O tome da li je i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma govori sa dr Tatjana Nikolov, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije i načelnica službe za dijagnostičko-konsultativne preglede Specijalne bolnice za reumatske bolesti u Novom Sadu.
U svetu oko 10 odsto stanovništva boluje od osteoporoze, a pošto se broj starijih osoba povećava, pretpostavlja se da će osteoporoza biti još veći zdravstveni problem, jer će se i broj preloma povećati.
Procenjeno je da se u svetu svake tri sekunde, dogodi prelom kao posledica osteoporoze. Odnosno svaka treća žena i svaki peti muškarac nakon 50. godine života će doživeti prelom zbog smanjene koštane čvrstine.
Prelomi se najčešće javljaju na kičmenim pršljenovima, kukovima i ručnom zglobu i događaju se čak i na takozvanu "malu traumu". To znači da ovi prelomi nastaju i u situacijama kada se verovatno ne bi dogodili, da nema osteoporoze.
Od osteoporoze oboljevaju osobe oba pola i svih uzrasta, a posebno su ugrožene žene u menopauzi. Tada dolazi do smanjenog lučenja ženskih polnih hormona i prestaje njihova zaštitna uloga na kost. Kod muškaraca je gubitak koštane mase sporiji i manji, kosti su čvršće, pa oni ređe imaju osteoporozu.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su mnogobrojni. Možemo ih podeliti u dve grupe, na promenjive i nepromenjive.
Nepromenjivi faktori rizika su oni na koje ne možemo da utičemo: ženski pol, bela rasa, rana menopauza (pre 45. godine života), osteoporoza i prelom kuka majke, životna dob preko 65 godina i genetska predispozicija.
Takođe, neke pridružene bolesti mogu loše uticati na zdravlje kostiju. Tu spadaju bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, bubrežna insuficijencija, poremećaji apsorpcije i neke upalne reumatske bolesti), kao i upotreba nekih lekova koji smanjuju koštanu gustinu.
Za razliku od prethodnih faktora rizika na koje ne možemo uticati, jako je bitno uticati na one faktore, koji zavise od nas. Smanjenjem telesne težine, prekidom konzumiranja alkohola, prestankom pušenja, kao i redovnim unošenjem vitamina K2 i D3 možemo u velikoj meri sprečiti nastanak osteoporoze.
Prema preporukama Svestske Zdravstvene Organizacije dijagnoza se postavlja DXA pregledom. Pregled je bezbolan i komforan za pacijenta, traje nekoliko minuta, bezbedan je, tako da je moguće koštanu gustinu izmeriti u svim životnim dobima, uključujući i decu.
Danas postoji veliki broj lekova koji se primenjuju u cilju sprečavanja i lečenja osteoporoze. Terapija ima za cilj da održi postojeće stanje ili da popravi koštanu gustinu. Sve lekove možemo podeliti u tri osnovne grupe: lekovi koji sprečavaju razgradnju kosti, lekove koji stimulišu izgradnju kosti i lekove koji imaju oba navedena efekta.
Kao što je već pomenuto, važan deo za sprečavanje nastanka i razvoja osteoporoze je redovno unošenje vitamina K2 i D3. Bitno je naglasiti da oni najbolje deluju zajedno te da je suplementacija preparatom K2D3® Viva efikasnija u sprečavanju gubitka koštane mase nego kada se ovi vitamini koriste pojedinačno.
K2D3® Viva je jedinstven preparat koji može pomoći da se spreči nastanak i razvoj osteoporoze. Jedna soft gel kapsula ovog preparata sadrži 2000 IJ vitamina D3, što predstavlja preporučenu dnevnu dozu, koja omogućava adekvatno preuzimanje kalcijuma.
Foto: AbelaPharm
Da bi se kalcijum pravilno iskoristio tj. ugradio u kosti, a ne u neka druga tkiva, neophodan je vitamin K2, što upravo imamo u ovoj idealnoj kombinaciji. Zato je uz vitamin D3 uvek potrebno uzimati i vitamin K2. Prednost je i u tome što se može nesmetano kombinovati sa lekovima za lečenje osteoporoze i ima dobru efikasnost i podnošljivost.
Važno je da znamo da je osteoporoza "nema bolest" jer ne daje nikakve simptome i otkriva se najčešće tek nakon što dođe do preloma. Zato je moja preporuka K2D3® Viva.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
