Čini se da, što je više novih istraživanja, to je i više novih saznanja o tome koliko su korisne probiotske kulture i kako one utiču na naše zdravlje.
Na tržištu je danas dostupan veliki broj probiotskih proizvoda i potrebno je znati kako izabrati pravi. U preplavljujućem moru proizvoda i obećanja koja prate probiotike moramo se zapitati da li su probiotici koje pijemo zaista korisni.
Kako bi dobili odgovore na ova pitanja, došli smo u Probiotic Excellence Center Abela Pharm koji se bavi naučno-istraživačkim radom, ali i edukacijom opšte i stručne javnosti na temu probiotika i mikrobiote. Na ovu temu, danas govori prof dr. sc. Branislava Miljković, predsednica Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS) i autor Smernica za probiotike.
Kada pacijent uđe u apoteku i zatraži probiotik koje su to ključne informacije?
Pre svega, potrebno je da razumemo konkretni zdravstveni problem pacijenta. Razlikuju se potrebe osoba koje piju antibiotike od onih koje imaju digestivne smetnje ili koje se suočavaju sa drugim zdravstvenim izazovima. Tek kada razumemo svrhu za uzimanje probiotika, možemo preporučiti odgovarajući probiotik koji će najbolje zadovoljiti njihove specifične potrebe.
Nisu svi probiotici isti. Na primer, kada koristite antibiotike preporučuje se da odmah počnete da koristite i probiotke. Prema Smernicama za farmaceute, Saccharomyces boulardii je prva preporuka jer, kao probiotska kvasnica, jedini može da se koristi istovremeno sa antibioticima, bez potrebe za pravljenjem vremenskog razmaka od dva do tri sata koji se inače preporučuje. Svakako je savet da se prilikom kupovine probiotskog preparata pacijent uvek posavetuje sa farmaceutom koji će dati preporuku u skladu sa aktuelnim smernicama.
O kakvim smernicama je reč?
U pitanju su nacionalne smernice za probiotike, koje su specifično namenjene farmaceutima. U ovim smernicama, precizno su definisane određene probiotske kulture i njihove optimalne doze za rešavanje određenih zdravstvenih problema.
Važno je napomenuti da su ove smernice nastale kako bi farmaceutima pomogle da pruže brze i tačne odgovore na pitanja pacijenata i da im pruže pouzdane savete. Zadovoljstvo je što sam imala priliku da doprinesem izradi smernica koje su zasnovane na dokazima iz kliničkih ispitivanja probiotskih kultura. Razumevanje uloge probiotika i njihova pravilna primena su ključni za opšte zdravlje i dobrobit pacijenata.
Mnogi ljudi veruju da više znači bolje kada kupuju probiotik. Da li je to zaista tako?
Pravilno doziranje probiotika je ključno kako bismo iskoristili pun potencijal ovih korisnih mikroorganizama za naše zdravlje. Od doze zavisi koliko će probiotici biti efikasni i zbog toga je važno uneti dovoljan broj probiotskih kultura.
Međutim, postoji još jedna informacija na koju je možda još važnije da obratimo pažnju. Pošto su probiotici živi mikroorganizmi, njihov broj vremenom opada, čime se smanjuje njihova efikasnost. Zato je neophodno obratiti pažnju da li je na deklaraciji probiotika definisana količina probiotskih kultura do kraja roka upotrebe, a ne u trenutku proizvodnje ili trenutku pakovanja.
S obzirom na to da su probiotici živi mikroorganizmi da li treba da ih čuvamo na poseban način?
Probiotici su osetljivi na spoljne faktore kao što su kiseonik, vlaga i svetlost i potrebno ih je čuvati na suvom i hladnom mestu. Takođe, potrebno je obratiti pažnju i na pakovanje.
Kako bi mikroorganizmi u probiotskom preparatu ostali živi, i unutrašnje i spoljašnje pakovanje igra ključnu ulogu. Maksimalnu zaštitu probiotskih kultura pružaju probiotici koji dolaze sa dodatnom zaštitom. U njima, pored uobičajenog blister pakovanja, postoji i troslojna kesica ispunjena inertnim gasom, takozvano aTECH pakovanje koje dodatno čuva osetljive mikroorganizme od negativnih spoljnih faktora.
Poruka za kraj?
Pravilna upotreba probiotika može doneti brojne koristi za vaše zdravlje, ali je ključno obratiti pažnju na dozu, pakovanje i smernice za pravilnu upotrebu.
Konsultacija sa farmaceutom prilikom izbora probiotika može vam pomoći da odaberete proizvod koji najbolje odgovara vašim potrebama. Važno je zapamtiti da je pravilan izbor probiotika preduslov za njegovu efikasnost i doprinos vašem zdravlju.
Nova velika kohortna studija pokazala je da je kod odraslih pacijenata koji su preživeli hospitalizaciju zbog kovida, rizik od smrti u roku od dve godine znatno veći od njihovih vršnjaka koji nisu bili zaraženi.
Epidemiološke studije pokazuju da se snižava granica početka puberteta, posebno kod devojčica, a mnoge studije upućuju na to da se taj trend dodatno ubrzao posle pandemije kovida.
Istraživanja ukazuju na iznenađujuću vezu između krvne grupe i rizika od moždanog udara - ljudi sa jednom specifičnom krvnom grupom A imaju veću verovatnoću da dožive moždani udar pre 60. godine.
Fizička hemičarka Svetlana Stanišić izjavila je da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje.
Giht se često dovodi u vezu sa prekomernim uživanjem u alkoholu ili nezdravoj hrani, ali istraživanja pokazuju da genetika ima mnogo veću ulogu u ovom bolnom artritičnom stanju nego što se ranije mislilo.
U Srbiji godinama nije registrovan nijedan slučaj lepre, izjavila je danas epidemiološkinja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dr Dragana Plavša.
Kompaniji "Džonson i Džonson" (J&J) naloženo je da isplati ukupno 40 miliona dolara odštete dvema ženama koje tvrde da je bebi puder na bazi talka doprineo razvoju raka jajnika.
Ove godine nije doneta nova lista inovativnih lekova, uprkos obećanju predsednika države Aleksandra Vučića i nadležnih institucija države, upozorilo je Udruženje pacijenata Srbije.
Ono vreme koje dobijete tokom dana ostajući budni do kasno moglo bi na kraju da vam skrati životni vek, prema novoj studiji koja povezuje nedovoljno spavanje sa nižom očekivanom dužinom života.
Britanski kralj Čarls Treći rekao je danas da će njegovi tretmani za lečenje raka biti smanjeni u sledećoj godini zahvaljujući ranoj dijagnozi, efikasnoj intervenciji i poštovanju lekarskih uputstava.
Rumunija je saopštila da su dve maserke u banji u severozapadnom gradu Kluž obolele od lepre, što su prvi potvrđeni slučajevi te bolesti u toj državi za više od 40 godina.
Komitet za bezbednost vakcina Svetske zdravstvene organizacije (SZO) saopštio je da najnoviji pregledi naučnih dokaza ponovo potvrđuju da ne postoji veza između vakcina i poremećaja iz spektra autizma.
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Stanovnik američke savezne države Mičigen preminuo je od besnila nakon što mu je doniran bubreg muškarca koji se zarazio kada ga je ogrebao tvor i umro od te bolesti, saopštio je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
