Aditivi u hrani kao okidači za razna oboljenja i stanja: Znamo li šta jedemo?
Aditivi koji su zabranjeni u Americi i Evropskoj uniji i dalje se nalaze na trpezama u Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
S porastom broja slučajeva različitih stanja i oboljenja povezanih sa nezdravim navikama u ishrani, stručnjaci često ukazuju na značaj čitanja deklaracija, prilikom kupovine namirnica. Međutim, kako tumačiti taj sastav i zbunjujuće oznake aditiva sa predznakom "E"?
Hristina Lazarević Milošević, farmaceutkinja po struci, želela je da pomogne ljudima da lakše razumeju sastav proizvoda koji se mogu naći u prodavnicama u Srbiji, pa je napravila besplatnu aplikaciju "Izbegni aditive".
U poslednjim fazama pripreme te platforme je sa svojim timom skenirala više od 15.000 proizvoda sa tržišta u Srbiji, o kojima postoje svi ključni podaci na njihovoj aplikaciji i za kratko vreme dobili su čak 120.000 korisnika.
"Kada su me programeri pitali, koji broj ljudi očekujemo, kako bi oni znali kako da naprave dobar temelj za aplikaciju, ja sam rekla: 'Možda 50.000, pa ćemo onda razvijati'. Međutim, tu cifru smo odavno nadmašili", kaže Lazarević Milošević, piše Euronews Srbija.
Opasni sastojci u hrani
Na ideju je došla kada je bila u sedmom mesecu trudnoće i kada joj je propisan suplement, za koji je ustanovila da sadrži jedan sporan sastojak.
"Suplementi su u sebi sadržali titanijum-dioksid. To su bili oni klasični vitamini za trudnice koje se inače izdaju. Međutim, titanijum-dioksid je baš dve nedelje pre toga zabranjen u Evropskoj uniji jer je bilo dokazano da je genotoksičan, odnosno da može da prodre i kroz placentu, dođe do ploda i poveća rizik za razvoj karcinoma. Kao neko ko je magistar farmacije znala sam da nekako ne želim to da dajem svom još uvek nerođenom detetu i tada sam krenula u dublje istraživanje o tome šta su aditivi, kakve to mi hemijske supstance imamo i u suplementima i u kozmetici ali i u hrani", kaže farmaceutkinja Milošević.
Usledile su četiri godine istraživanja za potrebe kreiranja aplikacije, tokom kojih je došla do zaključka da hrana sa naših prostora "nije baš najvećeg kvaliteta".
"Iskreno, tamo negde u inostranstvu postoji neko ko, čini mi se, više brine o zdravlju ljudi, nažalost. Na primer, titanijum-dioksid - to je oznaka E-171 - u zemljama Evropske unije zabranjen u hrani jer je genotoksičan, a kod nas je još uvek dozvoljen. Veštačka crvena boja azorubin, sa oznakom E-127 je dokazano kancerogena po štitnu žlezdu. U Americi je pre tri nedelje zabranjena za ljudsku upotrebu, međutim, nažalost, kod nas još uvek nema naznaka da će je zabraniti. Ima je u čajnim kobasicama, viršlama, čak i u nekim čokoladama", kaže autorka aplikacije "Izbegni aditive".
Kako da se zaštitimo?
Dijetološkinja Veroslava Stanković objašnjava da Srbija u davanju i ukidanju dozvola za pojedine sastojke u namirnicama mora da se oslanja na rezultate istraživanja koje sprovode strane agencije, jer su takve studije skupe i dugotrajne.
"Država mora da proverava sastav namirnica - bromatološko ispitivanje - što se i radi. Međutim, nismo toliko bogata država da sve te aditive sami proučavamo i moramo da se negde usklađujemo sa zakonima i Evropske unije, i američke Federalne agencije za lekove, i Svetske zdravstvene organizacije", kaže Stanković za Euronews Srbija.
Dodatni problem predstavlja to što se štetna dejstva pojedinih aditiva mogu pojaviti tek posle deset ili petnaest godina upotrebe, a dobar primer je pomenuti titanijum-dioksid, koji je decenijama bio zastupljen u nebrojeno mnogo proizvoda u svetu.
"Njega ima svuda. Služi za izbeljivanje, pa ga ima i u lekovima. Proizvođači se vode sa time da se upotrebljava veoma mala količina tih aditiva koja neće izazvati nikakve zdravstvene probleme. Međutim, pokazalo se da neki od tih aditiva mogu da se talože u organizmu i tokom vremena, 10-15 godina, mogu da izazovu zdravstvene efekte i to možda čak i neke od onih najtežih", kaže dijetološkinja.
Kako bismo se zaštitili, ona savetuje izbegavanje konditorskih proizvoda, koji dokazano utiču na učestalost hroničnih bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, zatim poluprerađenih proizvoda koji imaju skrivene šećere i soli, ali i nesezonsko voće i povrće koje ne uspeva na našem podneblju, zato što je ono više hemijski tretirano.
Pročitaj još
Kada je reč o Hristini Lazarević Milošević, njen plan je da sa svojim timom sa kojim radi na aplikaciji "Izbegni aditive", u budućnosti pronađu način da podrži domaće proizvođače koji proizvode kvalitetnu hranu.
"Tvrdim da mi možemo da se udružimo međusobno i da proizvedemo i zdravije meso, ali i zdravije sokove, kvalitetnije čokolade, ratluk... Tako da ja se negde nadam da će ovo biti tek jedan početak jedne revolucije u hrani", zaključuje Lazarević Milošević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači
30.05.2026.•
0
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Test krvi mogao bi da otkrije Alchajmerovu bolest decenijama pre simptoma
29.05.2026.•
0
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi lek protiv hepatitisa B smanjio virus do nivoa koji imuni sistem može da kontroliše
28.05.2026.•
0
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Šire se staništa komaraca u Evropi: Pretnja od novih žarišta
28.05.2026.•
1
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Kako jod pomaže organizmu u smanjenju celulita?
28.05.2026.•
0
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Od septembra u Kliničkom centru Srbije počinje da radi prvi Centar za multiplu sklerozu
27.05.2026.•
3
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
Više od 50 odsto karcinoma se mogu sprečiti: Pušenje jedan od glavnih uzroka
25.05.2026.•
5
Nova istraživanja su identifikovala nekoliko načina na koje se može smanjiti rizik od nastanka raka.
Srbija na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od raka kože
25.05.2026.•
2
Srbija po broju obolelih od melanoma zauzima između 10. i 15. mesta u Evropi, ali da je po smrtnosti od te bolesti na prvom mestu izjavio je Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović.
Raste potrošnja antidepresiva i sedativa u Srbiji
25.05.2026.•
6
Lekovi za smirenje i antidepresivi u Srbiji su postali svakodnevni alat za suočavanje sa stresom, anksioznošću i emocionalnim pritiscima.
Batut: Za nedelju dana oko 4.400 slučajeva oboljenja sličnih gripu
24.05.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je na teritoriji Srbije od 11. do 17. maja zabeleženo 4.441 slučaja oboljenja sličnih gripu.
"Magične pečurke" pomažu u lečenju zavisnosti od kokaina
24.05.2026.•
0
Jedna doza psilocibina, psihoaktivne supstance iz halucinogenih pečuraka, mogla bi da bude efikasan tretman za zavisnost od kokaina, pokazali su rezultati kliničkog istraživanja objavljenog u časopisu "Jama Network Open"
Posebna grupa matičnih ćelija štiti zube od karijesa i propadanja
24.05.2026.•
0
Oružje za borbu protiv prirodnog starenja zuba, koje ih s vremenom čini sve krhkijim i podložnijim oštećenjima izazvanim karijesom, nalazi se u posebnoj grupi matičnih ćelija smeštenih unutar zubne pulpe.
Plastična kuvala oslobađaju gotovo tri milijarde plastičnih čestica u šolju vode
24.05.2026.•
3
U decembru 2025. godine, istraživači sa Univerziteta Kvinslend objavili su studiju čiji bi nalazi mogli naterati potrošače da dvaput razmisle o korišćenju plastičnog kuvala sledeći put kada požele lepu šolju čaja.
Mnogi imaju dlake na nožnim prstima: Da li je to normalno?
24.05.2026.•
0
Dlake na nožnim prstima često su normalna pojava i mogu biti znak dobre cirkulacije, ali njihov iznenadni rast ili opadanje ponekad može ukazivati na zdravstveni problem ili nuspojavu lekova.
Koliko dugo bi trebalo da možete da sedite uza zid
24.05.2026.•
0
U svetu vežbi za donji deo tela, sedenje uza zid često pada u drugi plan, zanemareno u korist drugih osnovnih vežbi poput mrtvog dizanja i čučnjeva.
Razvijena nova metoda za dijagnostikovanje bolesti materice pomoću analiza krvi
23.05.2026.•
0
Dijagnostiku bolesti endometrijuma (unutrašnje sluzokože materice) razvili su ruski naučnici analizom krvi uz korišćenje minimalno invazivne metode koja se zove Ramanova spektroskopija (SERS).
Šta vaš rukopis govori o zdravlju mozga i riziku od demencije?
22.05.2026.•
4
Kada je grupa starijih ljudi u Portugalu radila testove pisanja, naučnici su pronašli vezu između načina na koji pišu i zdravlja njihovog mozga.
Polno prenosive bolesti u porastu širom Evrope
21.05.2026.•
2
Polno prenosive bolesti su u porastu širom Evrope, a broj slučajeva gonoreje i sifilisa dostigao je rekordan nivo u 2024. godini, pokazuju najnoviji zvanični podaci.
Konzervansi u hrani povećavaju rizik od hipertenzije i srčanog udara
21.05.2026.•
1
Uobičajeni konzervansi koji se koriste u mnogim industrijski proizvedenim namirnicama povezani su sa 29 odsto većim rizikom od povišenog krvnog pritiska i 16 odsto većim rizikom od srčanog i moždanog udara.
FOTO: MR prostate - ko i kada treba da uradi ovaj važan pregled
21.05.2026.•
0
Karcinom prostate je jedan od najčešćih maligniteta kod muškaraca, a rana i precizna dijagnostika ima ključnu ulogu u pravovremenom lečenju i boljoj prognozi bolesti.
Najsavremeniju terapiju za porfiriju prima samo sedam pacijenata u Srbiji, a to oboljenje ima bar 500 ljudi
21.05.2026.•
1
Nacionalno udruženje porfirija Srbije (NUPS) je upozorilo da najsavremeniju terapiju za porfiriju prima svega sedam pacijenata, iako obolelih ima između 500 i 700.
Komentari 4
Acika
M
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar