Distopija "in vitro": Pametnije bebe za bogate roditelje?
Američka startap kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć bogatim parovima da genetskim predviđanjem embriona utvrde koliki će biti koeficijent inteligencije njihovog potomstva.
Najveća briga budućih roditelja obično je, da li će moje dete biti zdravo? Današnja tehnologija im omogućava da na to pitanje odgovore na različite načine, uključujući i genetsku analizu, piše RTS.
Genetski skrining embriona nije nova stvar, niti je kontroverzan, naročito ukoliko postoji porodična istoriju bolesti poput srpaste anemije ili Hantingtonove bolesti – i zato je potrebno proveriti embrione kako bi se osiguralo da te ozbiljne bolesti ne budu prenete na buduće potomstvo.
Međutim, kako je otkrila nova istraga udruženja "Hope Not Hate“ (Nada ne mržnja), američki tehnološki startup možda namerava da ode korak dalje.
Novinarka Gardijana imala je uvid u tajne video-snimke na kojima se vidi kako kompanija "Heliospekt genomiks" nudi pomoć roditeljima da izaberu buduću decu na osnovu genetskih predviđanja inteligencije.
Tvrdili su da mogu rangirati embrione prema osobinama kao što su IQ, visina i rizik od mentalnih oboljenja. Gledajući te tajne sastanke gde prikazuju svojevrsne "menije" osobina koje roditelji mogu odabrati i optimizovati, kao da biraju osobine lika za video-igricu.
"Heliospekt" je američki startup koji još uvek ne radi javno, ali nudi parovima koji žele bebu mogućnost da provere embrione prema IQ-u, visini i čitavom nizu drugih fizičkih i mentalnih zdravstvenih stanja.
Do sada u Sjedinjenim Državama nema drugih kompanija koje javno nude stvari poput skrininga IQ-a. Ipak, ova kompanija je nudila svoje usluge dok je bila u fazi prikrivene delatnosti ograničenom broju parova.
Kompanija nije klinika za plodnost, već više liči na tehnološku kompaniju. Sve je ovo izašlo na videlo zahvaljujući tajnoj istrazi grupe "Hope Not Hate".
Istraživač koji je prisustvovao nekoliko sastanaka sa "Heliospektom" 2023. godine bio je u prilici da vidi ponudu za skrining do 100 embriona tokom petogodišnjeg perioda po ceni od 50.000 dolara.
Kako tačno funkcioniše ovaj skrining?
Osnovno je da se uzme par ćelija iz embriona, iz kojih se potom dobija genetska informacija. Klinika za veštačku oplodnju obezbeđuje te podatke ili se šalju trećoj strani specijalizovanoj za genetsku analizu embriona.
Zatim bi roditelji dobijene genetske podatke poslali "Heliospektu". Oni bi koristili svoje prediktivne algoritme kako bi analizirali hiljade gena, sabrali doprinose za osobinu koja ih zanima i dali predviđanja za visinu ili IQ.
U suštini, imali su prilično široku ponudu osobina koje bi roditeljima bile dostupne.
Kada je novinarka Gardijana kontaktirala kompaniju, rekli su da su u vreme kada su snimljeni tajni materijali imali 13 klijenata, od kojih je pet analiziralo embrione i koristilo ih u postupk vantelesne oplodnje. Generalni direktor Majkl Kristensen rekao je da su "bebe na putu".
Od čega zavisi koeficijent inteligencije
Deo koji je prilično poznat i nesporan kada se govori o ovoj temi jeste da je inteligencija delimično nasledna. Postoji mnogo studija koje porede jednojajčane blizance sa dvojajčanim blizancima i pokazuju da su jednojajčani blizanci mnogo sličniji po pitanjima poput obrazovnih postignuća ili uspeha na testovima inteligencije, što ukazuje na to da deo toga dolazi od genetike, a deo od uticaja sredine, poput vaspitanja i školovanja.
Ono što je teže jeste pronaći stvarnih gena koji definišu inteligenciju i razumevanje njihovog delovanja. Postoje različiti geni koje nasleđujemo, a koji možda direktno ne utiču na našu inteligenciju. To može biti nešto poput imunog sistema, koji će nam, recimo, omogućiti da ne izostajemo iz škole, što omogućava da postignemo bolje rezultate na testovima.
Postoji još jedan sloj komplikacije, a to su geni povezani, na primer, sa dobrim roditeljstvom. Takvi efekti su vrlo teški za odvajanje u genetici, posebno kada se govori o složenim osobinama koje obuhvataju hiljade gena i kada se naučnici bave većim skupovima podataka, više gena izgleda ima uticaj.
Testovi inteligencije, njihova povezanost sa obrazovnim postignućima, i poređenje genetike kako bi se otkrilo koji geni mogu igrati ulogu i koliko su uticajni, često izazivaju polemiku.
Testovi inteligencije su problematični, a isto tako, posmatranje obrazovnih postignuća propušta da prepozna koliko je inteligencija višeslojna. Svi poznajemo nekoga ko je uspešan na studijama, ali možda nije toliko dobar u drugim stvarima poput orijentacije, muzičkih sposobnosti, duhovitosti ili čak empatije – i obrnuto.
"Heliospekt" u svojoj prezentaciji tvrdi da bi izbor "najpametnijeg" od 10 embriona doveo do prosečnog povećanja IQ-a za više od šest poena, ali je potpuno nemoguće ispitati verodostojnost ovih tvrdnji. Postoje naučnici koji su se bavili pitanjem šta bi se moglo dobiti za predviđanje IQ-a u kontekstu skrininga embriona.
Pre svega, njihovi rezultati ukazuju da je procenjeni dobitak otprilike duplo manji od onoga što "Heliospekt" tvrdi.
Potom je potrebno osvrnuti se i na praktičnu stranu. Početak sa 10 embriona je relativno visok broj, ali ako se uzme u obzir stvarni proces vantelesne oplodnje, 10 embriona ne mora nužno rezultirati sa 10 održivih trudnoća, što za neke parove može značiti prolazak kroz veliki broj ciklusa za dobitak koji mnogi mogu smatrati marginalnim.
Ako se na ovo gleda kroz prizmu konvencionalne medicinske etike, gde se obično meri rizik - postoji rizik vezan za ventelesnu oplodnju i on nije zanemarljiv za ženu, naspram ovako neizvesnog dobitka, postavlja se pitanje da li bi ovo zadovoljilo standarde za medicinsku proceduru.
Pročitaj još
Šta dobijamo povećanjem koeficijenta inteligencije
Čak i da je moguće postići povećanje IQ-a od 10 ili 20 poena, postavlja se pitanje da li je to zaista poželjno ili postoji li druga strana medalje koja nas može odvesti u opasnijem pravcu. Jedno od ključnih pitanja je, kada se radi nešto ovako eksperimentalno, ne zna se sa sigurnošću koji drugi efekti se mogu izazvati.
Ako biramo embrione na osnovu inteligencije, da li slučajno biramo i nešto drugo, neku drugu osobinu ili vrstu ličnosti? To je svakako nešto što bi mnoge ljude navelo na razmišljanje i oprez pre nego što se upuste u ovakve procese bez dubljeg razumevanja.
Da bi moglo biti nepredviđenih posledica genetske selekcije, možemo pogledati primere iz ostatka sveta i način na koji smo uzgajali životinje. Postoje neki uspešni primeri - na primer, krave koje daju više mleka. Ali ako pogledamo pse, one koji su intenzivno uzgajani zbog specifičnih osobina, poznato je da mnogi od njih imaju brojne zdravstvene probleme.
Kada se uđe dublje u oblast spekulacija o tome šta bi moglo da se desi ako bi se ovakvi postupci ponavljali kroz nekoliko generacija. Pojedini zagovornici ovih tehnologija prave paralele sa svetom poljoprivrede, gde je selektivno uzgajanje domaćih životinja donelo značajan napredak u produktivnosti, ali su postojali i eksperimenti koji nisu prošli dobro.
Tehno-eugenika?
Ovo se svakako razlikuje od ideologije eugenike, koja je promovisana u nacističkoj Nemačkoj.
Ovde je reč o roditeljima koji sami donose odluke o načinu na koji mogu da utiču na genetiku svog deteta. Međutim, grupe koje su istraživale ovo pitanje, uključujući Centar za genetiku i društvo u Kaliforniji, koji se već duže vreme bavi ovom tematikom, istakle su da je ovo ipak korak ka onome što nazivaju tehno-eugenikom.
Oni navode da, iako ovde govorimo o vrsti dobrovoljne situacije u kojoj ljudi slobodno biraju da koriste ovu tehnologiju, i dalje postoji problem da bi to moglo normalizovati ideju da postoji superiorni i inferiorni genetike, odnosno da su neka deca genetski superiornija ili inferiornija u odnosu na drugu. Upozorili su da bi uvođenje ovakvih tehnologija moglo ojačati šire verovanje da nejednakost potiče iz biologije, a ne iz društvenih uzroka.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Porodica i dom
Roditelji u prvoj godini bebinog života promene 2.555 pelena
01.11.2026.•
1
Skoro polovina roditelja volela bi da je bila bolje pripremljena za život sa novorođenčetom, a bebu su presvlačili i u kafićima, prtljažniku automobila i na klupi u parku.
Kina prvi put ima više starijih od 65 godina nego dece
29.10.2026.•
0
Broj starijih od 65 godina u Kini prvi put je premašio broj dece, pokazali su podaci Nacionalnog zavoda za statistiku te zemlje za 2025. godinu.
Stručnjaci upozoravaju: Jedan stil roditeljstva ima najviše negativnih posledica po decu
26.10.2026.•
0
Od svih stilova roditeljstva, nezainteresovano roditeljstvo, poznato i kao zanemarujuće, često se smatra najštetnijim za razvoj deteta, upozoravaju stručnjaci.
Muzički ukus može da otkrije koliko su partneri kompatibilni
25.10.2026.•
0
Ljubavni parovi imaju znatno sličniji muzički ukus nego osobine ličnosti ili lične vrednosti, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu "Social Psychological and Personality Science".
Lečenje depresije tokom trudnoće može pozitivno da utiče na razvoj mozga bebe
25.10.2026.•
0
Psihoterapija tokom trudnoće ne samo da može da poboljša mentalno zdravlje majke već bi mogla povoljno da utiče i na razvoj mozga bebe.
Studija: Više jaja i kikirikija u trudnoći ne smanjuje rizik od alergija kod dece
25.10.2026.•
0
Konzumiranje većih količina jaja i kikirikija tokom trudnoće i dojenja nije značajno smanjilo rizik od razvoja alergije na ove namirnice kod dece do navršene prve godine.
Deca koja su bliska sa bakom i dekom imaju manje emocionalnih problema
24.10.2026.•
0
Deca koja imaju blizak odnos s bakom i dekom često su obzirnija, lakše prolaze kroz teške porodične situacije i imaju manje emocionalnih problema, pokazala su istraživanja.
Kako se greju norveške kuće: Pet pravila za topliju zimu
22.10.2026.•
2
Norveške zime mogu biti veoma hladne, a temperature u pojedinim delovima zemlje spuštaju se i ispod minus 30 stepeni.
Kako da uštedite na računu za grejanje: Sklonite ove stvari od radijatora, jer blokiraju toplotu
22.10.2026.•
1
Sa dolaskom hladnijih jesenjih dana počinje i sezona grejanja, a mnogi ne razmišljaju o tome koliko raspored nameštaja i drugih predmeta u stanu može da utiče na temperaturu prostorija.
U nedelju pomeramo kazaljke unazad: Pripremite bebu da se ne budi ranije
22.10.2026.•
1
Odrasli se raduju satu sna više, a roditelji beba znaju da od toga obično nema ništa. Uz malo pripreme, nedeljno jutro ne mora da počne u zoru.
Znaci koji mogu da ukazuju na to da je bebi hladno tokom noći
18.10.2026.•
0
Uspavljivanje bebe i obezbeđivanje mirnog sna tokom cele noći često predstavljaju izazov za roditelje.
Mnogi se oslanjaju na proverene metode, poput ljuljanja ili igračaka koje emituju beli šum.
Nemačka daje deci 10 evra mesečno za penzijsku štednju: Program počinje 2027. godine
17.10.2026.•
3
Deca i mladi od šest do 18 godina u Nemačkoj ubuduće će od države dobijati 10 evra mesečno kao početni kapital za privatnu penzijsku štednju.
Roditelji širom sveta sve manje zainteresovani za obrazovanje dece
11.10.2026.•
4
Interesovanje roditelja za obrazovanje dece opada u mnogim razvijenim zemljama, dok rezultati učenika na međunarodnim testiranjima dostižu istorijski minimum, pokazuju najnoviji rezultati PISA testiranja.
Kada je beba spremna za čvrstu hranu? Ovo su znaci na koje roditelji treba da obrate pažnju
11.10.2026.•
0
Prvi obroci koji nisu mleko predstavljaju važnu prekretnicu u razvoju bebe. Ipak, spremnost za čvrstu hranu ne određuje se samo prema uzrastu.
Deca koja sa 12 godina imaju telefone imaju veću verovatnoću da razviju poremećaje u ishrani
05.10.2026.•
0
Deca koja sa 12 godina imaju sopstvene pametne telefone imaju veću verovatnoću da razviju simptome poremećaja u ishrani nego njihovi vršnjaci bez tih uređaja, pokazala je nova studija.
Bebama ne treba dodavati so u hranu: I male količine mogu biti nepotrebne
05.10.2026.•
0
Roditeljima kašica od povrća, mesa ili žitarica bez soli može delovati prilično bezukusno, ali bebin ukus ne treba meriti prema nepcu odrasle osobe.
Šest uređaja koje ne treba uključivati na produžni kabl
04.10.2026.•
1
Stručnjaci upozoravaju da nepravilna upotreba produžnih kablova može izazvati pregrevanje, pa čak i opasne požare u domaćinstvu.
Ovo su najčešća ima davana deci prošle godine: Luka "pao" sa prvog mesta
04.10.2026.•
2
Redosled najpopularnijih imena za bebe promenio se u 2025. godini, pa Luka više nije broj jedan među dečacima. Kod devojčica je sve po starom, isto ime godinama drži prvo mesto.
Treba li dete da nauči da čita pre polaska u školu?
22.09.2026.•
10
Polazak u prvi razred ne znači da dete već mora da zna da čita i piše. Mnogo je važnije da pre škole razvije veštine koje će mu pomoći da lakše usvaja gradivo i izgradi pozitivan odnos prema učenju.
Navika koja može biti uzrok neprijatnog mirisa iz veš mašine
20.09.2026.•
2
Veš koji nakon pranja miriše na ustajalo najčešće nije posledica problema sa deterdžentom.
Namirnice koje se preporučuju porodiljama nakon carskog reza
13.09.2026.•
0
Oporavak nakon carskog reza zahteva vreme, odmor i pažljivo praćenje zdravstvenog stanja, a važnu ulogu u tom procesu ima i ishrana.
Komentari 6
Isidora
Šmrčem tigrokola
AA
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar