Bakterije na našem licu možda utiču na nastanak bora, kaže novo istraživanje
Dobro je poznata životna činjenica da se sa starenjem na našemu licu, ali i ostalim delovima tela, pojavljuje sve više bora.
Međutim, nije još sasvim poznato koji sve faktori utiču na taj proces. Pitanje je i šta ako na naboranost osim genetike, pušenja, izlaganja suncu i sličnih uzroka deluju i mikrobi koji se nalaze na našoj koži, prenosi Index.hr.
Naučnici su stoga u novom istraživanju, koje tek treba da prođe recenziju, odnosno pregled nezavisnih stručnjaka, pokušali da otkriju da li je mikrobiom kože – sve bakterije, gljivice, virusi i ostalo koji žive na površini našeg tela – na neki način upleten u proces starenja, piše Iflscience.
Značajne različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba
"Hteli smo da ispitamo u kojoj se meri kožni mikrobiom razlikuje kod starijih ljudi s obzirom na to da smo već ranije utvrdili da na proces starenja kože utiču mnogi faktori poput stila života, etničke pripadnosti, mesta stanovanja, izloženosti suncu, karakteristika kože, higijenskih navika, te celokupnog zdravlja i dobi", rekla je za New Scientist genetičarka Julia Oh iz instituta Jackson Laboratory u Konektikaku.
Oh i njeni kolege uzeli su briseve s obraza 51 žene, od kojih su sve bile belkinje i živele u Parizu.
Otprilike polovina njih je bila u dobi od 20 do 26 godina, dok su ostale bile između 54 i 60 godina starosti.
Nakon što su identifikovane različite bakterijske vrste prisutne na koži svake ispitanice, posmatrali su nekoliko parametara starenja kože uključujući kvalitetu i razinu kolagena, za koje se zna da opadaju s godinama.
"Pronašli smo značajno različite strukture mikrobioma lica kod mlađih i starijih osoba. Što je još važnije, otkrili smo da se velik deo ove razlike može pripisati varijacijama u biofizičkim parametrima, posebno kolagenu", navode znanstvenici.
Povezanost između vrste bakterija i nivoa kolagena
Kao što se očekivalo, stručnjaci su kod starijih žena uočili gubitak kolagena.
Dodatno, kod svih ispitanica bile su najprisutnije tri vrste bakterija: cutibacterium acnes, staphylococcus epidermidis i corynebacterium kroppenstedtii.
Prve je bilo najviše u mlađoj grupi, dok su poslednje dve bile češće kod starije grupe učesnica.
Znanstvenici stoga smatraju da se tekom procesa starenja stvara neka vrsta povezanosti između spomenutih vrsta bakterija i pada nivoa kolagena.
Međutim, za sada nije utvrđen smer korelacije, odnosno moguće je da bakterije utiču na gubitak kolagena, ali i da gubitak kolagena menja mikrobiom kože.
Kako bismo dobili odgovor na to pitanje, potrebna su dalja istraživanja.
Pročitaj još
Upotreba antibiotika može da promeni karakteristike mikrobioma
Zanimljivo je spomenuti kako su naučnici takođe otkrili da su starije osobe imale veći broj bakterija s genima za otpornost na antibiotike.
Ne znamo ima li to ikakvog učinka na starenje kože, no postoji i ta mogućnost.
"Kako starimo, kumulativno smo izloženi antibioticima. Mikrobi iz okoline, ali i jedni od drugih, mogu preuzeti gene za otpornost na antibiotike. Upotreba antibiotika može promeniti karakteristike mikrobioma, što zauzvrat može uticati na imunitet i kožu", rekla je Oh.
Istraživanje naziva "Skin microbiome attributes associate with biophysical skin aging" možete da pročitate OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba
12.11.2026.•
0
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba, saopšteno je iz Institut za neonatologiju u Beogradu uoči obeležavanja Svetskog dana prevremeno rođene dece u nedelju, 15. novembra.
Otpornost bakterija na antibiotike sve veći problem u Evropi
11.11.2026.•
2
Otpornost bakterija na antibiotike, koja je u EU uzrok oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje, postaje se raširenija pojava.
"Dobra" telesna mast povezana sa manjim rizikom od anksioznosti i depresije
11.11.2026.•
1
Novo istraživanje pokazalo je da osobe kod kojih je prisutno aktivno smeđe masno tkivo imaju manje zabeleženih dijagnoza anksioznosti i depresije.
Prekrštene noge, kreme, sunčanje: U koje od ovih mitova o venama verujete?
10.11.2026.•
2
U Srbiji se počinje sa istraživanjem o tome šta građani znaju od zdravlju vena.
Od početka 2026. godine 27 slučajeva malih boginja u Srbiji
10.11.2026.•
3
Od početka 2026. godine, zaključno sa 8. novembrom, na teritoriji Srbije registrovano je 27 slučajeva morbila, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Kamen u urinarnom traktu: Kako se uklanja i kada je potrebno lasersko razbijanje?
10.11.2026.•
0
Kamen u urinarnom traktu jedan je od čestih uroloških problema koji može izazvati intenzivan bol, nelagodnost i otežano mokrenje.
Za samo 1 evro dnevno: Onlajn kamp koji spaja trening, ishranu i svakodnevni rad na sebi uz Nemanju Milovića
09.11.2026.•
0
Zašto je ovaj onlajn kamp drugačiji? Pored programa treninga za žene i muškarce, on sadrži i program ishrane za svačije ciljeve individualno, vežbe disanja, jutarnje i večernje rutine i ceo deo posvećen radu na sebi.
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar