Aditivi u hrani kao okidači za razna oboljenja i stanja: Znamo li šta jedemo?
Aditivi koji su zabranjeni u Americi i Evropskoj uniji i dalje se nalaze na trpezama u Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
S porastom broja slučajeva različitih stanja i oboljenja povezanih sa nezdravim navikama u ishrani, stručnjaci često ukazuju na značaj čitanja deklaracija, prilikom kupovine namirnica. Međutim, kako tumačiti taj sastav i zbunjujuće oznake aditiva sa predznakom "E"?
Hristina Lazarević Milošević, farmaceutkinja po struci, želela je da pomogne ljudima da lakše razumeju sastav proizvoda koji se mogu naći u prodavnicama u Srbiji, pa je napravila besplatnu aplikaciju "Izbegni aditive".
U poslednjim fazama pripreme te platforme je sa svojim timom skenirala više od 15.000 proizvoda sa tržišta u Srbiji, o kojima postoje svi ključni podaci na njihovoj aplikaciji i za kratko vreme dobili su čak 120.000 korisnika.
"Kada su me programeri pitali, koji broj ljudi očekujemo, kako bi oni znali kako da naprave dobar temelj za aplikaciju, ja sam rekla: 'Možda 50.000, pa ćemo onda razvijati'. Međutim, tu cifru smo odavno nadmašili", kaže Lazarević Milošević, piše Euronews Srbija.
Opasni sastojci u hrani
Na ideju je došla kada je bila u sedmom mesecu trudnoće i kada joj je propisan suplement, za koji je ustanovila da sadrži jedan sporan sastojak.
"Suplementi su u sebi sadržali titanijum-dioksid. To su bili oni klasični vitamini za trudnice koje se inače izdaju. Međutim, titanijum-dioksid je baš dve nedelje pre toga zabranjen u Evropskoj uniji jer je bilo dokazano da je genotoksičan, odnosno da može da prodre i kroz placentu, dođe do ploda i poveća rizik za razvoj karcinoma. Kao neko ko je magistar farmacije znala sam da nekako ne želim to da dajem svom još uvek nerođenom detetu i tada sam krenula u dublje istraživanje o tome šta su aditivi, kakve to mi hemijske supstance imamo i u suplementima i u kozmetici ali i u hrani", kaže farmaceutkinja Milošević.
Usledile su četiri godine istraživanja za potrebe kreiranja aplikacije, tokom kojih je došla do zaključka da hrana sa naših prostora "nije baš najvećeg kvaliteta".
"Iskreno, tamo negde u inostranstvu postoji neko ko, čini mi se, više brine o zdravlju ljudi, nažalost. Na primer, titanijum-dioksid - to je oznaka E-171 - u zemljama Evropske unije zabranjen u hrani jer je genotoksičan, a kod nas je još uvek dozvoljen. Veštačka crvena boja azorubin, sa oznakom E-127 je dokazano kancerogena po štitnu žlezdu. U Americi je pre tri nedelje zabranjena za ljudsku upotrebu, međutim, nažalost, kod nas još uvek nema naznaka da će je zabraniti. Ima je u čajnim kobasicama, viršlama, čak i u nekim čokoladama", kaže autorka aplikacije "Izbegni aditive".
Kako da se zaštitimo?
Dijetološkinja Veroslava Stanković objašnjava da Srbija u davanju i ukidanju dozvola za pojedine sastojke u namirnicama mora da se oslanja na rezultate istraživanja koje sprovode strane agencije, jer su takve studije skupe i dugotrajne.
"Država mora da proverava sastav namirnica - bromatološko ispitivanje - što se i radi. Međutim, nismo toliko bogata država da sve te aditive sami proučavamo i moramo da se negde usklađujemo sa zakonima i Evropske unije, i američke Federalne agencije za lekove, i Svetske zdravstvene organizacije", kaže Stanković za Euronews Srbija.
Dodatni problem predstavlja to što se štetna dejstva pojedinih aditiva mogu pojaviti tek posle deset ili petnaest godina upotrebe, a dobar primer je pomenuti titanijum-dioksid, koji je decenijama bio zastupljen u nebrojeno mnogo proizvoda u svetu.
"Njega ima svuda. Služi za izbeljivanje, pa ga ima i u lekovima. Proizvođači se vode sa time da se upotrebljava veoma mala količina tih aditiva koja neće izazvati nikakve zdravstvene probleme. Međutim, pokazalo se da neki od tih aditiva mogu da se talože u organizmu i tokom vremena, 10-15 godina, mogu da izazovu zdravstvene efekte i to možda čak i neke od onih najtežih", kaže dijetološkinja.
Kako bismo se zaštitili, ona savetuje izbegavanje konditorskih proizvoda, koji dokazano utiču na učestalost hroničnih bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, zatim poluprerađenih proizvoda koji imaju skrivene šećere i soli, ali i nesezonsko voće i povrće koje ne uspeva na našem podneblju, zato što je ono više hemijski tretirano.
Pročitaj još
Kada je reč o Hristini Lazarević Milošević, njen plan je da sa svojim timom sa kojim radi na aplikaciji "Izbegni aditive", u budućnosti pronađu način da podrži domaće proizvođače koji proizvode kvalitetnu hranu.
"Tvrdim da mi možemo da se udružimo međusobno i da proizvedemo i zdravije meso, ali i zdravije sokove, kvalitetnije čokolade, ratluk... Tako da ja se negde nadam da će ovo biti tek jedan početak jedne revolucije u hrani", zaključuje Lazarević Milošević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vitalnost u užurbanom ritmu: Kako očuvati zdravlje u savremenom svetu
19.05.2026.•
0
U današnjem ubrzanom tempu života, naročito u urbanim sredinama poput Novog Sada, održavanje vitalnosti i dobrog zdravlja postalo je pravi izazov.
Zašto žene češće proveravaju štitnu žlezdu i koliko je jod važan za hormonalni balans?
19.05.2026.•
0
Umor, promene raspoloženja, manjak energije, osećaj iscrpljenosti ili problemi sa koncentracijom često se pripisuju stresu i svakodnevnom tempu života.
Kako čujete danas?
18.05.2026.•
0
Audiovox organizuje Open House akciju sa specijalnim pogodnostima u Novom Sadu, na Limanu, u sredu, 20. maja 2026.
Personalizovano lečenje hipertenzije: Genetski faktori ključni za izbor terapije
17.05.2026.•
0
Novi pristup lečenju arterijske hipertenzije (visokog krvnog pritiska) koji uzima u obzir individualne genetske karakteristike osobe razvili su specijalisti na Univerzitetu Sečenov u Rusiji.
Na kojoj ruci se meri pritisak: Izbegnite greške koje mogu promeniti rezultate
17.05.2026.•
2
Većina ljudi koji redovno kontrolišu krvni pritisak pretpostavlja da je jedino važno kada i koliko često to rade.
Studija: Posete muzejima mogle bi da uspore biološko starenje
17.05.2026.•
0
Pre nekoliko godina, neki lekari u Kanadi počeli su da svojim pacijentima "prepisuju" umetnost, dajući im besplatan pristup lokalnom muzeju.
Oči bi mogle da otkriju rizik od osteoporoze
17.05.2026.•
2
Oči su prozor u naše dublje zdravlje. Kao jedini spoljašnji produžetak centralnog nervnog sistema, ovi čulni organi mogu odražavati ne samo stanje našeg mozga i krvnih sudova, već i naših kostiju.
Iznenađujuće namirnice koje mogu izazvati kamen u bubregu
17.05.2026.•
0
Kamen u bubregu ima mnogo uzroka, od genetike do određenih lekova. Ali istraživanja su takođe pokazala da na njih može uticati i ono što jedete i pijete.
Buđenje usred noći nije slučajno: Šta znači period između 3 i 5 ujutru
16.05.2026.•
7
Tradicionalna kineska medicina objašnjava zašto se mnogi ljudi tokom noći bude baš u određeno vreme.
Kardiolozi otkrili koje "nezdrave" namirnice ipak konzumiraju
16.05.2026.•
0
Iako se često govori o namirnicama i pićima koje bi trebalo izbegavati zbog zdravlja srca, ni lekari se ne odriču baš svih svojih omiljenih navika.
Studija: Trećina kilograma izgubljenih pomoću lekova otpada na mišiće i koštanu masu
15.05.2026.•
0
Trećina telesne mase izgubljene uz pomoć lekova za mršavljenje poput Vegovi i Maundžaro otpada na mišiće i koštanu masu, a ne na masno tkivo, pokazalo je novo istraživanje.
Sindrom policističnih jajnika menja naziv
15.05.2026.•
0
Nakon više godina rasprave, sindrom policističnih jajnika će se preimenovati u poliendokrini metabolički ovarijalni sindrom, čime se bolje odražavaju višestruki efekti ovog stanja na organizam, saopštili su stručnjaci.
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
2
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
3
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Komentari 4
Acika
M
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar