Čini se da, što je više novih istraživanja, to je i više novih saznanja o tome koliko su korisne probiotske kulture i kako one utiču na naše zdravlje.
Na tržištu je danas dostupan veliki broj probiotskih proizvoda i potrebno je znati kako izabrati pravi. U preplavljujućem moru proizvoda i obećanja koja prate probiotike moramo se zapitati da li su probiotici koje pijemo zaista korisni.
Kako bi dobili odgovore na ova pitanja, došli smo u Probiotic Excellence Center Abela Pharm koji se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i edukacijom opšte i stručne javnosti na temu probiotika i mikrobiote. Na ovu temu, danas govori prof dr. sc. Branislava Miljković, predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS) i autor Smernica za probiotike.
Kada pacijent uđe u apoteku i zatraži probiotik koje su to ključne informacije?
Pre svega, potrebno je da razumemo konkretni zdravstveni problem pacijenta. Razlikuju se potrebe osoba koje piju antibiotike od onih koje imaju digestivne smetnje ili koje se suočavaju sa drugim zdravstvenim izazovima. Tek kada razumemo svrhu za uzimanje probiotika, možemo preporučiti odgovarajući probiotik koji će najbolje zadovoljiti njihove specifične potrebe.
Nisu svi probiotici isti. Na primer, kada koristite antibiotike preporučuje se da odmah počnete da koristite i probiotke. Prema Smernicama za farmaceute, Saccharomyces boulardii je prva preporuka jer, kao probiotska kvasnica, jedini može da se koristi istovremeno sa antibioticima, bez potrebe za pravljenjem vremenskog razmaka od dva do tri sata koji se inače preporučuje. Svakako je savet da se prilikom kupovine probiotskog preparata pacijent uvek posavetuje sa farmaceutom koji će dati preporuku u skladu sa aktuelnim smernicama.
O kakvim smernicama je reč?
U pitanju su nacionalne smernice za probiotike, koje su specifično namenjene farmaceutima. U ovim smernicama, precizno su definisane određene probiotske kulture i njihove optimalne doze za rešavanje određenih zdravstvenih problema.
Važno je napomenuti da su ove smernice nastale kako bi farmaceutima pomogle da pruže brze i tačne odgovore na pitanja pacijenata i da im pruže pouzdane savete. Zadovoljstvo je što sam imala priliku da doprinesem izradi smernica koje su zasnovane na dokazima iz kliničkih ispitivanja probiotskih kultura. Razumevanje uloge probiotika i njihova pravilna primena su ključni za opšte zdravlje i dobrobit pacijenata.
Mnogi ljudi veruju da više znači bolje kada kupuju probiotik. Da li je to zaista tako?
Pravilno doziranje probiotika je ključno kako bismo iskoristili pun potencijal ovih korisnih mikroorganizama za naše zdravlje. Od doze zavisi koliko će probiotici biti efikasni i zbog toga je važno uneti dovoljan broj probiotskih kultura.
Međutim, postoji još jedna informacija na koju je možda još važnije da obratimo pažnju. Pošto su probiotici živi mikroorganizmi, njihov broj vremenom opada, čime se smanjuje njihova efikasnost. Zato je neophodno obratiti pažnju da li je na deklaraciji probiotika definisana količina probiotskih kultura do kraja roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje ili trenutku pakovanja.
S obzirom na to da su probiotici živi mikroorganizmi da li treba da ih čuvamo na poseban način?
Probiotici su osetljivi na spoljne faktore kao što su kiseonik, vlaga i svetlost i potrebno ih je čuvati na suvom i hladnom mestu. Takođe, potrebno je obratiti pažnju i na pakovanje.
Kako bi mikroorganizmi u probiotskom preparatu ostali živi, i unutrašnje i spoljašnje pakovanje igra ključnu ulogu. Maksimalnu zaštitu probiotskih kultura pružaju probiotici koji dolaze sa dodatnom zaštitom. U njima, pored uobičajenog blister pakovanja, postoji i troslojna kesica ispunjena inertnim gasom, takozvano aTECH pakovanje koje dodatno čuva osetljive mikroorganizme od negativnih spoljnih faktora.
Poruka za kraj?
Pravilna upotreba probiotika može doneti brojne koristi za vaše zdravlje, ali je ključno obratiti pažnju na dozu, pakovanje i smernice za pravilnu upotrebu.
Konsultacija sa farmaceutom prilikom izbora probiotika može vam pomoći da odaberete proizvod koji najbolje odgovara vašim potrebama. Važno je zapamtiti da je pravilan izbor probiotika preduslov za njegovu efikasnost i doprinos vašem zdravlju.
Međunarodni tim istraživača, predvođen španskim naučnicima, po prvi put je stvorio organoide ljudskih bubrega, kombinovao ih sa bubrezima svinje i potom ih uspešno presadio u telo životinje.
Posmatranje originalnih umetničkih dela može da ublaži stres, smanji rizik od srčanih bolesti i pojača imunološki sistem, objavljeno je u prvoj studiji te vrste koju je uradio Kraljevski koledž iz Londona.
Kako sve više Amerikanaca koristi GLP-1 lekove poput Ozempika i Vegovija, restorani reaguju - smanjuju porcije, prilagođavaju menije i redefinišu kako izgleda "zadovoljavajući obrok".
Sezona gripe uveliko je u toku, a sa njom dolazi i naša potreba da sačuvamo i ojačamo imunitet. Tu i jedan poznati mineral može mnogo da pomogne - jod.
Više od milion korisnika platforme "ChatGPT" svake nedelje pokazuje znake samoubilačkih namera, saopštila je kompanija "OpenAI", u okviru izveštaja o bezbednosti svog četbota.
Stanovnici razvijenih zemalja rođeni između 1960. i 1975. sve češće pokazuju znakove zavisnosti od visokoprerađene hrani, kao prva generacija izložena takvoj ishrani u detinjstvu.
Udruženje "Pacijenti protiv psorijaze 3P" ogranizovaće širom Srbije edukacije obolelih od te hronične kožne bolesti, kako bi saznali o dostupnosti biološke terapije, najavio je predsednik udruženja Vladimir Kecić.
Koristeći mikroskope izuzetno visoke rezolucije i mašinsko učenje, američki naučnici su otkrili potpuno novi tip veze između neurona u mišjem i ljudskom mozgu.
U nesvakidašnjoj hirurškoj proceduri, 65-godišnja pacijentkinja obolela od Parkinsonove bolesti svirala je klarinet dok su joj lekari stimulisali mozak električnim impulsima, kako bi pratili trenutne efekte operacije.
Ljudi koji redovno preskaču doručak imaju značajno veći rizik od razvoja metaboličkog sindroma - grupe stanja koja povećavaju verovatnoću srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.
Naučnici iz Australije potvrdili su svojim najnovijim istraživanjima dugogodišnju teoriju da osobe koje boluju od šizofrenije "čuju glasove" u glavi jer pogrešno tumače svoj unutrašnji govor kao spoljašnji.
Lek izveden iz vitamina K koji usporava napredovanje Alchajmerove bolesti ili ublažava njene simptome ne bi samo poboljšao kvalitet života, već bi i smanjio troškove zdravstvene nege i brige o obolelima.
