Otkrivena povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti
Analiza 41 studije pokazala je da je veća izloženost zagađenom vazduhu povezana sa povećanim rizikom od glaukoma i katarakte.
Foto: Pixabay
Najjasnija povezanost utvrđena je kod zagađenja finim suspendovanim česticama PM2,5, prenosi RTS.
Starenje je jedan od najvećih faktora rizika za razvoj glaukoma i katarakte. Međutim, dok naučnici sve detaljnije proučavaju promene koje se tokom života dešavaju u očima, otkrivaju da i izloženost zagađenom vazduhu ima ulogu u nastanku ovih oboljenja.
Glaukom, od kojeg boluje oko 80 miliona ljudi širom sveta, predstavlja grupu oboljenja koja oštećuju očni živac, zadužen za prenos vizuelnih informacija od oka do mozga. Može dovesti do trajnog gubitka vida, pri čemu najčešće najpre dolazi do oštećenja perifernog, a kasnije i centralnog vida.
Katarakta, odnosno siva mrena, još je rasprostranjenija i pogađa više od 94 miliona ljudi širom sveta. Nastaje kada očno sočivo postane zamućeno, što izaziva zamagljen vid, a vremenom može dovesti i do slepila.
Starenje povećava rizik od obe bolesti, kao i određena zdravstvena stanja, poput dijabetesa. Međutim, nova analiza 41 studije ukazuje na to da bi i ljudi izloženi višim nivoima zagađenja vazduha mogli biti u većem riziku od razvoja ovih oboljenja.
Istraživanje, predstavljeno u septembru na 44. kongresu Evropskog društva za hirurgiju katarakte i refraktivnu hirurgiju u Londonu, objedinilo je rezultate više desetina studija u kojima su učestvovali milioni ljudi iz istočne Azije i Velike Britanije.
Reč je o opservacionim studijama, što znači da one mogu da utvrde povezanost između zagađenja vazduha i očnih bolesti, ali ne i da dokažu da zagađenje neposredno izaziva ta oboljenja.
Ipak, rezultati menjaju način na koji se posmatraju glaukom i katarakta, smatra jedan od autora istraživanja, dr Ahmed Alnabihi, oftalmolog u Specijalističkoj očnoj bolnici i istraživačkom centru "Kralj Haled" u Saudijskoj Arabiji, koji je predstavio nalaze.
"Ovo menja pogled na glaukom i kataraktu, pokazujući da na njihov razvoj ne utiče samo to koliko dugo živimo već i gde živimo i kakav vazduh udišemo", napominje dr Alnabihi.
Prema njegovim rečima, izloženost štetnim faktorima iz životne sredine može dodatno pogoršati promene u oku povezane sa starenjem, slično kao što se dešava kod kardiovaskularnih bolesti.
Pročitaj još
Najjasnija povezanost sa česticama PM2,5
Istraživači su ispitivali izloženost različitim zagađujućim materijama, uključujući suspendovane čestice različitih veličina, poput sitnih čestica PM2,5 i krupnijih PM10. Analizirali su i uticaj azot-dioksida, sumpor-dioksida, ozona i ugljen-monoksida.
Većina studija obuhvaćenih analizom procenjivala je dugoročnu izloženost stanovništva na osnovu nivoa zagađenja u blizini njihovih domova i u lokalnim zajednicama.
Korišćene su različite metode, uključujući podatke državnih sistema za praćenje kvaliteta vazduha, satelitska merenja i kompjuterske modele za procenu zagađenja.
Nekoliko studija bavilo se kratkoročnom izloženošću i njenom povezanošću sa iznenadnim problemima sa očima, kao što je akutni glaukom zatvorenog ugla, hitno medicinsko stanje koje može brzo dovesti do gubitka vida.
Na osnovu prikupljenih podataka, istraživači su uporedili izloženost zagađenju sa učestalošću glaukoma, katarakte i starosne degeneracije makule, još jednog čestog očnog oboljenja koje narušava vid.
Najjasnija povezanost sa rizikom od glaukoma i katarakte uočena je kod čestica PM2,5, čiji je prečnik 2,5 mikrometara ili manji.
Osobe koje su bile najviše izložene česticama PM2,5 imale su 70 odsto veće izglede za pojavu glaukoma u poređenju sa onima koji su bili najmanje izloženi.
Pored toga, povećanje izloženosti česticama PM2,5, koje odgovara razlici između 25. i 75. percentila izloženosti u okviru svake studije, bilo je povezano sa osam odsto većim izgledima za pojavu glaukoma i četiri odsto većim rizikom od razvoja katarakte tokom posmatranog perioda.
Dokazi o povezanosti zagađenja vazduha i starosne degeneracije makule, koja oštećuje centralni deo mrežnjače odgovoran za oštar i detaljan vid, bili su manje dosledni.
Za razliku od jasne povezanosti uočene kod čestica PM2,5, ostale zagađujuće materije pokazale su manje ujednačenu povezanost sa očnim bolestima.
Na primer, nije utvrđena statistički značajna povezanost azot-dioksida sa starosnom degeneracijom makule, niti ozona sa kataraktom. Nijedan od ova dva zagađivača nije bio povezan sa glaukomom.
Takođe, kod sumpor-dioksida i čestica PM10 nije utvrđena statistički značajna povezanost ni sa jednim od tri ispitivana oboljenja.
Nidi Sing, epidemiološkinja koja se bavi uticajem životne sredine na zdravlje u Istraživačkom institutu za medicinu životne sredine IUF–Lajbnic u Nemačkoj, a koja nije učestvovala u istraživanju, navela je da je povezanost između čestica PM2,5 i glaukoma bila relativno dosledna u analiziranim studijama.
Rezultati koji se odnose na PM2,5 i kataraktu bili su umereno ujednačeni, ali sa većim razlikama nego kod glaukoma. Ipak, prema njenim rečima, analiza ukazuje na postojanje povezanosti.
Sing je, međutim, upozorila da se zaključci zasnivaju na opservacionim istraživanjima.
"Zbog toga rezultati pokazuju povezanost, ali sami po sebi ne dokazuju da čestice PM2,5 uzrokuju glaukom ili kataraktu", rekla je ona.
Šta objašnjava povećani rizik?
Tačni biološki mehanizmi koji stoje iza ove povezanosti još nisu u potpunosti razjašnjeni, ali Alnabihi ističe da su fine suspendovane čestice dovoljno male da mogu da prodru u organizam.
To može izazvati oksidativni stres, stanje u kojem štetni molekuli nadvladavaju prirodne odbrambene mehanizme organizma i dovode do oštećenja ćelija.
Takođe, mogu podstaći hroničnu upalu niskog intenziteta, pri kojoj imuni sistem ostaje blago aktiviran tokom dužeg perioda, objasnio je Alnabihi.
U očnom sočivu ovi procesi mogu oštetiti proteine kristaline, koji su odgovorni za njegovu providnost.
"Oni mogu oštetiti proteine kristaline koji održavaju sočivo providnim, dovodeći do promene njihove strukture i zamućenja, što zapravo predstavlja kataraktu", rekao je Alnabihi.
Smatra se da isti procesi u očnom živcu oštećuju ganglijske ćelije mrežnjače, posebnu vrstu nervnih ćelija koje prenose informacije od mrežnjače do mozga.
To može doprineti razvoju glaukoma nezavisno od povišenog očnog pritiska, koji je takođe jedan od glavnih faktora rizika za ovu bolest.
"Za razliku od pluća ili creva, površina oka je u neposrednom i neprekidnom kontaktu sa spoljašnjim vazduhom, što zagađujućim materijama omogućava posebno direktan put kojim mogu da izazovu oštećenja", dodao je Alnabihi.
I druga istraživanja otkrila su pokazatelje koji podržavaju povezanost čestica PM2,5 i oštećenja očiju.
Kod miševa koji su devet meseci bili izloženi česticama PM2,5 iz okolnog vazduha zabeležen je povišen očni pritisak, jedan od faktora rizika za glaukom.
Istraživači su u tkivima zaduženim za odvođenje tečnosti iz oka uočili i oksidativni i nitrozativni stres, sličan proces oštećenja ćelija, što bi moglo da objasni porast očnog pritiska.
Istraživanja na ljudima i ljudskim ćelijama pokazala su slične obrasce.
Podaci o više od 480.000 ljudi iz britanske biobanke, velike baze zdravstvenih podataka, pokazali su da su osobe izložene višim koncentracijama čestica PM2,5 imale veću verovatnoću da tokom vremena razviju glaukom.
U drugom istraživanju naučnici su izložili česticama PM2,5 ljudsko tkivo mrežnjače uzgojeno u laboratoriji iz matičnih ćelija.
Čestice su poremetile razvoj ćelija mrežnjače, uključujući ganglijske ćelije, istovremeno povećavajući odumiranje ćelija.
Ove studije pružaju pojedinačne delove mogućeg objašnjenja mehanizama oštećenja, ali za sada nije jasno kako su svi ti procesi međusobno povezani u ljudskom organizmu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Koji čaj je najbolji za zdravlje srca?
26.10.2026.•
0
Redovno konzumiranje čaja moglo bi da doprinese zdravlju srca i krvnih sudova, pokazuju naučna istraživanja.
Konzumiranje oraha uz večeru moglo bi da poboljša san
26.10.2026.•
0
Konzumiranje oraha u večernjim satima moglo bi da pomogne ljudima da brže zaspe i kvalitetnije spavaju, pokazuje istraživanje.
Redosled kojim jedemo hranu utiče na šećer u krvi
26.10.2026.•
0
Nije važno samo šta jedemo, već i kojim redosledom.
Naučnici možda otkrili zašto se prostata kod muškaraca povećava s godinama
26.10.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins otkrili su posebnu vrstu ćelija koja bi mogla da objasni zašto se prostata kod muškaraca povećava tokom starenja.
Više od polovine ljudi sa visokim krvnim pritiskom ne zna da ga ima
26.10.2026.•
0
Visok krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, jedan je od glavnih faktora rizika za srčane bolesti, srčani i moždani udar.
Kada je najbolje jesti fermentisanu hranu za zdravlje creva?
25.10.2026.•
0
Fermentisana hrana, poput jogurta, kefira, kimčija i kiselog kupusa, sve je popularnija zbog potencijalnih koristi za zdravlje creva.
Naučnici otkrili kako vežbanje može da uspori starenje mišića
25.10.2026.•
0
Vežbanje ne čini mišiće samo snažnijim već im pomaže i da se oslobode oštećenih proteina koji se nagomilavaju tokom starenja.
Naučnici identifikovali novi podtip depresije povezan sa poremećajem biološkog sata
25.10.2026.•
0
Australijski naučnici identifikovali su novi podtip depresije, nazvan "cirkadijalna depresija", koji je povezan sa poremećajima unutrašnjeg biološkog sata.
Naučnici utvrdili: Orgazam vam može otčepiti nos
25.10.2026.•
0
Lekar ne može da vam napiše recept za ovaj prijatan način otčepljivanja nosa - a sigurno ga nećete pronaći ni na policama apoteka.
Naučnici otkrili zašto sezonske alergije mogu da postanu sve jače
25.10.2026.•
0
Kijanje, zapušen nos, svrab očiju i suzenje samo su neki od simptoma sezonskih alergija koje muče milione ljudi širom sveta.
VIDEO: Lekar pokazao kako pucketanje vrata može da dovede do moždanog udara
25.10.2026.•
0
Pucketanje vrata mnogima je svakodnevna navika koja donosi osećaj opuštanja, ali snažno i naglo uvrtanje glave u retkim slučajevima može da izazove ozbiljne povrede krvnih sudova, pa čak i moždani udar.
Letnje vrućine ove godine odnele 50.000 života u Evropi
25.10.2026.•
1
Ekstremne vrućine su ovog leta odnele više od 50.000 života u Evropi, a smatra se da su gotovo dve trećine tih smrtnih slučajeva posledica klimatskih promena, pokazuje nova studija.
Batut: Za nedelju dana zabeležno 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
25.10.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. oktobra zabeleženo 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Fizička aktivnost mogla bi da uspori starenje jajnika: Naučnici ispituju i lek sa sličnim dejstvom
24.10.2026.•
1
Fizička aktivnost mogla bi da pomogne u očuvanju jajnika i usporavanju njihovog starenja, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na miševima i ljudima.
Posle koliko stepenika ostanete bez daha: Kada treba da obratite pažnju?
21.10.2026.•
2
Ako se zadišete čim se popnete na jedan ili dva sprata, niste jedini.
Nova AI alatka na osnovu fotografije lica može da predvidi verovatnoću preživljavanja od raka
21.10.2026.•
2
Lekari su razvili alat zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji na osnovu jedne fotografije lica može da proceni biološku starost osobe i predvidi verovatnoću preživljavanja kod pacijenata obolelih od raka.
Koliko bi deca trebalo da spavaju: Zavisi od uzrasta, godišnjeg doba...
20.10.2026.•
0
Stvaranje zdravih navika spavanja i obezbeđivanje mirnog okruženja za odmor među ključnim su zadacima roditelja.
Kolagen ne može da stvori novu hrskavicu: Evo šta suplementi zaista mogu
20.10.2026.•
1
Preparati kolagena poslednjih godina zauzimaju sve više prostora u apotekama, reklamama i objavama na društvenim mrežama.
VIDEO: Mural Mona Lize sa ožiljcima od mastektomije osvanuo u Milanu
20.10.2026.•
0
Na spoljašnjem zidu milanskog Nacionalnog instituta za tumore (INT) otkriven je mural Mona Lize sa ožiljcima od dvostruke mastektomije.
Batut: U Srbiji registrovano 60 slučajeva groznice Zapadnog Nila
19.10.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna do 18. oktobra registrovano 60 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila, od čega je 49 slučajeva sa neuroinvazivnim oblikom bolesti.
Komentari 1
Ravnozemljaš
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar