Pronađena iznenađujuća veza između crevnih bakterija i gubitka vida
Prema novoj studiji na miševima, bakterije u crevima mogu izazvati gubitak vida u slučaju određenih očnih bolesti, koje bi se potencijalno mogle lečiti antibioticima.
Foto: Pixabay
Istraživači iz Kine i Velike Britanije otkrili su bakterije iz creva u oštećenim delovima očiju miševa sa mutacijama proteina krambs homolog (crumbs homolog) koji je kod ljudi kodiran u (CRB1) genu, i koji je glavni uzrok naslednih bolesti očiju.
"Pronašli smo neočekivanu vezu između creva i oka, što bi moglo da rasvetli uzrok slepila kod nekih pacijenata", kaže oftalmolog Ričard Li sa Univerzitetskog koledža u Londonu, viši autor studije.
"Naši nalazi mogli bi imati ogromne implikacije za transformaciju lečenja očnih bolesti povezanih sa CRB1", dodaje Li.
U pitanju je rano istraživanje i ne zna se da li se isti mehanizam dešava kod ljudi sa mutacijom tog gena, koja uzrokuje četiri procenta pigmentnog retinitisa, što dovodi do gubitka perifernog i noćnog vida, i 10 procenata Leberove kongenitalne amauroze, gde dolazi do potpunog slepila u oko trećini slučajeva.
Kod očnih bolesti povezanih sa CRB1, oštećenje vida počinje rano. Retina - tkivo u zadnjem delu naših očiju koje pretvara talasne dužine svetlosti u signale, i koje naš mozak tumači kao vid, ne uspeva da razvije svoju tanku slojevitu strukturu fotoreceptorskih ćelija osetljivih na svetlost, postajući abnormalno debela.
Većina od biliona crevnih bakterija koje imamo su korisne, a ne štetne, i igraju ključnu ulogu u ukupnom zdravlju. Ali Li i njegove kolege misle da mutacija CRB1 dozvoljava bakterijama creva da dođu do očiju, gde mogu doprineti gubitku vida.
Smatralo se da se navedeni protein nalazi samo u mozgu i pigmentnom epitelu mrežnjače (RPE) - spoljašnjoj barijeri krvi i retine koja štiti oko. Po prvi put istraživači su otkrili da crevni zid takođe ima protein koji se kodira genom, odgovornim, između ostalog, za vid.
CRB1 protein je od vitalnog značaja za održavanje barijere između creva i ostatka tela i RPE. Mutirani gen inhibira (usporava) dejstvo tog proteina, što dovodi do razbijanja dve zaštitne barijere.
Mišji modeli mutacije su imali oštećenja u obe ove barijere, omogućavajući crevnim bakterijama da prođu kroz krvotok u mrežnjaču i izazovu lezije (povrede). Lečenje antibioticima smanjilo je oštećenje mrežnjače i sprečilo gubitak vida.
Kada su istraživači ponovo uveli normalnu ekspresiju proteina kod miševa sa mutiranim genima, to nije poništilo proboj barijere, ali je oštećenje mrežnjače smanjeno. I miševi sa mutiranim CRB1 sa smanjenom populacijom bakterija, takođe nisu pokazali velika oštećenja mrežnjače.
"Nadamo se da ćemo nastaviti ovo istraživanje u kliničkim studijama kako bismo potvrdili da li je ovaj mehanizam zaista uzrok slepila kod ljudi i da li tretmani koji ciljaju bakterije mogu sprečiti slepilo", kaže Li.
Pronađena korelacija samo ukazuje na moguću vezu između očnih bolesti uzrokovanih mutacijom gena CRB1. Skoro 100 gena koji utiču na fotoreceptorske ćelije mrežnjače osetljive na svetlost mogu izazvati pigmentozni retinitis, a varijante u najmanje 28 gena mogu izazvati Leberovu kongenitalnu amaurozu.
Genska terapija je pokazala obećavajuće rezultate u lečenju genetički uslovljenih očnih bolesti i do sada je bila glavni fokus u razvoju vrste lekova i tretmana.
Pročitaj još
Autori kažu da njihovi nalazi pokazuju da su creva i oči povezani na drugi način. Žive bakterije mogu da se kreću iz creva koja ih propuštaju čak do mrežnjače. Još uvek ne razumemo u potpunosti vezu creva sa zdravljem očiju, ali bi to mogao biti još jedan put lečenja koji treba razmotriti.
"Pošto smo otkrili potpuno novi mehanizam koji povezuje degeneraciju mrežnjače sa crevima, naši nalazi mogu imati implikacije na širi spektar očnih stanja, za koje se nadamo da ćemo nastaviti da istražujemo sa daljim studijama", zaključuje Li.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Cell".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako ste razmišljali da prestanete da pijete kafu: Ovo su posledice
10.02.2026.•
1
Kod osoba osetljivih na kofein i male količine mogu izazvati ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak, nervozu i poremećaje sna.
Kafa i čaj sa kofeinom pomažu u smanjenju rizika od demencije
10.02.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje nekoliko šoljica kafe ili čaja sa kofeinom može blago da pomogne u očuvanju moždane funkcije i smanjenju rizika od demencije, saopštili su istraživači.
Jedna decenija u životu je iscrpljujuća više nego ostale
09.02.2026.•
3
Neki od nas se sećaju da smo imali više energije u svojim dvadesetim. Mogli smo da radimo do kasno, loše spavamo, izađemo uveče, brzo se oporavimo, i da se sledećeg dana opet osećamo sposobno.
Pronađen efikasan način za obnavljanje čula mirisa kod post-kovid sindroma
08.02.2026.•
2
Naučnici na ruskom Univerzitetu "Sečenov" proučavaju efikasnost treninga za obnavljanje čula mirisa kod ljudi sa post-kovid sindromom za koje trenutno ne postoje lekovi ili tretmani, saopštio je taj univerzitet.
Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
08.02.2026.•
0
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Studija u trajanju skoro pola veka otkriva u kom dobu dostižemo svoj fizički vrhunac
08.02.2026.•
3
Fizičke sposobnosti opadaju s godinama, ali mnogi od nas vole da misle da to neće predstavljati problem sve dok ne zakoračimo duboko u starost.
Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
08.02.2026.•
1
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Otkrivene bakterije unutar bubrežnog kamenja
08.02.2026.•
3
Po prvi put naučnici su otkrili dokaze o prisustvu bakterija skrivenih u "neinfektivnim" bubrežnim kamencima.
Retko stanje zbog kog su neki ljudi bukvalno alergični na hladnoću
08.02.2026.•
0
Za većinu ljudi hladno vreme je neprijatnost, zahtevajući dodatni sloj odeće ili pojačavanje grejanja. Za druge, izlaganje hladnoći može pokrenuti alergijsku reakciju dovoljno ozbiljnu da izazove kolaps.
Ostajete bez daha dok se penjete stepenicama? Evo kada treba da se zabrinete
07.02.2026.•
2
Osećaj da ostajete bez daha nakon penjanja uz jedan ili dva sprata stepenica čest je kod ljudi različitog uzrasta i nivoa fizičke kondicije.
Prva osoba koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije
06.02.2026.•
8
Prva osoba na svetu koja će početi lečenje ruskom vakcinom protiv raka biće pacijentkinja iz Srbije, rekao je šef katedre patologije na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi Sergej Boljević.
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
7
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar