Nove tehnologije za život bez naočara za čitanje

U periodu kad je čovek radno najaktivniji i najostvareniji, oko četrdeset i pete godine života, počinje da primećuje da sve teže čita.
Primećuje da slabije vidi tekst na mobilnom telefonu i računaru, da su mu predmeti na bliskoj razdaljini van fokusa, i da sve teže vidi na blizinu kad svetlo nije idealno. 
 
Potom, većina osoba oko pedesete godine života postaje potpuno zavisna od neprestanog stavljanja i skidanja naočara za čitanje.
 
To se javlja zbog pojave dioptrije za čitanje – presbiopije. Presbiopija nastaje kao posledica fiziološkog slabljenja akomodacije - sposobnosti oka da fokusira na razdaljinama bližim oku.
Naočare za blizinu kao najmanje komforno rešenje
 
U početku to se kompenzuje udaljavanjem posmatranog predmeta od oka ili pojačavanjem svetla, ali kako presbiopija napreduje osobe primećuju da ne mogu više da funkcionišu bez naočara za blizinu. Kod osoba koje nisu ranije imale naočare za daljinu, obično se prvo propisuje manja dioptrija od oko +0.75 do +1.0, koja potom postepeno raste kako godine prolaze.
 
Za mnoge je to prvi znak starenja i zbog aktivnog načina života mnoge osobe veoma teško prihvataju da su odjednom,  postale potpuno zavisne od optičkog pomagala kao što su naočare, što im značajno i svakodnevno umanjuje kvalitet života. Pogotovo što je danas zbog načina života i korišćenja pametnih telefona, naočare za čitanje potrebno staviti i skinuti nebrojeno puta u toku dana.
Upravo se iz tih razloga pacijenti javljaju sa pitanjem da li je moguće ukloniti dioptriju za čitanje i rešiti se naočara za blizinu?
 
Danas postoje dva osnovna hirurška pristupa korekciji dioptriji za čitanje. Jedna od opcija jeste procedura koja se zove refraktivna zamena sočiva u toku koje se pacijentu ugrađuju ili multifokalna sočiva ili takozvana sočiva sa proširenim opsegom vida (EDOF sočiva). 
 
U toku te procedure se prirodna očna sočiva zamenjuju veštačkim sočivima, koja omogućavaju vid na svim distancama bez potrebe za nošenjem naočara. Pacijent ne oseća sočiva koja se ugrade, oko ne može da ih odbaci i ostaju trajno u oku. Ta procedura je identična operaciji katarakte i danas se veoma često izvodi. 
 
 
 Intraokularna sočiva poslednje generacije za korekciju dioptrije; Foto: Očna bolnica Profesional
 
Druga opcija jeste korekcija dioptrije za čitanje laserskom Presbymax procedurom. U toku nje se pomoću naprednih lasera, jednog femto lasera i drugog excimer lasera, dominanto oko optimizuje da dobro vidi daljinu bez naočara, a drugo nedominantno da dobro vidi blizinu bez naočara. Tako da kad osoba gleda sa oba oka ima širok opseg vida bez naočara. 
 
Prednost te procedure je što je minimlano invazivna, radi se na najpovršnijem delu oka rožnjači, te se savetuje pacijentima kod kojih je pametno izbeći  ugradnju sočiva, što su obično kratkovidi pacijenti sa minus dioptrijom za daljinu (miopi). Efekat laserskog skidanja dioptrije za blizinu vremenom slabi, kako presbiopija napreduje, i obično je potrebno ponoviti proceduru nakon 5 do 10 godina.
 
 
 Napredan femto laser za lasersku korekciju dioptrije; Foto: Očna bolnica Profesional
Koliko traje opravak nakon uklanjanja dioptrije za čitanje?
 
Bilo da se radi u ugradnji sočiva ili laserskom uklanjaju dioptrije, sve intervencije se obavljaju u kapljičnoj anesteziji, bezbolne su i traju oko 15 minuta. Pacijenti već dvadesetak minuta nakon intervencije mogu da idu kući, a većini radnih aktivnosti mogu da se vrate nakon 3 do 7 dana.
 
Koji način uklanjanja dioptrije za čitanje je najbolji?
 
Ne postoji najbolji način za korekciju dioptrije za blizinu, već postoji najadekvatniji način za svakog pojedinačnog pacijenta. To zavisi od više faktora kao što su visina dioptrije, godine pacijenta, providnosti prirodnog očnog sočiva, stanja suznog filma, ličnih preferenci i potreba pacijenta i mnogih drugih. U toku pregleda za uklanjanje dioptrije za čitanje se sagledava kompletno stanje i preporučuje procedura za koju se proceni da je najbolja za pacijenta. 
 
 
 
Individualizovan pristup u odnosu na potrebe pacijenta; Foto: Očna bolnica Profesional

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

Šta je legionela i kako nastaje infekcija?

Vest da su u zagrebačkom Kliničko-bolničkom centru preminule tri osobe od šest zaraženih legionelom izazvala je pažnju javnosti, ali i zabrinutost gde i kako možemo da se zarazimo.