Distopija "in vitro": Pametnije bebe za bogate roditelje?
Američka startap kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć bogatim parovima da genetskim predviđanjem embriona utvrde koliki će biti koeficijent inteligencije njihovog potomstva.
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, piše RTS.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da ode korak dalje.
Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja.
Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate".
Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ.
U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".
Od čega zavisi koeficijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku.
Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona.
Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim.
Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik - postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu, naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Pročitaj još
Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri - na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika?
Ovo se svakako razlikuje od ideologije eugenike, koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj.
Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Namirnice koje se preporučuju porodiljama nakon carskog reza
13.09.2026.•
0
Oporavak nakon carskog reza zahteva vreme, odmor i pažljivo praćenje zdravstvenog stanja, a važnu ulogu u tom procesu ima i ishrana.
Švajcarska će ukinuti bračni status "razveden"
12.09.2026.•
7
Švajcarska vlada želi da ukine bračni status "razveden", saopšteno je nakon što je podržala inicijativu liberalne poslanice Nadin Gobe.
Rođena beba čiji je embrion zamrznut pre više od 22 godine
10.09.2026.•
1
Beba, teška 3.490 grama, rođena je nakon što je embrion, koji je zamrznut metodom krioprezervacije 17. marta 2004. godine, prenet 23. decembra 2025. godine u jednoj privatnoj klinici u Atini.
Najskuplja brakorazvodna nagodba u istoriji Južne Koreje: Mora bivšoj supruzi da plati 1,8 milijardi dolara
10.09.2026.•
1
Južnokorejski sud je naložio biznismen Kvon Hjuk-binu da isplati svojoj bivšoj supruzi odštetu u iznosu od 1,87 milijardi dolara.
Vrtoglavica se često javlja tokom trudnoće: Jednostavni načini da se ona ublaži
06.09.2026.•
0
Trudnoća donosi brojne promene u organizmu, zbog čega se buduće majke često susreću sa različitim tegobama.
Sedam fraza koje ne bi trebalo govoriti roditeljima male bebe
06.09.2026.•
1
Mentalno zdravlje majki nakon porođaja može biti ozbiljan izazov.
Pet načina na koje zajedničko igranje video-igara može da bude dobro za vezu
06.09.2026.•
0
Video-igre mogu biti mnogo više od obične zabave. Za parove koji dele ovaj hobi one mogu da predstavljaju način da provode vreme zajedno, bolje komuniciraju i stvaraju zajedničke uspomene.
Singapur roditeljima daje više od 55.000 dolara po detetu kako bi povećao natalitet
06.09.2026.•
1
Singapur je najavio novi paket podrške porodicama koji će obezbediti gotovo 70.000 singapurskih dolara (55.153 američka dolara) direktne pomoći za svako dete do 17. godine.
Žena rodila blizance različitih bioloških roditelja
30.08.2026.•
0
Žena iz australijskog Kvinslenda rodila je blizance koji imaju različite biološke roditelje, u slučaju za koji se veruje da je prvi takav u Australiji i toliko redak da nije bio predviđen tamošnjim zakonima o surogatstvu
Uber uvodi novinu: Roditelji mogu uživo da prate vožnju tinejdžera
26.08.2026.•
0
Američka kompaniija Uber uvodi novu funkciju koja roditeljima omogućava da uživo prate vožnju svoje dece tinejdžerskog uzrasta putem video-prenosa sa prednje kamere vozačevog telefona.
Amerika pooštrava kontrolu viza: Više od 750 viza ukinuto zbog "porodiljskog turizma"
25.08.2026.•
2
Američki Stejt department ukinuo je više od 750 viza zbog sumnje na takozvani "porodiljski turizam", odnosno dolazak stranih državljanki u SAD prvenstveno radi porođaja i sticanja američkog državljanstva za dete.
Pet razloga zašto dete ne može da kontroliše svoj bes
24.08.2026.•
5
Deca još nisu u stanju da regulišu svoje emocije na isti način kao odrasli, jer se sposobnosti samokontrole, prilagođavanja i smirivanja razvijaju postepeno, kroz odnose, iskustva i ponovljenu pomoć odraslih.
Ostavio umornog sedmogodišnjeg sina samog na planini Fudži
24.08.2026.•
1
Muškarca koji je ostavio svog umornog sedmogodišnjeg sina da sam čeka na japanskoj planini Fudži dok je on nastavio uspon sa porodicom policija je ukorila.
Kada bebe treba da počnu da puze i smeju li da preskoče tu fazu?
24.08.2026.•
0
Prvo puzanje jedan je od velikih trenutaka u razvoju bebe.
Roditelji koriste telefone tokom obroka čak i više od dece
23.08.2026.•
0
Kada porodice redovno jedu zajedno, stručnjaci kažu da imaju brojne koristi - poput većeg emocionalnog zadovoljstva i zdravije ishrane.
Masačusets dopustio abortus posle 24. nedelje trudnoće - kakva je situacija u Srbiji?
23.08.2026.•
0
Ginekolog Vanja Milošević izjavio je, komentarišući odluku američke savezne države Masačusets da ukine zakonsku granicu od 24 nedelje za abortus, da prekid trudnoće u kasnoj fazi, nakon 24. nedelje, nosi velike rizike.
Kako pripremiti decu za školu i povratak obavezama? Batut objavio savete
23.08.2026.•
3
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je savete za roditelje kako da pripreme decu za školu i vrate im radne navike.
Pred početak školske godine dobro znati: Koliko treba da su teške đačke torbe?
20.08.2026.•
2
Gradski zavod za javno zdravlje Beograda pre početka nove školske godine objavio je koliko bi školske torbe osnovaca najviše trebalo da teže, a da im ne nanese zdravstvenu štetu.
Najmanje 30 dece začeto sa pogrešnim donorima na Severnom Kipru
18.08.2026.•
1
Najmanje 30 dece, većinom iz Velike Britanije, možda je začeto korišćenjem pogrešnih donora sperme ili jajnih ćelija u postupcima vantelesne oplodnje na Severnom Kipru, pokazala je istraga BBC.
Masačusets dozvolio abortuse do kasne trudnoće
16.08.2026.•
1
Guvernerka Masačusetsa Maura Hili iz redova Demokratske stranke potpisala je zakon koji ženama dozvoljava da abortiraju do kasne trudnoće, neposredno pre rođenja deteta.
Da li šećer zaista menja ponašanje dece?
11.08.2026.•
1
Iako roditelji često veruju da šećer izaziva hiperaktivnost kod dece, naučna istraživanja pokazuju da ne postoji jasan dokaz da šećer direktno utiče na njihovo ponašanje ili kognitivne sposobnosti.
Komentari 6
Isidora
Šmrčem tigrokola
AA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar