Večne hemikalije povezane sa bržim starenjem muškaraca srednjih godina, ali ne i žena
Nova studija pokazuje da izloženost dve specifične "večne hemikalije" može ubrzati biološko starenje, posebno muškaraca srednjih godina.
Ove hemikalije - PFNA (perfluorononanoična kiselina) i PFOSA (perfluorooktansulfonamid) - samo su dve od hiljada "večnih hemikalija", ili da se upotrebi tehničkiji termin, PFAS (per-i polifluoroalkil supstance).
Široko korišćene od 1940-ih i 1950-ih, PFAS se nalaze u kišnim mantilima, tapacirungu, nelepljivim tiganjima, ambalaži za hranu, penama za gašenje požara i mnogo čemu drugom.
Ovaj ogroman raspon sintetičkih supstanci posebno je dizajniran da bude izdržljiv. One štite površine od vode, vatre i masnoće i mogu odolevati toploti i koroziji.
Ali ova potraga za izdržljivošću možda je bila malo previše uspešna: čvrsta ugljenik-fluor veza zajednička svim PFAS znači da im je potrebno i do hiljadu godina da se razgrade.
To je problem, jer naučnici stalno povezuju PFAS sa nepovoljnim zdravstvenim ishodima za ljude koji su im izloženi (što smo, najverovatnije, svi mi), piše ScienceAlert.
Međunarodne politike postoje kako bi se smanjila proizvodnja malog broja "nasleđenih" PFAS. Samo dve su jasno povezane sa zdravstvenim problemima, poput raka i kardiovaskularnih bolesti, ali uz samo nekoliko molekularnih izmena, industrija može zaobići postojeća ograničenja stvaranjem potpuno novog PFAS koji postiže slične rezultate.
Više od 12.000 varijanti je i dalje na tržištu. Nije da su ove druge vrste PFAS nužno bezbednije, samo još ne znamo mnogo o njihovim specifičnim zdravstvenim efektima.
Sada je tim predvođen istraživačima sa Shanghai Jiao Tong univerziteta u Kini otkrio značajnu vezu između bržeg epigenetskog starenja kod muškaraca srednjih godina i dve od ovih alternativa, PFNA i PFOSA, prekursora PFOA.
"Ovi nalazi sugerišu da neke novije PFAS alternative nisu nužno zamene sa niskim rizikom i zahtevaju ozbiljnu pažnju u pogledu njihovog uticaja na životnu sredinu", kaže epidemiolog Xiangwei Li.
Li i njegove kolege otkrili su ovu vezu u javnom skupu podataka, koji je uključivao 326 starijih muškaraca i žena koji su učestvovali u američkom Nacionalnom istraživanju o zdravlju i ishrani od 1999. do 2000. godine i dali uzorak krvi.
Kao deo originalnog istraživanja, ovi uzorci krvi su analizirani na koncentracije 11 različitih tipova PFAS.
Li i kolege su takođe mogli da procene biološku starost učesnika u vreme uzimanja krvi, na osnovu 12 nedavno razvijenih "epigenetskih satova". Ovi satovi procenjuju stepen DNK metilacije, umesto tradicionalne mere dužine telomera, kao pokazatelja biološke starosti.
PFNA i PFOSA su bili prisutni u krvi oko 95 procenata učesnika.
Kod muškaraca uzrasta od 50 do 64 godine, veća koncentracija PFNA bila je snažan prediktor bržeg epigenetskog starenja prema nekim merama, ali ne i prema drugima. Isti efekat nije primećen kod žena, iako nije jasno zašto je pol napravio razliku.
"Sumnjamo da muškarci mogu biti pod većim rizikom jer su markeri starenja koje smo analizirali snažno pod uticajem faktora životnog stila kao što je pušenje, koje može pojačati štetne efekte ovih zagađivača", sugeriše Li.
Izloženost PFOSA takođe je bila povezana sa biomarkerima starenja, iako malo drugačijim.
"Srednje životno doba je osetljiv biološki prozor kada telo postaje podložnije stresorima povezanim sa starenjem, što može objasniti zašto ova grupa snažnije reaguje na hemijsku izloženost", kaže epidemiolog Ya-Qian Xu.
Pročitaj još
Iako je povezanost zabrinjavajuća, studija poput ove ne može da utvrdi da li PFAS zaista uzrokuju ubrzano starenje, već samo da postoji povezanost sa nekim tipovima. Može se ispostaviti da neki drugi faktor specifičan za muškarce ovog uzrasta utiče i na njihov nivo izloženosti i na njihovu stopu biološkog starenja.
Ali vredi napomenuti da koncentracije PFAS nisu bile značajno različite između polova ili starosnih grupa, niti su pronađene bilo kakve veze između biološke starosti i koncentracija drugih tipova PFAS analiziranih u studiji. Što sugeriše da se možda nešto dešava sa PFNA i PFOSA što je specifično za muškarce srednjih godina.
Dok se ne sprovedu dalja istraživanja, nećemo znati sa sigurnošću.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Frontiers in Aging".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
0
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
4
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar