Glog - jedna od najzdravijih biljaka na svetu

Smatra se da je već tada bio značajan u religiji. Legenda kaže da je od ovog grma napravljena Hristova kruna od trnja. Uz njega se vežu i mnoga druga verovanja, čak i mitovi poput onog o vampirima. Glog je u to vreme rastao u Evropi, Aziji, Severnoj Americi i Mediteranu, ali danas je proširen po čitavom svetu.

Poznat je i pod nazivima šipak, beli trn, glogić, glogovac, glogovina, gloginja....

Glog sadrži aktivne materije s antioksidativnog dejstva. U cvetovima se, uz nešto eteričnog ulja, nalazi trimetilamin i glikozid oksiakantin. Plodovi sadrže eterično ulje, tanin, saponin, glikozide i fruktozu, i u izuzetnim količinama kalijum, natrijum, kalcijum i soli fosforne kiseline.

Nakon uvrštavanja tinkture svežih plodova gloga u homeopatsku knjigu Vilmara Švaba, postao je popularna biljka i predmet mnogih istraživanja. Ona su potvrdila da je glog vredan lek za srce. Među ohrabrujućim zaključcima je i onaj da glog sprečava infarkt.

Svi koji imaju problema s previsokim pritiskom, žele da se zaštite od opasnosti visokog holesterola, pa se mogu s punim poverenjem lečiti glogom.

Ova biljka se široko koristi za održavanje zdravlja krvnog sistema, kod visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije. Prihvaćen je kao siguran i delotvoran tretman ranih faza srčanih bolesti, i kao delotvorna terapija kod već uznapredovalih faza. Preporučuje se nakon srčanog udara, budući da povećava prokrvljenost koronarnih krvnih sudova.

Pospešuje aktivnost i bolju ishrau ćelija srčanog mišića. Uopšteno bi svako iznad 50 godina trebalo povremeno da uzima tinkturu gloga.

Druge primene gloga

Glog je jedna od biljaka s najjačim smirujućim dejstvom. Pomaže kod umora, manjka energije, lošeg sna, teškog disanja, vrtoglavice, lupanja srca, nervoze i šuma u ušima. Pomaže i u menopauzi. Može se koristiti kao pomoć kod mršavljenja, jer podstiče izbacivanje viška vode iz organizma. To svojstvo ga čini korisnim i kod celulita, edema i bolesti zglobova. Glog jača vezivno tkivo na zglobovima, a zbog antiupalnog delovanja savetuje se kod ulcerativnog kolitisa i problema s varenjem.

Štiti od delovanja slobodnih radikala i sprečava bolesti krvnih sudova poput arterioskleroze.

Brojne studije o glogu ustanovile su da je on sigurna i dobro podnošljiva biljka. Međutim, glog se ne preporučuje trudnicama i dojiljama.

Berba gloga

Za lečenje se najčešće koriste dve vrste gloga - crveni i manje poznati beli glog. Glog raste uz puteve, na ivici šuma i livada, a karakterističan je po trnju i trokrakim i petokrakim listovima. Kora se sakuplja u proleće kada struje sokovi, i koristi se osušena ili sveža. Plodovi se beru u jesen kada su jarkocrveni. Cvetovi, po mogućnosti beli, beru se u pupoljcima ili neposredno pre otvaranja. Vreme za branje cvetova je između aprila i juna. Suše se u hladu u tankim slojevima.