Pogađa između jedan i dva odsto ljudi na globalnom nivou, a može dovesti do gubitka kose i značajnih psiholoških i društvenih problema.
Dugo se smatralo da ljudi čupaju kosu prvenstveno kako bi se izborili sa neprijatnim emocijama poput anksioznosti, napetosti ili frustracije. Međutim, nova studija Univerzitetske bolnice u Hajdelbergu pokazuje da je mehanizam složeniji, piše ScienceAlert.
Istraživači su tokom deset dana pratili 61 odraslu osobu sa trihotilomanijom. Učesnici su sedam puta dnevno beležili svoje emocionalno stanje, intenzitet nagona za čupanjem i da li su čupali kosu. Prikupljeni su podaci o ukupno 702 epizode čupanja.
Rezultati su pokazali da je snaga samog nagona bila mnogo bolji pokazatelj da će osoba čupati kosu nego njeno emocionalno stanje. Što je nagon bio snažniji, veća je bila verovatnoća da će uslediti čupanje. Prethodna epizoda takođe je povećavala verovatnoću da se ponašanje ponovi tokom istog dana.
Negativne emocije poput anksioznosti, besa, tuge, krivice i nervoze bile su povezane sa snažnijim nagonom, ali nisu pouzdano predviđale samo čupanje.
Posebno se izdvojila dosada, koja je bila povezana sa čupanjem u tom trenutku, ali je predviđala i kasnije epizode. Umor je povećavao nagon, mada nije bio direktno povezan sa samim čupanjem.
Naučnici zato smatraju da trihotilomanija nije nužno samo način suočavanja sa stresom i neprijatnim emocijama. Čupanje kose moglo bi kod nekih ljudi da bude povezano i sa nedostatkom stimulacije, odnosno da repetitivno ponašanje služi za regulisanje nivoa unutrašnje pobuđenosti.
Autori ipak naglašavaju da trihotilomanija možda ne funkcioniše isto kod svih ljudi. Studija je bila relativno mala i obuhvatila je pretežno žene, pa su potrebna dodatna istraživanja.
Nalazi ukazuju da bi za bolje razumevanje trihotilomanije trebalo proučavati šta se događa između pojave nagona i samog čupanja – uključujući dosadu, umor, senzorna iskustva, okolinu i svest osobe o nagonu.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Comprehensive Psychiatry".
Mislim da je složenije. Slično ponašanje vidimo i kod ptica i drugih životinja u zatočeništvu. Rekao bih da je reč o socijalnom problemu, kod nas je zatočeništvo odsustvo smisla, nedostatak povezanosti sa društvom.
Ја је чупам сваког месеца када ми доставе разне намете који су све скупљи као и животни трошкови док је пара све мање и косе на глави. О некој болести и изненадним трошковима не смем ни помислити јер и ово мало длака што је преостало отпашће.
Ne znam ali sam vise puta doziveo da vidim kako se ljudi cupaju za kosu. I dan danas se odlicno secam trenutka kada mi je otac preminuo u kuci. Majka i baba me dozivaju lomeci ruke uz krike i cupanjem za kosu joj Miso sine kuku nama sklopi ti otac oci i tako do skora dok nije umrla cela ta generacija dok je u ruralnim sredinama daleko potresnije i tako nesto se ocekuje od tebe jer kao da je to neki folklor i sl. u narodu bar kod nas.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Postkovid komplikacije i aktiviranje uspavanih ćelija raka naučnici sa ruskog Univerziteta "Sečenov" povezali su sa produženim zadržavanjem komponenti SARS-CoV-2 u tkivu unutrašnjih organa.
Polifenoli iz borovnica i brusnica mogli bi da uspore starenje ćelija i razvoj fibroze, odnosno zamene zdravog tkiva tkivom nalik ožiljku, pokazalo je istraživanje naučnika iz Surguta i Kazahstana.
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Australijski naučnici identifikovali su novi podtip depresije, nazvan "cirkadijalna depresija", koji je povezan sa poremećajima unutrašnjeg biološkog sata.
Pucketanje vrata mnogima je svakodnevna navika koja donosi osećaj opuštanja, ali snažno i naglo uvrtanje glave u retkim slučajevima može da izazove ozbiljne povrede krvnih sudova, pa čak i moždani udar.
Ekstremne vrućine su ovog leta odnele više od 50.000 života u Evropi, a smatra se da su gotovo dve trećine tih smrtnih slučajeva posledica klimatskih promena, pokazuje nova studija.
U Srbiji je od 12. do 18. oktobra zabeleženo 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Komentari 4
Kru
Ћелави
Misa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar