U današnjem svetu, gde se sve više ljudi suočava sa stanjima poput osteoartritisa, važno je razumeti kako ova bolest utiče na naše telo i kako se može upravljati njenim simptomima.
U boljem razumevanju ove tematike pomaže jedan od vodećih stručnjaka na ovom polju, prof. dr Vladimir Harhaji.
Osteoartritis je hronično degenerativno oboljenje zglobova koje u prvom redu zahvata hrskavicu, ali i koštane krajeve kosti koji sačinjavaju zglob i okolna meka tkiva.
Kod najvećeg broja pacijenata osteoartritis počinje postepeno i napreduje sporo. U početnim fazama ova bolest se leči lekovima i fizikalnom terapijom.
Kasnije se leči injekcijama kortikosteroida, PRP-om, matičnim ćelijama i preparatima hijaluronske kiseline. U krajnjem slučaju, kada je hrskavica zgloba u potpunosti istrošena, a funkcionisanje pacijenta značajno otežano, preostaje jedino operativno lečenje. Kada su u pitanju zglob kuka i kolena, operacija podrazumeva ugradnju veštačkog zgloba.
Osteoartritis se češće javlja kod žena. Sve veći broj pacijenata mlađih od 40 godina dolazi kod lekara zbog pojave prvih simptoma osteoartritisa. Procene su da u svetu više stotina miliona stanovnika boluje od nekog oblika osteoartritisa.
Kako osteoartritis utiče na moj život?
U početku, osteoartitisi su najčešće praćeni blagim bolovima, oticanjem zglobova i osećajem punoće odnosno napetosti u zglobu i oko njega. Ovi simptomi ne ograničavaju pacijente u obavljanju svakodnevnih životnih i radnih aktivnosti. Ponekad, početak može biti i teži, sa izraženim otokom, crvenilom zgloba, toplinom i jakim bolovima. Takvi pacijenti tada neretko odlaze na odeljenja urgentne hirurgije jer im je značajno otežan život i rad.
Vremenom, kako bolest napreduje, simptomi u vidu bolova, otoka i otežanog pokretanja zgloba postaju učestaliji i izraženiji.
Dijagnostika osteoartritisa
Kada se pacijent javi na pregled zbog tegoba u vidu bolova u zglobu, oticanja, sa ili bez crvenila i topline zgloba, potrebno je prvo obaviti detaljan razgovor sa pacijentom. Informacije koje su nama lekarima potrebne su: kada je sve počelo, kako je počelo, da li su se vremenom tegobe menjale, odnosno pogoršavale, da li neko u porodici ima slične probleme, da li je bilo neke povrede i slično.
Posle ovoga, pristupa se kliničkom pregledu. Ono što je prisutno pri pregledu osteoartritisom zahvaćenog zgloba je u prvom redu otok, toplina, crvenilo, bol na pritisak i ograničena pokretljivost.
Od dodatne dijagnostike na raspolaganju su nam ultrazvučni pregled zgloba ili češće rendgenski snimak, a kod nejasnih slučajeva radi se i magnetna rezonanca koja će dati najpreciznije informacije o stanju na hrskavici, ali i na ostalim strukturama zgloba.
Da li se osteoartritis leči?
Odgovor na ovo pitanje je DA, osteoartitisi se leče, ali ne mogu da se izleče. Savremena medicina još uvek nema način da promene na hrskavici zgloba zahvaćenog osteoartritisom vrati na stanje pre početka ove bolesti. Ono što možemo da radimo jeste da u početnim fazama smanjimo i eliminišemo tegobe, da ojačamo postojeću hrskavicu i usporimo njeno propadanje. Sve ovo olakšava svakodnevno životno funkcionisanje i odlaže potrebu za operativnim lečenjem.
U prvom redu pacijentima se prepisuju NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni lekovi), kreme sa protiv upalnim delovanjem, proizvodi sa hondroitin i glukozamin sulfatom (Exedol kapsule) i fizikalni tretman. Studije su pokazale da kombinacija sastojaka iz Exedol kapsula smanjuju subjektivne tegobe, ublažava upalnu reakciju i usporava gubljenje hrskavice zgloba. U kasnijim fazama se u sam zglob mogu ubrizgavati preparati hijaluronske kiseline, kortikosteroidi (rezervisani za akutne u jako bolne upale zgloba), ali i biološki preparati tipa PRP-a, matičnih ćelija.
Pacijentima koji su hrskavicu zgloba izgubili u potpunosti preporučuje se operativno lečenje.
Sagorevanje na poslu bila je načešća dijagnoza bolovanja službenika evropske diplomatske službe u periodu između aprila prošle i marta ove godine i postavljena je u 28 odsto slučajeva.
Letnji toplotni talasi postaju sve intenzivniji, a klima uređaji od luksuza su postali neophodnost. Oni često predstavljaju važnu zaštitu od vrućina, posebno u gradovima gde beton i asfalt dodatno podižu temperaturu.
Prosečan nivo testosterona kod muškaraca opao je za više od 50 odsto u poslednjih pet decenija, pokazuje nova studija predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu.
Da biste odredili koliko kalorija treba da sagorite svakog dana, potrebno je da uzmete u obzir svoj način života i zdravstvene ciljeve. Upravljanje unosom i potrošnjom kalorija ključno je za održavanje ili promenu telesn
Gugenhajm muzej na Menhetnu je jedan od 31 objekta na Aper ist sajdu u Njujorku u kojoj je otkrivena bakterija koja izaziva legionarsku bolest, saopštilo je gradsko odeljenje za zdravstvo.
Evropska kancelarija za borbu protiv prevara otkrila je krijumčarski lanac koji je korišćen za distribuciju falsifikovanih kondoma širom Evrope, čime je seksualno zdravlje hiljada Evropljana dovedeno u opasnost.
Manjak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana i stres su sve više zastupljeni u životima zaposlenih u Srbiji, pokazalo je onlajn istraživanje "Kako radno okruženje i životne navike oblikuju zdravlje zaposlenih".
Naučnici sa Univerziteta u Bafalu razvili su metodu koja uz pomoć veštačke inteligencije otkriva lezije u mozgu koje standardna magnetna rezonanca nije mogla da prikaže.
Mnogi ljudi pate od neke vrste fobije. Dok su strah od visine (akrofobija) ili pauka (arahnofobija) dobro poznati, postoje i znatno ređi i neobičniji strahovi.
Vaša svakodnevna šolja kafe mogla bi da smanji rizik od bolesti jetre ili raka jetre, pokazalo je veliko novo istraživanje - čak i ako pijete pet ili više šolja dnevno.
