Alergije se smatraju najčešćim poremećajem imunskog sistema. Nastaju kao reakcija rane preosetljivosti koja se javlja kod nekih osoba pri ponovnom susretu sa određenim alergenom.
Prema trenutnim literaturnim podacima oko 25 odsto svetske populacije pati od nekog oblika alergije, dok u ekonomski razvijenim zemljama taj procenat dostiže i 40 procenata.
Polen različitih biljnih vrsta, uglavnom drveća i korova, smatra se jednim od najčešćih inhalacionih izazivača alergijskih reakcija, pa je broj osoba koji se susreću sa neprijatnim simptomima sezonske (polenske) alergije u stalnom porastu.
Procenjeno je da svaka peta osoba, nezavisno od godina starosti, ima simptome polenske alergije u vidu crvenih i suznih očiju, kijanja, curenja vodenog sekreta iz nosa i natečenost nosne sluznice, nadražajnog suvog kašlja ili otežanog disanja.
Period polinacije (ili oprašivanja) biljaka zavisi od vrste i klimatskih uslova. Iako kalendar cvetanja biljaka obuhvata period od sredine januara do kraja oktobra, suva i topla prolećna jutra se karakterišu velikom koncentracijom polena i zadaju velike probleme osobama sklonim alergijama.
Izbegavanje okidača koji doprinose nastanku alergije (alergeni), primena antihistaminika, nazalnih ili sistemskih dekongestiva predstavlja najčešću terapijsku opciju za lečenje polenske alergije. Simptomi senzonske alergije su često uporni, dosadni, iscrpljujući, mogu trajati danima i nedeljama, pa dugotrajna primena antihistaminika i/ili nazalnih dekongestiva u vidu kapi/sprejeva za "otpušivanje nosa" može doprineti nastaku pratećih neželjenih efekata (pospanost, glavobolja, zamor i suva usta tokom primene antihistaminika, dok bi primena kapi/sprejeva trebala biti ograničena na od tri do pet dana u cilju izbegavanja nastanka nadražaja i pojačanog otoka sluzokože nosa).
U poslednje vreme velika pažnja se poklanja primeni aktivnih principa iz hrane biljnog porekla, koji posredstvom imunomodulatnog i antiinflamatornim delovanja mogu ublažiti simptome polenske alergije. Kvercetin je najproučavaniji i najzastupljeniji flavonoid u našoj svakodnevnoj ishrani. Prisutan je u pojednom voću i povrću, uključujući: luk, kapar, jabuke, bobičasto voće, crni i zeleni čaj, itd.
Važno je istaći da se kvrcertin vrlo slabo rastvara u vodi, ima kratko polu-vreme eliminacije i intenzivan efekat prvog prolaza kroz jetru, što finalno rezultuje niskom biorasploživošću. Ovakve karaktistike značajno ograničavaju primenu suplemenata koji u svom sastavu sadrže kvercetin.
Kako bi se prevazišla prepreka niske bioraspoloživosti i kako bi se omogućila bolja iskoristljivost, prednost se daje formulacijama kvercetina u vidu fitozoma. Dodatno, kompleksiranje sa fosfolipidima poboljšava rastvorljivost i resorpciju iz gastointestinalnog trakta. Finalno, dijetetski suplementi koji u svom sastavu sadrže kvercetin komleksiran sa fosfolipidima u fitozomalnom obliku omogućavaju i do 20 puta veću bioraspoloživost, a samim tim i veću terapijsku efikasnost.
Kvercetin pokazuje značajna antioksidativna i antiinflamatorna svojstva koja su potvrđena brojnim istraživanjima. Važno je napomenuti da kvrcetin ima i antialergijski potencjal koji ostavruje inhibicijom enzima i inflamatornih medijatora. Inhibicuju aktivacije mastocita kvercetin omogućava putem inhibicije oslobađanja histamina, leukotrijena i prostaglanida, što poslednično dovodi do ublažavanja simptoma alergije.
Kvercetin se smatra odličnim kandidatom iz grupe dijetetskih suplemenata koji se može suprotstaviti upornim simptomima polenske alergije. Savetuje se profilaktička primena kvercetina pre izlaganja alergenima. Imajući u vidu da se radi o bioflavonoidu sa vrlo bezbednim profilom i retkim neželjenim efektima, pored profilaktičke primene preporučuje se primena kvercitina u dozi od 250 do 500 miligrama tokom cele sezone alergija. Oprez je potreban tokom istovreme primene sa hinolonskim antibioticima i varfarinom.
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
Breskve su mnogima omiljeno letnje voće. Sočne su, slatke i mirisne, a uz to sadrže vitamine, minerale i antioksidanse, pa se često nalaze na jelovniku tokom toplijih meseci.
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih pet decenija, pokazuje nova studija predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu.
