Naučnici objavili popis hrane koju doručkujemo, a koja povećava rizik od raka
Doručak se često naziva najvažnijim obrokom u danu, a ono što odaberemo da pojedemo ujutro može imati ozbiljne posledice po naše zdravlje.
Foto: Pixabay
Grupa vodećih onkologa iz Međunarodnog udruženja za istraživanje raka (IARC) sprovela je istraživanje koje otkriva kako određeni tip hrane, naročito ultraprerađena, može značajno povećati rizik od razvoja raka usta i grla.
Istraživanja su pokazala da ultraprerađena hrana, poput gaziranih pića, gotovih jela, slatkiša i brze hrane, sadrži hemijske aditive koji mogu podstaći razvoj malignih tumora. Takva hrana često je bogata emulgatorima, veštačkim zaslađivačima i konzervansima koji ne samo da doprinose gojaznosti, već stvaraju i idealne uslove za nastanak raka.
"Sam proces industrijske obrade hrane uključuje upotrebu hemikalija koje često nisu potpuno sigurne, što ove proizvode pretvara u 'tihi otrov' koji dugoročno može ugroziti zdravlje", ističu stručnjaci.
Evo popisa ultraprerađene hrane koja je često deo doručka i može imati negativan uticaj na zdravlje:
- Slatke žitarice za doručak: Reklamirane kao zdrave, ali često sadrže velike količine dodatih šećera, veštačkih aroma i konzervansa.
- Industrijski pekarski proizvodi: Kroasani, kiflice i peciva od belog brašna često su bogati zasićenim mastima, šećerima i aditivima koji produžuju rok trajanja.
- Gotovi sendviči i tostovi: Proizvodi poput gotovih sendviča često sadrže mesne nareske, sir i namaze s visokim udelom soli, konzervansa i zasićenih masti.
- Energetske i proteinske pločice: Iako se reklamiraju kao zdrave opcije, mnoge su bogate dodatim šećerima, veštačkim sastojcima i emulgatorima.
- Voćni jogurti s dodatim šećerima: Često sadrže više šećera nego voća, a dodatne arome i boje maskiraju manjak nutritivnih vrednosti.
- Kupovni smutiji i voćni sokovi: Dok prirodni voćni sok može biti zdrav, industrijski sokovi i smutiji obično sadrže velike količine šećera i konzervansa.
- Instant ovsena kaša: Ponekad sadrži dodate arome, šećere i veštačke zaslađivače kako bi se skratilo vreme pripreme.
- Namazi za hleb: Čokoladni namazi, margarin i industrijski džemovi često su puni hidrogenizovanih masti, šećera i aditiva.
- Mesne prerađevine: Viršle, salame i šunke često se konzumiraju kao deo doručka, ali sadrže konzervanse poput natrijum nitrata koji mogu biti štetni za zdravlje.
- Kupovni mafini i kolači: Iako su ukusni, obiluju šećerom, zasićenim mastima i veštačkim sastojcima.
Pročitaj još
Ultraprerađena hrana nastala je masovnom industrijskom proizvodnjom koja se razvila sredinom 1980-ih godina. Brazilski naučnik Karlos Monteiro tada je uveo koncept klasifikacije hrane, deleći je na zdravu, minimalno prerađenu i ultraprerađenu. Prema Monteiru, ultraprerađena hrana sadrži minimalnu nutritivnu vrednost, dok je krcata aditivima, šećerima i mastima koji povećavaju rizik od hroničnih bolesti.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici otkrili način da uklone uzrok Daunovog sindroma
07.07.2025.•
0
Najsavremenija tehnologija za menjanje gena mogla bi da iskoreni Daunov sindrom, tvrde japanski naučnici.
"Pravilo dva prsta": Doktorka objašnjava kako je najbolje nanositi kremu za sunčanje
02.07.2025.•
3
Doktorka Mirjana Pavlović iz Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti izjavila je da se svake godine u Srbiji otkrije između 600 do 700 novih pacijenata obolelih od melanoma.
I oni koji pre nisu osećali mučninu tokom vožnje, to su osetili u električnim vozilima: Evo zašto
02.07.2025.•
2
Ako ste među onima koji osećaju mučninu prilikom vožnje u električnim automobilima, niste jedini.
Zašto lekove za smirenje ne treba piti na svoju ruku: Objašnjava klinički farmakolog
02.07.2025.•
0
Poslednjih godina u Srbiji se beleži značajan porast potrošnje lekova za smirenje i oni se sve češće uzimaju na svoju ruku, umesto da se potraži pomoć lekara.
Naučnici razvili test za identifikaciju žena sa povećanim rizikom od pobačaja
02.07.2025.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Voriku i Univerzitetske bolnice Koventri i Vorikšir britanske Nacionalne zdravstvene službe razvili su test za identifikaciju žena sa povećanim rizikom od pobačaja.
Usamljenost može dovesti do fizičkih bolesti
30.06.2025.•
3
Svaka šesta osoba na svetu pati od usamljenosti.
Kako se prenosi streptokoka: Simptomi, lečenje i prevencija
29.06.2025.•
0
Streptokokna infekcija izaziva zabrinutost kod mnogih ljudi, posebno roditelja, jer se brzo širi i može izazvati ozbiljne komplikacije, ako se ne leči na vreme.
Više od petine Evropljana izloženo saobraćajnoj buci koja šteti zdravlju
28.06.2025.•
1
Više od 110 miliona ljudi u Evropi izloženo je štetnim nivoima saobraćajne buke koja je povezana sa desetinama hiljada prevremenih smrti, saopštila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA).
SAD prestaju da finansiraju organizaciju koja se bavi vakcinacijom
28.06.2025.•
0
Američki ministar zdravlja Robert F. Kenedi Mlađi rekao je da će SAD prestati da pružaju podršku javno-privatnoj organizaciji Gavi, koja se bavi vakcinacijom, jer ona "ignoriše nauku".
Jod i celulit - ima li veze?
27.06.2025.•
0
Celulit se pojavljuje kod mnogih ljudi bez obzira na težinu.
Lekovi za mršavljenje napravili nove probleme: Više pacijenata umrlo od upale pankreasa
26.06.2025.•
6
Britansko regulatorno zdravstveno telo ispituje da li su zbog genetskih faktora neke osobe više izložene riziku od neželjenih efekata lekova za mršavljenje kao što su "mundžaro", "vegovi" i "ozempik".
Vrućine smanjile koncentraciju polena u vazduhu
26.06.2025.•
0
Ekstremno visoka temperatura ovih dana uticala je na smanjenje koncentracije polena u vazduhu, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine.
Piše dr Katarina Bajec: Šta treba da znate o kolagenu?
26.06.2025.•
0
Rasprave na temu učinkovitosti oralne suplementacije preparatima kolagena sežu do dve krajnosti.
Francuska Akademija medicine pozvala na vakcinaciju protiv korone
25.06.2025.•
1
Francuska Akademija medicine danas je pozvala na vakcinaciju protiv korona virusa ocenivši da nije vakcinisano dovoljno ljudi i da je tokom leta moguća epidemija.
Saveti iz "Batuta" šta treba jesti u letnjim mesecima
24.06.2025.•
4
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" preporučio je da građani u letnjim mesecima jedu hranu koja sadrži veći procenat vode, imaju lagane obroke i bave se fizičkom aktivnošću.
Sunčanica, toplotni udar i toplotna iscrpljenost: Koje su razlike i koja je prva pomoć?
24.06.2025.•
2
Ovih dana u Srbiji, prema prognozama meteorologa, temperature će biti znatno iznad proseka za ovaj period godine. U četvrtak će u Novom Sadu biti čak 39 stepeni.
Kilogram sala nije lako skinuti: Evo koliko je i koje aktivnosti potrebno za to
23.06.2025.•
6
Gubitak jednog kilograma masti možda zvuči kao jednostavan cilj, ali iza te brojke krije se ozbiljan trud i veliki kalorijski deficit.
Zaboravljena mahunarka koja snižava holesterol i pritisak i pomaže kod mršavljenja
22.06.2025.•
4
Bob je mahunarka koja je pomalo zaboravljena superhrana, a donosi mnogobrojne zdravstvene prednosti našem organizmu.
U Rusiji na dobrovoljcima testiraju vakcine protiv raka
22.06.2025.•
1
Rusija je započela kliničko ispitivanje nove onkolitičke vakcine "Enteromiks", u istraživanju je angažovano 48 dobrovoljaca, a do sada su zabeleženi minimalni toksični efekti nakon primene vakcine.
Koliko dugo i učestalo trenirati: Kraći treninzi takođe daju dobre rezultate
21.06.2025.•
0
Nedostatak vremena je često glavni razlog za preskakanje treninga, posebno kada se dnevne obaveze neočekivano nagomilaju.
Kako izabrati kvalitetan probiotik: Pomozite svojim dobrim bakterijama
21.06.2025.•
0
Probiotici su dobre bakterije koje u našim crevima predstavljaju odbranu od štetnih bakterija.
Komentari 4
Inzenjer
Branislav
Zr
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar