Da li je to tačno i zbog čega se situacija promenila, odgovara profesorka i endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije, dr Marina Đurović Nikolić.
Prvo, sunčeva svetlost je najbolji izvor vitamina D, ali samo ako je koža izložena UVB zracima. Nažalost, UVB zraci ne mogu da prodru kroz staklo, odeću ili kremu za sunčanje, što znači da možda nećemo dobiti dovoljno vitamina D čak i ako smo izloženi suncu tokom dužeg vremenskog perioda.
Takođe, treba imati na umu da prekomerno izlaganje suncu nosi rizik od oštećenja kože i raka kože, a pronalaženje ravnoteže je izuzetno važno.
Drugo, zagađenje takođe može da utiče na nivo vitamina D. U industrijskim gradovima i jako zagađenim područjima, čestice u vazduhu blokiraju UVB zrake i smanjuju našu sposobnost da proizvodimo vitamin D.
Osim toga, treba naglasiti da starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima provode više vremena u zatvorenom prostoru, što smanjuje izlaganje suncu, a time i proizvodnju vitamina D.
Vitamin D je neophodan za naše zdravlje. Ne samo da pomaže u preuzimanju kalcijuma i fosfora (koji su neophodni za zdravlje kostiju), već takođe igra važnu ulogu u imunom sistemu. Istraživanja pokazuju i da je nedostatak vitamina D povezan sa većim rizikom od bolesti kao što su osteoporoza, depresija, određene vrste raka, autoimune bolesti, pa čak i COVID-19.
Na kraju, važno je zapamtiti da iako pravilna ishrana i sunčeva svetlost mogu da obezbede određene količine vitamina D, optimalni nivo ovog vitamina nije lako postići samo iz ovih izvora.
Suplementacija može biti korisna i često neophodna strategija kako biste osigurali da dobijate dovoljno vitamina D za održavanje zdravlja kostiju i opšteg zdravlja. Zbog toga je važno nastaviti sa uzimanjem suplemenata vitamina D i tokom letnjih meseci.
Međutim, sama suplementacija vitaminom D3 može biti korisna, ali nije dovoljna. Kao što znamo uloga vitamina D je da našem telu omogući da preuzme dovoljno kalcijuma neophodnog za zdrav koštano-zglobni sistem. Međutim, da bi telo zatim bilo u stanju da pravilno iskoristi ovaj ishranom uneti kalcijum, neophodan je vitamin K2.
U nedostatku vitamina K2, kalcijum se taloži u mekim tkivima i dovodi do dugoročno opasne kalcifikacije zglobova i organa. Zato je uz vitamin D3 uvek potrebno uzimati i vitamin K2.
Preporučujem proizvod K2D3® VIVA zbog toga što sadrži 2000 IJ vitamina D3 i 90 mcg vitamina K2 u soft gel kapsulama koje omogućavaju bolju apsorpciju i raspoloživost vitamina.
Zapamtite, sunčeva svetlost nije jedini izvor vitamina D. Održavanje optimalnog nivoa ovog važnog vitamina tokom cele godine, uključujući leto, ključno je za održavanje dobrog zdravlja. Zato je važno da redovno, tokom cele godine uzimate K2D3® VIVA i na taj način sačuvate zdravlje vaših kostiju.
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
