Za mnoge ljude upravo su ovo prvi znaci da je stiglo proleće, ali ne samo zbog lepšeg vremena, već i zbog početka sezone polenskih alergija.
Alergijski rinitis danas spada među najčešća hronična oboljenja disajnih puteva i pogađa milione ljudi širom sveta. Iako na prvi pogled deluje kao bezazlena tegoba, njegovi simptomi mogu značajno narušiti kvalitet života, uticati na san, koncentraciju, radnu produktivnost i svakodnevno funkcionisanje.
Kada imunološki sistem reaguje previše burno
Alergijski rinitis nastaje kada imunološki sistem bezopasne čestice iz spoljašnje sredine, najčešće polen biljaka, prepoznaje kao opasne alergene. Kao odgovor na njih organizam stvara IgE antitela, koja pokreću čitav niz imunoloških reakcija.
Pri svakom narednom kontaktu sa alergenom dolazi do aktivacije mastocita, ćelija imunog sistema koje oslobađaju histamin i druge zapaljenske medijatore. Upravo je histamin odgovoran za većinu simptoma alergije; kijanje, svrab i suzenje očiju, zapušen ili curenje nosa, kao i nadražaj i grebanje u grlu.
Kod mnogih osoba simptomi nisu prisutni samo tokom dana. Noćna zapušenost nosa i nadražaj disajnih puteva često dovode do poremećenog sna, što dodatno utiče na energiju i koncentraciju narednog dana.
Sve veće interesovanje za prirodne saveznike u borbi protiv alergija
U terapiji alergijskog rinitisa najčešće se koriste antihistaminici i drugi lekovi koji ublažavaju simptome. Ipak, poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se i prirodnim supstancama koje mogu pomoći u regulaciji alergijske reakcije organizma.
Jedna od najistraživanijih među njima je kvercetin, prirodni flavonoid koji se nalazi u brojnim biljkama, voću i povrću. Pored snažnog antioksidativnog dejstva, kvercetin pokazuje i sposobnost stabilizacije membrane mastocita, čime može doprineti smanjenju oslobađanja histamina, ključnog medijatora alergijske reakcije.
Na taj način može pomoći u ublažavanju simptoma poput kijanja, svraba očiju, curenja nosa i iritacije disajnih puteva.
Zašto je važna forma u kojoj se kvercetin nalazi?
Iako je kvercetin poznat po svojim korisnim svojstvima, jedan od izazova u njegovoj primeni jeste relativno ograničena apsorpcija u organizmu. Zbog toga savremene formulacije koriste tehnologije koje poboljšavaju njegovu bioraspoloživost.
BiVits® ACTIVA Quercetin phospholipid sadrži kvercetin iz ekstrakta pupoljka cveta japanskog drveta Sophora japonica, povezan sa fosfolipidima iz lecitina repice u tzv. fitozomalnom obliku. Ovakva formulacija omogućava značajno bolju apsorpciju i dostupnost kvercetina u organizmu u poređenju sa standardnim oblicima.
Istraživanja pokazuju da ovakav oblik može imati i višestruko veću bioraspoloživost, što doprinosi efikasnijem delovanju na ćelijskom nivou.
Podrška tokom sezone alergija
U kliničkim ispitivanjima primena kvercetin fosfolipidnog kompleksa, u dozi od 250 mg dva puta dnevno tokom nekoliko nedelja, pokazala je značajno smanjenje simptoma polenske alergije, uključujući kijanje, svrab očiju, curenje nosa i poremećaj sna.
Ispitanici su takođe prijavili i opšte poboljšanje kvaliteta života tokom sezone alergija u odnosu na placebo grupu.
Razmišljajte unapred o sezoni polena
Sezona polenskih alergija može trajati mesecima, a simptomi često počinju i pre nego što postanu izraženi. Upravo zato mnogi stručnjaci savetuju da se o podršci organizmu razmišlja na vreme, posebno kod osoba koje svake godine imaju iste tegobe.
BiVits® ACTIVA Quercetin phospholipid predstavlja savremeni pristup prirodnoj podršci organizmu tokom sezone alergija, zahvaljujući fitozomalnoj tehnologiji koja omogućava bolju apsorpciju i efikasnije delovanje kvercetina.
Jer kada su simptomi alergije pod kontrolom, proleće ponovo može biti ono što bi trebalo da bude, vreme za boravak u prirodi, više energije i uživanje u toplijim danima.
Zajednički tim Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić" uspešno je ugradio mehaničku potporu cirkulaciji trinaestogodišnjem pacijentu iz Sarajeva.
Redovnost pražnjenja creva često je potcenjen pokazatelj zdravlja, ali kako prenosi ScienceAlert, nova studija pokazuje da naš "raspored" odlazaka u toalet može da otkrije više nego što mislimo.
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
