Naučnici utvrdili: Ovo je prelomna tačka kada telo počinje ubrzano da stari
Protok vremena može biti linearan, ali tok ljudskog starenja nije.
Foto: Pixabay
Umesto postepene tranzicije, vaš život klizi kroz brzi rast detinjstva, dostiže vrhunac u ranom odraslom dobu, pa sve do ubrzanja starenja kako decenije odmiču. Sada je nova studija identifikovala prekretnicu u kojoj se to ubrzanje obično dešava - oko 50. godine.
Nakon ovog vremena, putanja kojom vaša tkiva i organi stare je strmija nego u prethodnim decenijama, prema studiji proteina u ljudskim telima u širokom rasponu odraslih uzrasta - a vaše vene su među onima koje najbrže propadaju, prenosi RTS.
"Na osnovu promena proteina povezanih sa starenjem, razvili smo tkivno specifične proteinske satove starenja i okarakterisali putanje starenja na nivou organa. Vremenska analiza otkrila je infleksiju starenja oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je podložno tom procesu", piše tim koji predvode naučnici iz Kineske akademije nauka.
Ljudi imaju izuzetno dug životni vek u poređenju sa većinom drugih sisara, ali to dolazi sa određenom cenom.
Jedna je slabljenje funkcije organa, što dovodi do povećanja rizika od hroničnih bolesti kako godine prolaze.
Nemamo baš dobro razumevanje obrazaca starenja u pojedinačnim organima, pa su stručnjaci istraživali kako se proteini u različitim tkivima menjaju tokom vremena.
Prikupili su uzorke tkiva od ukupno 76 donora organa starosti između 14 i 68 godina koji su umrli od slučajne traumatske povrede mozga.
Pročitaj još
Ovi uzorci obuhvatili su sedam telesnih sistema: kardiovaskularni (srce i aorta), digestivni (jetra, pankreas i creva), imuni (slezina i limfni čvor), endokrini (nadbubrežna žlezda i bela masna ćelija), respiratorni (pluća), kožni i mišićno-skeletni (mišići). Takođe su uzeli uzorke krvi.
Tim je napravio katalog proteina pronađenih u ovim sistemima, pažljivo beležeći kako su se njihovi nivoi menjali sa povećanjem starosti donora.
Istraživači su uporedili nalaze sa bazom podataka o bolestima i njihovim povezanim genima i otkrili da se ekspresija 48 proteina povezanih sa bolestima povećava sa godinama.
To je uključivalo kardiovaskularna stanja, fibrozu tkiva, masnu bolest jetre i tumore povezane sa jetrom.
Najizraženije promene dogodile su se između 45. i 55. godine, otkrili su istraživači. Upravo u ovom trenutku mnoga tkiva prolaze kroz značajno proteomsko menjanje, a najizraženije promene se javljaju u aorti - što pokazuje jaku podložnost starenju. Pankreas i slezina su takođe pokazali trajne promene.
Da bi testirali svoje nalaze, istraživači su izolovali protein povezan sa starenjem u aortama miševa i ubrizgali ga mladim miševima kako bi posmatrali rezultate.
Životinje tretirane proteinom imale su smanjene fizičke performanse, smanjenu snagu stiska, manju izdržljivost i slabiju ravnotežu i koordinaciju u poređenju sa netretiranim miševima. Takođe su imali izražene markere vaskularnog starenja.
Prethodni rad drugih istraživača pokazao je još dva vrhunca u starenju, oko 44. godine, i ponovo oko 60. godine.
Novi rezultat sugeriše da je ljudsko starenje komplikovan, korak po korak proces koji uključuje različite sisteme. Utvrđivanje kako će starenje uticati na određene delove tela u određenim vremenima moglo bi pomoći u razvoju medicinskih intervencija koje bi olakšale taj proces.
"Naša studija je spremna da izgradi sveobuhvatni višetkivni proteomski atlas koji obuhvata 50 godina celog procesa starenja kod ljudi, razjašnjavajući mehanizme koji stoje iza neravnoteže proteostaze u ostarelim organima i otkrivajući i univerzalne i specifične obrasce starenja za tkivo", pišu istraživači.
"Ovi uvidi mogu olakšati razvoj ciljanih intervencija za starenje i bolesti povezane sa starenjem, otvarajući put poboljšanju zdravlja starijih osoba", dodaju kineski naučnici.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Naučnici razvijaju mikrorobote koji plivaju kroz krv da bi sprečili moždani udar
16.11.2025.•
0
Istraživači Federalnog tehnološkog instituta ETH Cirih napravili su mikrorobote veličine manje od dva milimetra, koji se kreću kroz krvne sudove i isporučuju lekove tamo gde su potrebni kako bi sprečili moždani udar.
Kineski naučnici tvrde da su otkrili lek koji zaustavlja starenje
16.11.2025.•
1
Glavni tehnološki direktor u kineskoj kompaniji "Lonvi biosajensiz" u Šenženu Liu Ćinghua izjavio je da, zahvaljujući rezultatima najnovijih istraživanja, u narednim godinama niko neće patiti od raka.
Identifikovani neuroni u amigdali koji pokreću anksioznost
16.11.2025.•
0
Naučnici su identifikovali specifičnu grupu neurona u amigdali koji direktno pokreću anksioznost, a njihova hiperaktivnost povezana je i s razvojem depresije i poremećaja društvenog ponašanja.
Mikroplastika i mozak: Moguća veza sa demencijom
15.11.2025.•
0
Mikroplastika u ljudskom organizmu mogla bi da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo.
Trećina stanovnika Srbije puši: Koliko to košta finansijski, a koliko zdravstveno?
14.11.2025.•
0
Novembar je mesec borbe protiv raka pluća od koga godišnje u Srbiji oboli više od 7.000 ljudi, a premine oko 5.000 - a u 90 odsto slučajeva rak pluća uzrokuje udisanje duvanskog dima.
Probleme sa erekcijom mogu da izazovu razne stvari
14.11.2025.•
2
Predviđa se da će do kraja 2025. godine više od 30 miliona muškaraca na svetu imati erektilnu disfunkciju.
Prošle godine preminulo njih 63 čekajući organ: Srbija među zemljama sa najnižom stopom transplantacija
12.11.2025.•
6
Tokom 2024. godine u Srbiji su preminula čak 63 pacijenata koji su čekali na transplantaciju.
Ljudima koji govore više jezika mozak sporije stari i imaju manji rizik od demencije
12.11.2025.•
2
Višejezičnost može odložiti kognitivno starenje i zaštititi od demencije, a efekat se čak povećava s brojem jezika koje govorite, rezultati su istraživanja Univerziteta Triniti u Dablinu.
Lekari iz Škotske i SAD izveli prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu
12.11.2025.•
0
Lekari iz Škotske i SAD izveli su, kako se veruje, prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu, saopštili su stručnjaci s Univerziteta u Dandiju.
Ovo je najbolje vreme za doručak ako želite da živite duže
12.11.2025.•
3
Iako često čujemo da je doručak najvažniji obrok u danu, nova istraživanja pokazuju da vreme kada doručkujemo može igrati značajnu ulogu u dugovečnosti i celokupnom zdravlju, posebno kako starimo.
Previše soli ne škodi samo srcu: Šta pokazuju nova istraživanja?
11.11.2025.•
2
Već više od dve decenije stručnjaci upozoravaju da prekomeran unos soli šteti srcu i krvnim sudovima.
Sezona prehlada u toku: Ovaj prirodni napitak jača imunitet
11.11.2025.•
1
U sezoni prehlada i bolova u grlu mnogi traže prirodan način da ojačaju imunitet i ubrzaju oporavak.
Studija potvrđuje da ne postoji dokazana veza između autizma i uzimanja paracetamola
10.11.2025.•
0
Na osnovu trenutnih naučnih saznanja, ne postoje dokazi koji bi uspostavili vezu između uzimanja paracetamola tokom trudnoće i razvoja poremećaja iz autističnog spektra kod dece.
Napravljen važan korak u mapiranju razvoja ljudskog mozga
09.11.2025.•
0
Naučnici su postigli veliki napredak u projektu mapiranja razvoja ljudskog mozga koji ima za cilj da prikaže kako se različite vrste moždanih ćelija formiraju i sazrevaju od najranijih embrionalnih faza do odraslog doba.
Mokraća zmija mogla bi da otkrije lek protiv gihta i kamena u bubregu
09.11.2025.•
0
Ako nikada niste držali reptila kao ljubimca, možda će vas iznenaditi podatak da mnogi gmizavci zapravo mokre u čvrstom obliku - kao kristali.
Postoje A i B tip virusa sezonskog gripa: Evo koji je opasniji
09.11.2025.•
1
Grip nije samo "obična prehlada" - reč je o virusnoj infekciji koja svake godine pogađa milione ljudi i može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Ljudi su nekada spavali u dva dela svake noći - ali je to nestalo, evo zašto
09.11.2025.•
2
Neprekidan san je moderna navika, a ne evoluciona konstanta - što objašnjava zašto se mnogi od nas probude u tri sata ujutru i pitaju da li nešto nije u redu.
Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
08.11.2025.•
1
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Batut: Za nedelju dana više od 6.200 slučajeva oboljenja sličnih gripu
07.11.2025.•
0
U Srbiji je u periodu od 27. oktobra do 2. novembra evidentirano 6.255 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Rak pluća vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji: Šta je korisno u prevenciji?
06.11.2025.•
0
Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji.
Ovo su namirnice koje ubrzavaju starenje: Mnogi ih jedu svaki dan
05.11.2025.•
7
Kada je reč o usporavanju starenja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, ishrana ima mnogo veću ulogu nego što mislimo.
Komentari 5
Čika Mile
Stil zivota
Imali su kuće sa okućnicom,a tek u 70-tim su se malo žalili da ne vide dobro,da se umaraju brže, a imali su od 32,po 15,16,17 prirodnih zuba.
Nihove babe,dede isto.
Mnoge su ratovi odneli,a mnogi su i preživeli po nekim zatočeništvima i vratili se kući.
Tu su i braća,sestre od mnogih mojih predaka.
Pera Ždera
Cilj je primiti što manje penzija i to je to.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar