Probiotici su definisani od strane Svetske zdravstvene organizacije kao živi mikrorganizmi koji kada se daju u adekvatnim količinama, imaju dokazanu efikasnost za zdravlje domaćina.
Kako objašnjava dr Mirjana Stojšić, u ovoj definiciji sadržani su glavni kriterijumi za određivanje njihovog kvaleteta: sastav, vijabilnost, opravdanost i bezbednost. Ali krenimo redom.
Sastav probiotika
Najteži je odabir odgovarajućeg probiotskog soja, jer on zahteva poznavanje terapijske indikacije. Svaki probiotski soj ima specifično dejstvo. Zbog toga govorimo da svi probiotici nisu isti, te da nije svejedno koji ćemo izabrati. Na primer E. coli enterotoksična je uzročnik proliva, a E. Coli Nisle 1917 je probiotski soj koji se koristi za lečenje određenih gastrointestinalnih poremećaja, pa i samog proliva.
Probiotici imaju dozno zavisnu efikasnost, odnosno pri izboru probiotika pažnju moramo obratiti i na broj kolonija u pojedinačnoj probiotskoj dozi, preporučena doza je preko pet milijardi kolonija. Brojnim radovima je dokazano da povećanje broja kolonija ne nosi povećanje rizika, čak ni kod najmanjih uzrasta kao što su novorođenčad.
Ne retko se probiotskim sojevima dodaju u farmaceutskim proizvodima minerali ,vitamini, sredstva za oralnu rehidrataciju i slično. Oni imaju svoje mesto samo ako je njihova upotreba za datu indikaciju opravdana. Recimo cink je opravdan u stanjima kada je prisutan proliv ili alergija, a vitamin D kada se želi povećati imunitet.
Vijabilnost
Da bi probiotik bio delotvoran potrebno je da u vijabilnom stanju dodje u debelo crevo, odnosno da preživi skladištenje preparata u veledrogerijama, apotekama i kućnim uslovima, te da ga ne unište procesi varenja u gornjem digestivnom traktu.
Zato kvalitetni probiotik mora sadržavati mikroorganizme koji su zaštićeni posebnim pakovanjem, kao što je aTECH pakovanje, koje mikroorganizme štiti od svetlosti, toplote, vlage i kiseonika, dok neki probiotici zahtevaju poseban način skladištenja, takozvani hladni lanac, odnosno transport i čuvanje u frižideru. Proverite datum isteka, pre konzumiranja probiotika, jer samo tako očekujete probiotski soj u dozi koja je deklarisana na pakovanju.
Opravdanost probiotika
Primena probiotika je opravdana samo ako se pridržavamo vodiča za njihovu upotrebu. Iako probiotici imaju brojne indikacije, samo određeni sojevi u tačno odredbenoj dozi imaju dokazanu efikasnost. Opravdanost primene probiotskog soja odredjuje naučni nivo dokaza njegove efikasnosti. Recimo najviši nivo dokaza za primenu kod akutnog gastroenterisa, odnosno povraćanja i proliva, i kod dece i kod odraslih imaju L. rhamnosus GG i S. Boulardii. Kada govorimo o ceni probiotika, ona nije nešto što prati kvalitet, tako da skuplji u ovom slučaju ne mora da znači da je bolji.
Bezbednost probiotika
Kada govorimo o bezbednosti, prvo mislimo na najmlađe. Primena probiotika je odobrena od prvog dana života, čak i kod dece koja su rođena pre vremena. Prema dosadašnjim ispitivanjima probiotici smanjuju smrtnost novorođenčadi sa 7.5% na 5%. Probiotici smanjuju dva najčešća razloga za nepovoljan ishod lečenja novorođenčadi, jer sprečavaju pojavu najtežih oblika nekroze creva ili kako ga stručno zovemo nekrotizirajućeg enterokolitisa sa 10% na 5% i smanjuju mogućnost pojave sepse sa 25% na 15%.
Preporuka je da se kod prevremeno rođene dece u prvim danima života ne koriste probiotici koji sadrže gljivice ili bakterije koje proizvode d-laktat. Prema Američkoj pedijatrijskoj akademiji primena probiotika je kod nedonoščadi dozvoljena ako oni imaju više od 1000 grama i to samo određenih sojeva, kao što je L.rhamnosus GG.
Kod izbora probiotika vodite računa i o farmaceutskom obliku u kom se nalazi. Izaberite onaj koji adekvatan uzrastu osobe i njenim sposobnostima gutanja. Za decu mlađu od 7 godina prilagođeni oblici su kapi ili rastvorljivi prašak (kesice).
Poseban oprez kod primene probiotika je potreban u slučaju narušenog imuniteta, da li zbog urođenog deficita ili nastalog poremećaja imuniteta zbog bolesti ili terapije (citostatici, zračenje i slično). Probiotici se ne preporučuju samo za osobe sa visokim stepenom deficita imuniteta, kao što su pacijenti koji koriste visoke doze kortikosteroida (recimo doze prednizona veće od 20mg/dan) ili unutar 3 meseca od terapije zračenjem ili citostaticima.
Danas, nakon epidemije COVID19 poznata je opravdanost primene probiotika u jedinicima intenzivne nege. Studije su pokazale da probiotici ne utiču na smanjenje stope smrtnostiovih pacijenata, ali povećavaju šansu za njihovo izlečenje, jer je dokazano da smanjuju dužinu boravka u jedinici intenzivne nege i dužinu boravka u bolnici.
Foto: AbelaPharm
Probiotici doprinose smanjenju hipoksije, odnosno nedostataka kiseonika u tkivima, značajno smanjujući potrebu za mehaničkom ventilacijom, ali i komplikacije koje nastaju kao što je pneumonija, bez obzira da li je ona posledica intrahospitalne infekcije ili pak same mehaničke ventilacije.
Na tržištu koje je preplavljeno različitim farmaceutskim proizvodima iz grupe probiotika poštujući principe: sastav, opravdanost, vijabilnost i bezbednost, nije teško izabrati kvalitetan probiotik.
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
