Kako mikrobi u našim crevima mogu da spreče gojaznost
Mikrobi koji žive u našim crevima ispuštaju supstancu koja bi mogla da nam pomogne u zaštiti od prekomernog povećanja telesne težine, sugerišu zapažanjima kod miševa.
Foto: Pixabay
Jedinjenje dobijeno od bakterija može objasniti zašto rano izlaganje antibioticima može igrati ulogu u gojaznosti u detinjstvu, stanju koje raste – globalno, prenosi RTS.
Biohemičarka sa Univerziteta Vanderbilt Ketrin Šelton i njen tim otkrili su ovu vezu dajući mladim miševima namirnice sa visokim ili niskim sadržajem masti, sa ili bez izlaganja antibioticima. Miševi koji su dobijali samo penicilinske antibiotike nisu dobili na težini, ali oni koji su takođe bili na ishrani sa visokim sadržajem masti jesu.
Uzorkovanjem obilja crevnih bakterija u ovim laboratorijskim životinjama, tim je uspeo da identifikuje pad količine bakterija lactobacillus kod miševa koji su dobijali na težini koji su bili izloženi antibioticima.
Prethodna istraživanja povezala su poremećaje u mikrobiomu creva sa smanjenjem regulatornog proteina PPAR-γ2, za koji se zna da je uključen u obradu masti u crevima.
Šeltonova i tim istraživača su primetili i smanjenje ćelija koje oblažu creva miševa. Ovaj proces se može preokrenuti kada su ćelije okružene lactobacillus-om, što omogućava bakterija koja luči fenilmlečna kiselina.
Jedinjenje stupa u interakciju sa PPAR-γ2 receptorom u ćelijama creva koji igra ulogu u prenosu lipida iz digestivnog trakta. Tim je tako pokazao da fenilmlečna kiselina zaista blokira lučenje masti u epitelnim ćelijama creva
"Nedostatak ovog mikroba i njegovog metabolita menja način na koji epitelne ćelije creva deponuju masti, tako da ćelije ubacuju više masti u cirkulaciju", objašnjava mikrobiolog sa Univerziteta Vanderbilt Marijana Bajndlos.
Fenilmlečna kiselina je metabolit koji uobičajeno šalje signal epitelnim ćelijama da na talože i ne luče velike količine masti. Kada epitelne ćelije izgube taj signal, počinju da se ponašaju drugačije, a miševi postaju deblji, naveli su istraživači.
Tako su istraživači dali mladim miševima fenilmlečnu kiselinu i dokazano je da ih je ona zaštitila od metaboličke disfunkcije izazvane kombinacijom ranog izlaganja antibioticima i ishrane sa visokim sadržajem masti.
Sličnost sa mehanizmom kod ljudi
"Više vrsta bakterija proizvodi fenilmlečnu kiselinu, uključujući vrste koje pripadaju porodicama bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae. Interesantno je da vidimo smanjenje bifidobacteriaceae i peptostreptococcaceae kod miševa koji su hranjeni namirnicama sa visokim sadržajem masti i kod miševa izloženih ishrani sa visokim sadržajem masti i antibioticima, što sugeriše da više vrsta bakterija može doprineti proizvodnji fenilmlečne kiseline u crevima“, pišu Šeltonova i njen tim u svom radu.
Pročitaj još
Istraživači tek treba da potvrde da je ovaj mehanizam isti kod ljudi, ali već je na primer poznato da izmet za bebe sadrži fenilmlečnu kiselinu čiji nivo zavisi od količina bifidobakterija.
Laktobacili su bakterije koje se obično koriste u probioticima i nalaze se u fermentisanoj hrani.
"Neke kulture podstiču svoju decu da piju fermentisano mleko, tako da možda već nenamerno pružaju ovu zaštitnu terapiju i preventivu svojoj deci", kaže Bajndlos.
Uz probiotike, konzumiranje zdrave ishrane sa niskim sadržajem masti može pomoći u ublažavanju uticaja antibiotika na mikrobiome kod mladih ljudi, pretpostavljaju istraživači.
Rad je objavljen u časopisu Cell Host & Microbe.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Vežbanje poboljšava zdravlje, ali ne mora da dovede do gubitka težine
10.02.2026.•
0
Vežbanje donosi mnoge koristi našem telu, ali gubitak težine nije jedna od njih.
Ako ste razmišljali da prestanete da pijete kafu: Ovo su posledice
10.02.2026.•
2
Kod osoba osetljivih na kofein i male količine mogu izazvati ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, nervozu i poremećaje sna.
Kafa i čaj sa kofeinom pomažu u smanjenju rizika od demencije
10.02.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje nekoliko šoljica kafe ili čaja sa kofeinom može blago da pomogne u očuvanju moždane funkcije i smanjenju rizika od demencije, saopštili su istraživači.
Jedna decenija u životu je iscrpljujuća više nego ostale
09.02.2026.•
3
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Pronađen efikasan način za obnavljanje čula mirisa kod post-kovid sindroma
08.02.2026.•
2
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
08.02.2026.•
0
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Studija u trajanju skoro pola veka otkriva u kom dobu dostižemo svoj fizički vrhunac
08.02.2026.•
3
Fizičke sposobnosti opadaju s godinama, ali mnogi od nas vole da misle da to neće predstavljati problem sve dok ne zakoračimo duboko u starost.
Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
08.02.2026.•
1
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
3
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar