrok naslednih bolesti očiju.
"Pronašli smo neočekivanu vezu između creva i oka, što bi moglo da rasvetli uzrok slepila kod nekih pacijenata", kaže oftalmolog Ričard Li sa Univerzitetskog koledža u Londonu, viši autor studije.
"Naši nalazi mogli bi imati ogromne implikacije za transformaciju lečenja očnih bolesti povezanih sa CRB1", dodaje Li.
U pitanju je rano istraživanje i ne zna se da li se isti mehanizam dešava kod ljudi sa mutacijom tog gena, koja uzrokuje četiri procenta pigmentnog retinitisa, što dovodi do gubitka perifernog i noćnog vida, i 10 procenata Leberove kongenitalne amauroze, gde dolazi do potpunog slepila u oko trećini slučajeva.
Kod očnih bolesti povezanih sa CRB1, oštećenje vida počinje rano. Retina - tkivo u zadnjem delu naših očiju koje pretvara talasne dužine svetlosti u signale, i koje naš mozak tumači kao vid, ne uspeva da razvije svoju tanku slojevitu strukturu fotoreceptorskih ćelija osetljivih na svetlost, postajući abnormalno debela.
Većina od biliona crevnih bakterija koje imamo su korisne, a ne štetne, i igraju ključnu ulogu u ukupnom zdravlju. Ali Li i njegove kolege misle da mutacija CRB1 dozvoljava bakterijama creva da dođu do očiju, gde mogu doprineti gubitku vida.
Smatralo se da se navedeni protein nalazi samo u mozgu i pigmentnom epitelu mrežnjače (RPE) - spoljašnjoj barijeri krvi i retine koja štiti oko. Po prvi put istraživači su otkrili da crevni zid takođe ima protein koji se kodira genom, odgovornim, između ostalog, za vid.
CRB1 protein je od vitalnog značaja za održavanje barijere između creva i ostatka tela i RPE. Mutirani gen inhibira (usporava) dejstvo tog proteina, što dovodi do razbijanja dve zaštitne barijere.
Mišji modeli mutacije su imali oštećenja u obe ove barijere, omogućavajući crevnim bakterijama da prođu kroz krvotok u mrežnjaču i izazovu lezije (povrede). Lečenje antibioticima smanjilo je oštećenje mrežnjače i sprečilo gubitak vida.
Kada su istraživači ponovo uveli normalnu ekspresiju proteina kod miševa sa mutiranim genima, to nije poništilo proboj barijere, ali je oštećenje mrežnjače smanjeno. I miševi sa mutiranim CRB1 sa smanjenom populacijom bakterija, takođe nisu pokazali velika oštećenja mrežnjače.
"Nadamo se da ćemo nastaviti ovo istraživanje u kliničkim studijama kako bismo potvrdili da li je ovaj mehanizam zaista uzrok slepila kod ljudi i da li tretmani koji ciljaju bakterije mogu sprečiti slepilo", kaže Li.
Pronađena korelacija samo ukazuje na moguću vezu između očnih bolesti uzrokovanih mutacijom gena CRB1. Skoro 100 gena koji utiču na fotoreceptorske ćelije mrežnjače osetljive na svetlost mogu izazvati pigmentozni retinitis, a varijante u najmanje 28 gena mogu izazvati Leberovu kongenitalnu amaurozu.
Genska terapija je pokazala obećavajuće rezultate u lečenju genetički uslovljenih očnih bolesti i do sada je bila glavni fokus u razvoju vrste lekova i tretmana.
Pročitaj još
Autori kažu da njihovi nalazi pokazuju da su creva i oči povezani na drugi način. Žive bakterije mogu da se kreću iz creva koja ih propuštaju čak do mrežnjače. Još uvek ne razumemo u potpunosti vezu creva sa zdravljem očiju, ali bi to mogao biti još jedan put lečenja koji treba razmotriti.
"Pošto smo otkrili potpuno novi mehanizam koji povezuje degeneraciju mrežnjače sa crevima, naši nalazi mogu imati implikacije na širi spektar očnih stanja, za koje se nadamo da ćemo nastaviti da istražujemo sa daljim studijama", zaključuje Li.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Prošle godine u Srbiji registrovano skoro 900 obolelih od morbila
30.04.2025.•
1
Institut za javno zdravlje Srbije objavio je, povodom nedelje imunizacije u Evropskom regionu, da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijatava.
Novi senzori za dijabetičare biće besplatni do 18. godine
29.04.2025.•
0
Senzori "Fri stajl libre 2 plus" za kontinuirano merenje šećera kod obolelih od dijabetesa registrovani su u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Doktorka objašnjava: Šta treba znati o urinarnim infekcijama kod žena
29.04.2025.•
0
Mnoge žene primećuju da su simptomi urinarnih infekcija izraženiji u određenim fazama menstrualnog ciklusa, posebno tokom predmenstrualnog sindroma (PMS).
Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra
28.04.2025.•
7
U Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama.
Sok od celera: Potencijalno najmoćniji lek našeg vremena
27.04.2025.•
0
Sok od celera bi, prema rečima doktora, mogao da bude "najmoćniji lek našeg vremena".
Promene u ustima mogu biti upozorenje na visoki holesterol
27.04.2025.•
0
Zdravlje usne duplje mnogo je više od estetskog izgleda - ono može biti pokazatelj opšteg stanja vašeg organizma.
Neuronaučnica: Evo šta se događa s našim telom ako previše spavamo
27.04.2025.•
1
Svi znamo koliko je loše kad ne spavamo dovoljno. Ali jeste li se ikad zapitali može li i previše sna biti štetno?
Veštačka inteligencija može da otkrije rak pluća mesecima unapred iz osnovnih medicinskih analiza
27.04.2025.•
0
Veštačka inteligencija (AI) može da otkrije rak pluća mesecima unapred koristeći samo osnovne podatke iz medicinske analize lekara opšte prakse.
Ukoliko pušite, pijete i ne vežbate, naučnici kažu: Posledice ćete osetiti od 36. godine
27.04.2025.•
2
Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Besplatni preventivni pregledi kože 12. maja širom Srbije
26.04.2025.•
1
Bez uputa i knjižice, besplatni pregledi kože organizuju se 12. maja širom Srbije, a potrebno je samo da se pre toga - zakažu.
Tvoja štitna, tvoj štit: Karavan besplatnih pregleda štitne žlezde uz podršku Fondacije Mozzart
25.04.2025.•
0
Možda je ne vidite, možda o njoj ne razmišljate svakog dana – ali štitna žlezda neumorno radi za naše telo, od prvog jutarnjeg daha do poslednjeg koraka dana.
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
4
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar