Čini se da, što je više novih istraživanja, to je i više novih saznanja o tome koliko su korisne probiotske kulture i kako one utiču na naše zdravlje.
Na tržištu je danas dostupan veliki broj probiotskih proizvoda i potrebno je znati kako izabrati pravi. U preplavljujućem moru proizvoda i obećanja koja prate probiotike moramo se zapitati da li su probiotici koje pijemo zaista korisni.
Kako bi dobili odgovore na ova pitanja, došli smo u Probiotic Excellence Center Abela Pharm koji se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i edukacijom opšte i stručne javnosti na temu probiotika i mikrobiote. Na ovu temu, danas govori prof dr. sc. Branislava Miljković, predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS) i autor Smernica za probiotike.
Kada pacijent uđe u apoteku i zatraži probiotik koje su to ključne informacije?
Pre svega, potrebno je da razumemo konkretni zdravstveni problem pacijenta. Razlikuju se potrebe osoba koje piju antibiotike od onih koje imaju digestivne smetnje ili koje se suočavaju sa drugim zdravstvenim izazovima. Tek kada razumemo svrhu za uzimanje probiotika, možemo preporučiti odgovarajući probiotik koji će najbolje zadovoljiti njihove specifične potrebe.
Nisu svi probiotici isti. Na primer, kada koristite antibiotike preporučuje se da odmah počnete da koristite i probiotke. Prema Smernicama za farmaceute, Saccharomyces boulardii je prva preporuka jer, kao probiotska kvasnica, jedini može da se koristi istovremeno sa antibioticima, bez potrebe za pravljenjem vremenskog razmaka od dva do tri sata koji se inače preporučuje. Svakako je savet da se prilikom kupovine probiotskog preparata pacijent uvek posavetuje sa farmaceutom koji će dati preporuku u skladu sa aktuelnim smernicama.
O kakvim smernicama je reč?
U pitanju su nacionalne smernice za probiotike, koje su specifično namenjene farmaceutima. U ovim smernicama, precizno su definisane određene probiotske kulture i njihove optimalne doze za rešavanje određenih zdravstvenih problema.
Važno je napomenuti da su ove smernice nastale kako bi farmaceutima pomogle da pruže brze i tačne odgovore na pitanja pacijenata i da im pruže pouzdane savete. Zadovoljstvo je što sam imala priliku da doprinesem izradi smernica koje su zasnovane na dokazima iz kliničkih ispitivanja probiotskih kultura. Razumevanje uloge probiotika i njihova pravilna primena su ključni za opšte zdravlje i dobrobit pacijenata.
Mnogi ljudi veruju da više znači bolje kada kupuju probiotik. Da li je to zaista tako?
Pravilno doziranje probiotika je ključno kako bismo iskoristili pun potencijal ovih korisnih mikroorganizama za naše zdravlje. Od doze zavisi koliko će probiotici biti efikasni i zbog toga je važno uneti dovoljan broj probiotskih kultura.
Međutim, postoji još jedna informacija na koju je možda još važnije da obratimo pažnju. Pošto su probiotici živi mikroorganizmi, njihov broj vremenom opada, čime se smanjuje njihova efikasnost. Zato je neophodno obratiti pažnju da li je na deklaraciji probiotika definisana količina probiotskih kultura do kraja roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje ili trenutku pakovanja.
S obzirom na to da su probiotici živi mikroorganizmi da li treba da ih čuvamo na poseban način?
Probiotici su osetljivi na spoljne faktore kao što su kiseonik, vlaga i svetlost i potrebno ih je čuvati na suvom i hladnom mestu. Takođe, potrebno je obratiti pažnju i na pakovanje.
Kako bi mikroorganizmi u probiotskom preparatu ostali živi, i unutrašnje i spoljašnje pakovanje igra ključnu ulogu. Maksimalnu zaštitu probiotskih kultura pružaju probiotici koji dolaze sa dodatnom zaštitom. U njima, pored uobičajenog blister pakovanja, postoji i troslojna kesica ispunjena inertnim gasom, takozvano aTECH pakovanje koje dodatno čuva osetljive mikroorganizme od negativnih spoljnih faktora.
Poruka za kraj?
Pravilna upotreba probiotika može doneti brojne koristi za vaše zdravlje, ali je ključno obratiti pažnju na dozu, pakovanje i smernice za pravilnu upotrebu.
Konsultacija sa farmaceutom prilikom izbora probiotika može vam pomoći da odaberete proizvod koji najbolje odgovara vašim potrebama. Važno je zapamtiti da je pravilan izbor probiotika preduslov za njegovu efikasnost i doprinos vašem zdravlju.
Skupština Crne Gore usvojila je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju kojima žene sa sekundarnom dismenorejom i bolnim menstrualnim ciklusima imaju pravo na dva dana plaćenog odsustva mesečno.
Novi podaci potvrđuju nagli porast šumskih požara u delovima evropskog regiona od januara do jula ove godine, izjavio je regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu, Hans Anri P. Kluge.
Prva pacijentkinja iz Srbije trebalo bi da započne lečenje ruskom personalizovanom vakcinom protiv raka u drugoj polovini avgusta, najavio je profesor dr Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.
Čak i ako budu razvijene napredne terapije koje bi jednog dana mogle da zaustave gotovo sve procese starenja, ljudski životni vek verovatno neće moći da premaši oko 200 godina, pokazuje novo istraživanje.
Ljudi danas žive duže nego ikada ranije, ali veliko novo globalno istraživanje sugeriše da se mnoge od tih dodatnih godina sve češće provode u lošem zdravstvenom stanju.
Lubenica i dinja dve su omiljene letnje voćke. Obe su prirodno slatke, sadrže ugljene hidrate i obezbeđuju važne hranljive materije koje doprinose metaboličkom zdravlju i opštem stanju organizma.
Tim naučnika Univerziteta u Luvenu bacio je novo svetlo na to kako ljudski mozak prilagođava svoje pokrete u bestežinskom stanju, preneo je portal Fokus na Belgiju.
Često gledanje televizije u srednjem životnom dobu moglo bi da bude povezano sa promenama u mozgu koje se javljaju decenijama kasnije, pokazuje nova studija.
Vlada Španije usvojila je predlog zakona kojim se proširuju zone bez duvanskog dima, zabranjuje pušenje i upotreba srodnih proizvoda osobama mlađim od 18 godina.
Oko 45 odsto rizika od demencije može da se spreči ili odloži promenom određenih faktora kao što su pušenje, fizička neaktivnost i zagađenje vazduha, ocenila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Više od 600.000 Britanaca nezaposleno je zbog problema sa gojaznošću, što predstavlja ogroman ekonomski udar na produktivnost zemlje, pokazalo je najnovije istraživanje Univerziteta u Jorku.
Pohađanje časova salse moglo bi da doprinese poboljšanju mentalnog zdravlja i smanjenju simptoma depresije i anksioznosti, pokazala je studija istraživača Univerziteta u Oksfordu i Nacionalne zdravstvene službe Oksforda.
Druga osoba preminula je od legionarske bolesti u žarištu zaraze na njujorškom Menhetnu, saopštile su zdravstvene vlasti i navode da pad broja novih slučajeva ukazuje na to da je izvor epidemije najverovatnije uklonjen.
