Podrazumeva skup neprijatnih tegoba koji umnogome remete kvalitet odmora putnicima. Iako se sreće i zimi, još češća je leti, kada njena učestalost varira između 30 i 70 odsto.
Izazivači putničke dijareje su crevni patogeni i/ili njihovi toksini sa kojima se na putovanjima susrećemo. Među njima dominiraju bakterije, koje su odgovorne za 80-90 odsto svih putničkih dijareja, praćene virusima (5-15 odsto) i u malom procentu crevnim parazitima.
Putnici se najčešće žale na učestale neformirane stolice (dva do pet puta dnevno) praćene bolovima u trbuhu i potrebom za hitnim pražnjenjem, a ponekad i povišenom telesnom temperaturom, mučninom i povraćanjem. Ako navedene tegobe potraju i pacijenti nisu adekvatno lečeni, klinička slika se može zakomplikovati opštom slabošću i malaksalošću, ali i dehidratacijom koja može zahtevati čak i hospitalizaciju pacijenta.
U prošlosti se prevencija putničkih dijareja svodila na adekvatno održavanje higijene, naročito ruku, izbegavanje sirove hrane i konzumiranje isključivo oljuštenog voća i povrća, kao i korišćenje flaširane vode.
Međutim, u poslednjih nekoliko decenija dobili smo moćnog saveznika u borbi protiv putničke dijareje, a to su probiotici. Postoji veliki broj studija koje pokazuju da, osim što predstavljaju moćno oružje u lečenju putničke dijareje, preventivna primena probiotika značajno smanjuje rizik od toga da do ovog neprijatnog događaja dođe.
Probiotici ostvaruju svoje blagotvorno dejstvo na nivou creva, tako što naseljavaju crevnu sluznicu "dobrim" i na taj način uskraćuju hranu i "prostor" patogenim mikroorganizmima sa kojima se susrećemo u toku putovanja. Međutim, oni rade i više od toga - doprinose otpornosti i ishranjenosti sluznice creva, kao i adekvatnom funkcionisanju imunog sistema na nivou digestivnog trakta kako bismo bili otporniji na infekcije.
Zbog svega toga, potrebno je sa preventivnom primenom probiotika početi pre putovanja, kako bi oni imali vremena da ostvare svoj blagotvorni uticaj. Ne postoji apsolutna saglasnost među stručnjacima koji period primene probiotika pre putovanja je dovoljan kako bi oni imali maksimalno preventivno dejstvo, ali savetuje se primena od najmanje pet dana pre puta, uz svakodnevnu primenu dok smo na putu.
U moru dostupnih probiotika nije lako odabrati pravi. Međutim, ono što pre donošenja takve odluke moramo znati je da nije svaki probiotik podjednako efikasan u svim situacijama.
Ako govorimo o putničkim dijarejama, preporuka je da to bude probiotik koji u sebi sadrži dovoljan broj probiotskih kultura gljivice Saccharomyces boulardii za koju postoji veliki broj validnih naučnih dokaza da efikasno sprečava pojavu putničke dijareje. Takav probiotik je sigurno i Bulardi, kompanije Abela Pharm, koji zadovoljava visoke kriterijume u pogledu stabilnosti i efikasnosti probiotskog preparata.
Kompanija Abela Pharm je od prošle godine osnivač jedinstvenog naučno-istraživačkog centra za probiotike, Probiotic Excellence Centra, koji je usmeren na razvoj probiotika i novih probiotskih sojeva za primenu u različitim terapeutskim oblastima. Dugogodišnje iskustvo kao i najsavremenije procedure u procesu proizvodnje čine Probiotic Excellence Centar jedinstvenim u ovom delu Evrope.
Savetuje: ass. dr sci. med. Nikola Panić, gastroenterohepatolog
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
