U toku klinička ispitivanja leka za rast nedostajućih zuba: Potencijalno "zbogom" implantima
Ljudima kojima nedostaju zubi možda će moći da izrastu novi, kažu japanski stomatolozi koji testiraju pionirski lek za koji se nadaju da će ponuditi alternativu protezama i implantatima.
Foto: Pixabay
Za razliku od gmizavaca i riba, koji obično redovno menjaju svoje zube, široko je prihvaćeno da ljudima i većini drugih sisara rastu samo mlečni, a potom stalni zubi i da se tu ciklus nicanja zuba završava.
"Ali ispod naših desni su uspavani pupoljci treće generacije", kaže dr Katsu Takahaši, šef oralne hirurgije u bolnici Kitano Instituta za medicinska istraživanja u Osaki, prenosi N1.
Njegov tim pokrenuo je klinička ispitivanja u Univerzitetskoj bolnici Kjoto u oktobru, dajući eksperimentalni lek odraslim ispitanicima za koji kažu da ima potencijal da ubrza rast ovih skrivenih zuba.
"To je tehnologija 'potpuno nova' u svetu", rekao je Takahaši za AFP.
Protetski tretmani koji se koriste za zube izgubljene zbog karijesa, bolesti ili povreda često se smatraju skupim i invazivnim.
"Dakle, obnavljanje prirodnih zuba definitivno ima svoje prednosti", rekao je Takahaši, vodeći istraživač projekta.
Testovi na miševima i tvorovima ukazuju na to da blokiranje proteina zvanog USAG-1 može da probudi treći set zuba, a istraživači su objavili laboratorijske fotografije izraslih zuba kod životinja.
U studiji objavljenoj prošle godine, tim je rekao da je njihov "tretman antitelima kod miševa efikasan za regeneraciju zuba i može biti proboj u lečenju anomalija zuba kod ljudi“.
Za sada stomatolozi daju prioritet potrebama pacijenata kojima od rođenja nedostaje šest ili više stalnih zuba.
Kaže se da ovo nasledno stanje pogađa oko 0,1 odsto ljudi, koji mogu imati ozbiljne probleme sa žvakanjem, a u Japanu često većinu svoje adolescencije provode noseći masku za lice kako bi sakrili velike prazne prostore u ustima, rekao je Takahaši.
Lek je stoga prvenstveno namenjen deci, a istraživači žele da ga učine dostupnim već 2030. godine.
Angrai Kang, profesor stomatologije na Univerzitetu Kvin Mari u Londonu, zna samo za još jedan tim koji teži sličnom cilju upotrebe antitela za ponovno izrastanje i regeneraciju zuba.
"Rekao bih da grupa Takahaši prednjači", rekao je za AFP stručnjak za imunotehnologiju, koji nije povezan sa japanskim istraživanjem.
Takahašijev rad je "uzbudljiv i vredan njegovog praćenja“, rekao je Kang, delom zato što se lek protiv antitela koji cilja na protein skoro identičan USAG-1 već koristi za lečenje osteoporoze.
"Trka za regeneraciju ljudskih zuba nije kratak sprint, već po analogiji skup uzastopnih ultramaratona", rekao je on.
Čengfri Cang, klinički profesor endodoncije na Univerzitetu u Hongkongu, rekao je da je Takahašijeva metoda "inovativna i ima potencijal".
"Tvrdnja da ljudi poseduju latentne zubne pupoljke koji mogu da proizvedu treći set zuba je i revolucionarna i kontroverzna", rekao je on za AFP.
Takođe je upozorio da se "ishodi primećeni kod životinja ne prenose uvek direktno na ljude”.
"Rezultati eksperimenata na životinjama postavljaju pitanja o tome da li bi regenerisani zubi mogli funkcionalno i estetski zameniti zube koji nedostaju“, dodao je Cang.
Samouvereni Takahaši tvrdi da se lokacija novog zuba u ustima može kontrolisati, ako ne i precizno odrediti, mestom ubrizgavanja leka. A ako raste na pogrešnom mestu, može se premestiti ortodoncijom ili transplantacijom, rekao je on.
U prvom kliničkom ispitivanju ne učestvuje nijedan mladi pacijent sa urođenim poremećajem, jer je glavni cilj testiranje bezbednosti leka, a ne njegove efikasnosti. Dakle, za sada su učesnici zdrave odrasle osobe koje su izgubile barem jedan postojeći zub.
"I dok regeneracija zuba ovog puta nije izričiti cilj, male su šanse da bi se to ipak moglo desiti ispitanicima", rekao je Takahaši.
Ako je tako, istraživači će potvrditi da lek može biti efikasan za one sa stečenim bezubostima - što bi bio medicinski trijumf.
Pročitaj još
Ovo bi mogla biti posebno važna vest za Japan, koji ima drugu najstariju populaciju na svetu.Podaci ministarstva zdravlja pokazuju da više od 90 odsto ljudi starijih od 75 godina u Japanu ima najmanje jedan zub, prenosi Science alert.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Komentari 7
Popov Sava
Aleksej
Nisam citao, hvala na preporuci, volim da citam Adamsa i Praceta. (Kada sam pisao komentar setio sam se onog skeca Monti Pajtona gde reziser ima kljove... :D)
PS. Da nisi zaposlen kao metaloglodac :) :D
Ivan Celavi 1974
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar