Distopija "in vitro": Pametnije bebe za bogate roditelje?
Američka startap kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć bogatim parovima da genetskim predviđanjem embriona utvrde koliki će biti koeficijent inteligencije njihovog potomstva.
Foto: Pixabay
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, piše RTS.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da ode korak dalje.
Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja.
Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate".
Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ.
U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".
Od čega zavisi koeficijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku.
Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona.
Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim.
Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik - postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu, naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Pročitaj još
Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri - na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika?
Ovo se svakako razlikuje od ideologije eugenike, koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj.
Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Istraživanje pokazalo: Dojenje je posao sa punim radnim vremenom
02.08.2026.•
0
Novo istraživanje koje je sprovela kompanija Talker Research brojkama potvrđuje ono što mnoge majke već znaju - dojenje je posao sa punim radnim vremenom, uz sve ostalo što podrazumeva briga o bebi.
Matrescencija: Duboka promena koju mnoge žene dožive posle rođenja deteta
02.08.2026.•
0
Gubitak identiteta, dezorijentacija i tuga koje osećaju mnoge nove majke nisu znak da nešto nije u redu sa njima, već simptomi duboke promene.
Hrvatska porodicama sa četvoro i više dece daje do 15.000 evra za kupovinu automobila: Objavljeni detalji
02.08.2026.•
1
Ministarstvo demografije Hrvatske, u saradnji sa Fondacijom "Hrvatska za decu", pokreće pilot-program pomoći za sufinansiranje kupovine vozila sa sedam ili više sedišta namenjenog porodicama sa četvoro ili više dece.
Kontakt "koža na kožu" može smanjiti rizik postporođajne depresije
29.07.2026.•
0
Postporođajna depresija (PPD) mnogo je češća nego što mnogi misle i pogađa jednu od sedam žena nakon porođaja.
Više stotina brakova sklopljeno u Japanu zahvaljujući veštačkoj inteligenciji
28.07.2026.•
0
Prema zvaničnim podacima, 265 parova venčalo se nakon što su se upoznali preko aplikacije koja pomoću veštačke inteligencije procenjuje kompatibilnost parova.
Redak medicinski slučaj: U Štipu žena od 61 godine i njen suprug od 71 dobili prvu bebu
27.07.2026.•
12
Žena stara 61 godinu i njen 71-godišnji suprug postali su prvi put roditelji nakon uspešnog "in vitro" postupka, saopštila je bolnica za ginekologiju i akušerstvo "Dr Organdžiski" u Štipu.
Sve više beba rođenih uz pomoć surogat-majki rizikuje da ostane bez državljanstva
26.07.2026.•
6
Sve veći broj ljudi koji koriste usluge surogat-majki u inostranstvu dovodi do toga da je sve više beba izloženo riziku da ostane bez državljanstva, upozoravaju stručnjaci.
Nova državna mera u Hrvatskoj: Porodice sa četvoro i više dece dobiće do 15.000 evra za automobil
26.07.2026.•
1
Ministar demografije Hrvatske Ivan Šipić najavio je za Novu TV nove demografske mere.
I druga trudnoća menja mozak žene: Naučnici utvrdili kako
19.07.2026.•
1
Naučnici su u novom istraživanju pratili stotine žena i utvrdili da i druga trudnoća menja mozak, ali drugačije i u drugom vremenskom okviru nego prva.
Popularne igračke mogu da eksplodiraju u pregrejanom automobilu i izazovu opekotine
19.07.2026.•
0
Stručnjaci upozoravaju roditelje da popularne "squishy" antistres igračke ne ostavljaju u automobilima tokom letnjih vrućina.
.jpg "Kako rade peščane pumpe za bazen i šta je sve dobro znati o njima")
Kako rade peščane pumpe za bazen i šta je sve dobro znati o njima
14.07.2026.•
0
Bazen u dvorištu najlepši je onda kada se koristi bez mnogo razmišljanja: deca ulaze i izlaze iz vode, društvo dolazi vikendom, dani su topli, a voda ostaje bistra i prijatna.
Kada fetus postaje svestan?
12.07.2026.•
1
Neurolozi često govore o "teškom problemu" svesti, koji se odnosi na teškoću razumevanja načina na koji neuronska aktivnost u mozgu stvara subjektivna, lična iskustva - odnosno kvalije.
Zbog skandala i veze bivšeg britanskog princa i Epstina: Roditelji sve ređe daju svojoj deci ime Endru
12.07.2026.•
0
Broj roditelja koji su prošle godine novorođenim dečacima dali ime Endru dostigao je istorijski minimum, u godini kada je bivši vojvoda od Jorka Endru Mauntbaten-Vindzor ostao bez kraljevskih titula zbog veza sa Džefrije
VIDEO: Porodila se u snu, medicinske sestre pronašle bebu tek nekoliko minuta kasnije ispod ćebadi
12.07.2026.•
0
Kada Karolina Moreno pokušava da se priseti trenutka kada je rodila svog sinčića, neka sećanja su joj pomalo maglovita - jer je u tom trenutku spavala.
Više od 78 odsto mladih u Srbiji želi dvoje ili troje dece, glavne prepreke - novac i nekretnina
12.07.2026.•
7
U Srbiji mladi pridaju veliki značaj roditeljstvu, odnosno više od 78 odsto žena i muškaraca želi dvoje ili troje dece.
Brak u Srbiji pre razvoda u proseku traje skoro 14 godina
10.07.2026.•
5
Republički zavod za statistiku (RZS) saopštio je danas da su u Srbiji prošle godine zaključena 29.402 braka, a da je 10.148 razvedeno.
Utvrđeno kada je roditeljima najteže sa decom: Nije dok su novorođenčad
06.07.2026.•
7
Iako se odrastanje često pamti kao izazovno razdoblje, novo istraživanje pokazuje da su godine viših razreda osnovne škole bile podjednako, ako ne i teže, za same roditelje.
Koliko je kofeina bezbedno tokom trudnoće
05.07.2026.•
0
Trudnoća sa sobom donosi mnogo pitanja o tome šta je bezbedno za bebu, a šta nije. Za mnoge buduće majke jedno od najčešćih pitanja jeste da li moraju u potpunosti da se odreknu kafe.
Kako da spasite biljke od velikih vrućina?
28.06.2026.•
0
Zalivanje je jedan od najvažnijih poslova u bašti, ali nije dovoljno samo redovno dodavati vodu.
Deca sve manje alergična na jaja - jer se rano uvode u ishranu
28.06.2026.•
1
Roditeljima se nekada savetovalo da alergene namirnice poput jaja drže podalje od beba, naročito ako su se alergije javljale u porodici.
"Sindrom zaboravljenog deteta": Stručnjaci upozoravaju da se fatalna greška može dogoditi svakom roditelju
26.06.2026.•
4
Mala deca i dalje stradaju nakon što ostanu zaboravljena u pregrejanim automobilima, a stručnjaci upozoravaju da u mnogim slučajevima nije reč o nebrizi, već fenomenu poznatom kao "Sindrom zaboravljenog deteta".
Komentari 6
Isidora
Šmrčem tigrokola
AA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar