Crveni pirinač i vitamin K2 važni su za zdravlje krvnih sudova.
Foto: 021.rs (dr Marija Miletić/privatna arhiva)
O ovoj temi govori ass. dr Marija Miletić sa Klinike za za endokrinologiju i bolesti metabolizma, Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.
Hiperholesterolemija ili povišen nivo holesterola u krvi, jedan je od vodećih faktora rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Holesterol je vrsta masti koja se sintetiše u našem organizmu, a takođe i unosi hranom.
Pojednostavljeno, postoje dve vrste holesterola: "dobar" (HDL) i "loš" (LDL). Loš holesterol može da se nakuplja na zidovima krvnih sudova i da ometa protok krvi, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara, zbog čega je važno da nivo lošeg holesterola u krvi održavamo niskim.
S obzirom na to da su povišene vrednosti LDL holesterola prisutne kod približno 50% opšte populacije, velika pažnja je posvećena pronalaženju prirodnih rešenja, koja bi pored zdrave ishrane i fizičke aktivnosti mogla dodatno da utiču na regulaciju lipidnog profila.
Evropska asocijacija kardiologa i Smernice evropskog društva za aterosklerozu, od 2011 godine, predlažu upotrebu ekstrakta crvenog pirinča.
Crveni pirinač (Red Yeast Rice, RYR) sadrži monakolin K, koji igra ulogu u sprečavanju stvaranja viška holesterola u jetri. Glavni mehanizam delovanja ekstrakta crvenog pirinča je blokiranje ključnog enzima na putu nastanka holesterola. Uticaj ekstrakta crvenog pirinča na sniženje nivoa lipida je potvrđen brojnim studijama. Njegova upotreba se savetuje osobama sa blago povišenim vrednostima holesterola sa niskim kardiovaskularnim rizikom.
Koncept "što je niži LDL holesterol, to bolje" je zasnovan na dokazima. Međutim, na osnovu najnovijih dokaza objavljenih u proteklih 5 godina, sugeriše se dopuna ove tvrdnje pa se kaže "što se duže niži LDL holesterol održava, to bolje." Veoma male razlike u nivou LDL holesterola (od 0,6 do 0,8 mmol/l) održavane tokom niza godina, rezultiraju smanjenjem rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Uzimanje suplemenata koji sadrže ekstrakt crvenog pirinča, koji sadrži male doze monakolina K (od 3 do 10 mg po tableti) omogućava efikasno i relativno sigurno snižavanje lipida kod osoba niskog kardiovaskularnog rizika sa blago povišenim holesterolom.
Pored crvenog pirinča, vitamin K2 ima važnu ulogu u održavanju zdravlja krvnih sudova. On pomaže u sprečavanju stvaranja naslaga kalcijuma u zidovima krvnih sudova. Kalcijum je mineral koji je dobar za naše kosti, ali ne i za naše srce. Ako se kalcijum taloži u krvnim sudovima, oni postaju tvrđi i sužavaju se, što otežava protok krvi i povećava rizik od nastanka srčanih bolesti i moždanog udara.
Vitamin K2 igra ključnu ulogu u aktivaciji određenog proteina (matriksni Gla protein, skraćeno MGP), koji sprečava kalcifikaciju krvnih sudova. Na taj način on sprečava da se kalcijum taloži u krvnim sudovima, a istovremeno ga usmerava ka kostima, gde je potreban.
Uloga vitamina K2 je potvrđena mnogim studijama. Jedna od studija, koja je trajala više od 5 godina, pokazala je da je kod starije populacije nedovoljnost aktivacije MG proteina povezana sa povećanim rizikom od neželjenih ishoda kardiovaskularnih bolesti, nezavisno od tradicionalnih faktora rizika.
Takođe, istraživanja su pokazala da je nedovoljna aktivacija ovog proteina u nedostatku vitamina K2 povezana sa povećanim rizikom od koronarne bolesti, bolesti perifernih arterija, srčane insuficijencije i moždanog udara tokom praćenja pacijenata sa dijabetesom. Čuvena Roterdamska studija pratila je pacijente tokom 10 godina i pokazala da osobe koji uzimaju više od 32 μg vitamina K2 dnevno imaju 50% manji rizik od smrti izazvane kardiovaskularnim oboljenjima.
Vitamin K2 je bezbedan za upotrebu i nema poznatih slučajeva predoziranja ili neželjenih efekata.
Kako bi se uticalo na smanjenje povišenih vrednosti holesterola, treba promeniti i neke svoje životne navike. To uključuje ishranu sa malo zasićenih masti, kao što su Mediteranska dijeta i DASH dijeta (Dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije) uz fizičku aktivnost umerenog, do visokog intenziteta bar 150 min nedeljno, kao i prestanak pušenja.
ArteroProtect® Forte je preparat koji u sebi sadrži monakolin K iz crvenog pirinča i vitamin K2. Svojim specifičnim sastavom i zajedničkim delovanjem aktivnih sastojaka pomaže u regulaciji holesterola i doprinosi elastičnosti krvnih sudova. Uz pravilne životne navike, kao što su zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost, on može biti snažan saveznik u borbi protiv holesterola.
Novo istraživanje objavljeno u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences" pokazuje da kvalitet društvenih odnosa ima direktan uticaj na fizičko zdravlje.
Povišen nivo hormona kortizola mogao bi da objasni zašto kod velikog broja ljudi krvni pritisak ostaje visok uprkos terapiji, pokazuje novo istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ministarstvo zdravlja nije prihvatilo nijedan od predloga više od 20 organizacija civilnog društva, među kojima je oko 10 udruženja i saveza pacijenata, za unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji.
Otvaranje estetske ordinacije u tržnom centru u Duizburgu izazvalo je polemike nakon što je ta ordinacija ponudila besplatne botoks tretmane u prva dva sata rada, dok lekari upozoravaju na rizike.
Loša adherenca, odnosno nepridržavanje propisanog plana lečenja, jedan je od najvećih izazova javnog zdravlja posebno kod hroničnih, često asimptomatskih bolesti kao što su hipertenzija, dislipidemija i dijabetes.
Kada živite sa partnerom, možda delite više od istog doma, načina života i interesovanja. Možda delite i različite mikroskopske organizme koji žive na i u vama.
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu objavili su izveštaj u kojem su naveli da je u Velikoj Britaniji u periodu od godinu dana od meningitisa preminulo 159 osoba.
Istraživači sa Univerziteta SWPS i Akademije primenjenih nauka Stefana Batorija u Poljskoj proučavali su osećaj gubitka koji se javlja nakon završetka video-igre.
Više od 250.000 ljudi širom sveta svake godine umre od meningitisa, a od toga su više od trećine deca mlađa od pet godina, najčešće u Africi, navodi se u najnovijoj britanskoj studiji prenetoj danas u časopisu Lanset.
Imati višak masnog tkiva u predelu stomaka i istovremeno smanjenu mišićnu masu može povećati rizik od smrti za čak 83 odsto, pokazuje novo istraživanje.
Magnezijum je svuda. Na policama apoteka, u preporukama nutricionista, u grupama na društvenim mrežama gde ljudi dele iskustva o boljem snu, manje grčeva i stabilnijem raspoloženju.
Kada je reč o različitim upalama u organizmu, mnoge osobe ozbiljnije shvataju savete lekara, a jedna od mogućih upala je upala arterija na koju je bitno obratiti pažnju.
.jpg "Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje")
.jpg "Da li je magnezijum zdrav za sve?")
