O ovoj temi govori ass. dr Marija Miletić sa Klinike za za endokrinologiju i bolesti metabolizma, Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Hiperholesterolemija ili povišen nivo holesterola u krvi, jedan je od vodećih faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Holesterol je vrsta masti koja se sintetiše u našem organizmu, a takođe i unosi hranom.
Pojednostavljeno, postoje dve vrste holesterola: "dobar" (HDL) i "loš" (LDL). Loš holesterol može da se nakuplja na zidovima krvnih sudova i da ometa protok krvi, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara, zbog čega je važno da nivo lošeg holesterola u krvi održavamo niskim.
S obzirom na to da su povišene vrednosti LDL holesterola prisutne kod približno 50% opšte populacije, velika pažnja je posvećena pronalaženju prirodnih rešenja, koja bi pored zdrave ishrane i fizičke aktivnosti mogla dodatno da utiču na regulaciju lipidnog profila.
Evropska asocijacija kardiologa i Smernice evropskog društva za aterosklerozu, od 2011 godine, predlažu upotrebu ekstrakta crvenog pirinča.
Crveni pirinač (Red Yeast Rice, RYR) sadrži monakolin K, koji igra ulogu u sprečavanju stvaranja viška holesterola u jetri. Glavni mehanizam delovanja ekstrakta crvenog pirinča je blokiranje ključnog enzima na putu nastanka holesterola. Uticaj ekstrakta crvenog pirinča na sniženje nivoa lipida je potvrđen brojnim studijama. Njegova upotreba se savetuje osobama sa blago povišenim vrednostima holesterola sa niskim kardiovaskularnim rizikom.
Koncept "što je niži LDL holesterol, to bolje" je zasnovan na dokazima. Međutim, na osnovu najnovijih dokaza objavljenih u proteklih 5 godina, sugeriše se dopuna ove tvrdnje pa se kaže "što se duže niži LDL holesterol održava, to bolje." Veoma male razlike u nivou LDL holesterola (od 0,6 do 0,8 mmol/l) održavane tokom niza godina, rezultiraju smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Uzimanje suplemenata koji sadrže ekstrakt crvenog pirinča, koji sadrži male doze monakolina K (od 3 do 10 mg po tableti) omogućava efikasno i relativno sigurno snižavanje lipida kod osoba niskog kardiovaskularnog rizika sa blago povišenim holesterolom.
Pored crvenog pirinča, vitamin K2 ima važnu ulogu u održavanju zdravlja krvnih sudova. On pomaže u sprečavanju stvaranja naslaga kalcijuma u zidovima krvnih sudova. Kalcijum je mineral koji je dobar za naše kosti, ali ne i za naše srce. Ako se kalcijum taloži u krvnim sudovima, oni postaju tvrđi i sužavaju se, što otežava protok krvi i povećava rizik od nastanka srčanih bolesti i moždanog udara.
Vitamin K2 igra ključnu ulogu u aktivaciji određenog proteina (matriksni Gla protein, skraćeno MGP), koji sprečava kalcifikaciju krvnih sudova. Na taj način on sprečava da se kalcijum taloži u krvnim sudovima, a istovremeno ga usmerava ka kostima, gde je potreban.
Uloga vitamina K2 je potvrđena mnogim studijama. Jedna od studija, koja je trajala više od 5 godina, pokazala je da je kod starije populacije nedovoljnost aktivacije MG proteina povezana sa povećanim rizikom od neželjenih ishoda kardiovaskularnih bolesti, nezavisno od tradicionalnih faktora rizika.
Takođe, istraživanja su pokazala da je nedovoljna aktivacija ovog proteina u nedostatku vitamina K2 povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti, bolesti perifernih arterija, srčane insuficijencije i moždanog udara tokom praćenja pacijenata sa dijabetesom. Čuvena Roterdamska studija pratila je pacijente tokom 10 godina i pokazala da osobe koji uzimaju više od 32 μg vitamina K2 dnevno imaju 50% manji rizik od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima.
Vitamin K2 je bezbedan za upotrebu i nema poznatih slučajeva predoziranja ili neželjenih efekata.
Kako bi se uticalo na smanjenje povišenih vrednosti holesterola, treba promeniti i neke svoje životne navike. To uključuje ishranu sa malo zasićenih masti, kao što su Mediteranska dijeta i DASH dijeta (Dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije) uz fizičku aktivnost umerenog, do visokog intenziteta bar 150 min nedeljno, kao i prestanak pušenja.
ArteroProtect® Forte je preparat koji u sebi sadrži monakolin K iz crvenog pirinča i vitamin K2. Svojim specifičnim sastavom i zajedničkim delovanjem aktivnih sastojaka pomaže u regulaciji holesterola i doprinosi elastičnosti krvnih sudova. Uz pravilne životne navike, kao što su zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost, on može biti snažan saveznik u borbi protiv holesterola.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
