Istina je, međutim, da su naše kosti mnogo pre toga postepeno gubile čvrstoću i gustinu. O tome da li je, i na koji način moguće zaštititi kosti i sačuvati ih od preloma razgovaramo govori doc. dr Radmila Matijević, šef Kabineta za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju u Univerzitetskom kliničkom Centru Vojvodine u kome se godišnje uradi preko 1000 DXA pregleda.
Od malena su nas učili da je kalcijum važan za zdravlje kostiju. Međutim, sve češće slušamo o tome da još neki vitamini daju kostima čvrstinu i čine ih otpornim na prelome. Da li je to zaista tako?
Da bi nivo kalcijuma u krvi bio adekvatan, neophodna je i dovoljna količina vitamina D jer on utiče na preuzimanje kalcijuma i fosfora unetog putem ishrane.
Vitamin sunca, kako se često opisuje, ima ulogu u prevenciji depresije, modulira imuni odgovor, utiče na nivo šećera u krvi, pomaže normalno funkcionisanje mišića a neophodan je za zdravlje kostiju. Nedostatak vitamina D kod dece dovodi do pojave rahitisa a kod odraslih do smanjenog kvaliteta kosti, osteoporoze i osteoporotičnih preloma.
Koja je uloga vitamina K2?
Davne 1939. godine, svetski putnik, stomatolog po profesiji, dr. Weston A. Price se zapitao ko su najzdraviji ljudi na planeti. Odgovor je dao u svojoj knjizi, opisavši do tada neotkriveni vitamin. U svom radu Prajs je pretpostavio da ovaj vitamin nedostaje u ishrani zapadnih kultura, te da zbog toga, u poređenju sa stanovnicima Japana ili Aboridžinima na primer, osobe bele rase znatno češće oboljevaju od nekih bolesti.
Nedugo potom, već 1934. godine Nobelova nagrada je dodeljena dvojici naučnika za otkriće i hemijsku strukturu tog vitamina, koji je nazvan vitamin K.
Postoje dve varijante ovog vitamina, K1 i K2.
Donedavno, često previđen od opšte javnosti ali i od strane medicinskih stručnjaka, vitamin K2 je tek u ovom veku dobio na značaju, kada je detaljnije objašnjena njegova neverovatna uloga u očuvanju zdravlja kostiju i kardiovaskularnog sistema. Našem telu je potreban kalcijum, da bi nam kosti bile zdrave i što otpornije na prelome, kaže dr Matijević.
Vitamin D3 pomaže da se kalcijum iz creva preuzme i nađe u krvotoku, a zatim vitamin K2 pomaže da se smanji nivo kalcijuma u mekim tkivima, sprečavajući njegovo taloženje u krvnim sudovima i bubrezima, a istovremno aktivira protein koji omogućava bolju ugradnju kalcijuma u kosti i zube.
Oba ova vitamina se nalaze u prehrambenim namernicama, ali kao što je to dr Prajs tačno primetio još pre skoro 100 godina, nema ih u dovoljnoj količini u našoj ishrani. S obzirom na to da veći deo dana provodimo u sedećem položaju, da se nedovoljno bavimo fizičkom aktivnošću i previše vremena provodimo u zatvorenom prostoru, bez obrira što živimo na Suncem okupanoj geografskoj širini, vrlo često patimo od nedostatka vitamina D, te je zbog toga suplementacija vitaminom D neophodna.
Sinergistički efekat vitamina K2 i D3 nije samo puko zbrajanje njihovih pojedinačnih efekata, navodi dr Matijević. Adekvatnim doziranjem oba vitamina postiže se da se kalcijum preuzet iz creva ne taloži u krvnim sudovima izazivajući aterosklerozu, nego da se dopremi do kostiju gde je neophodan činilac koštane gustine.
Foto: AbelaPharm
Nažalost, mnogo ljudi zna koliko poguban prelom kuka može biti ne samo po pojedinca koji ga zadobije, nego i po članove njegove porodice, ali i širu društvenu zajednicu. Čak 75% ovih pacijenata nikad više ne bude samostalno u obavljanju aktivnosti svakodnevnog života. Mnogi padnu na teret članovima porodice, a neki moraju biti smešteni i u domove za negu.
Zato je bitno na vreme učiniti sve što je do nas, da do osteoporotičnih preloma i ne dođe, odnosno, kako naš narod lepo kaže - bolje sprečiti nego lečiti, ističe na kraju razgovora doc. dr Radmila Matijević.
Oko 1.000 pacijenata sa karcinomom pluća u Srbiji od 1. oktobra dobiće novu mogućnost lečenja koja može da im produži život i pomogne da bolest duže bude pod kontrolom.
U okviru novog dela Univerzitetskog kliničkog centra Srbije u Beogradu danas je počeo da radi prvi Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti, koji obolelima pruža multidisciplinarni pristup lečenju na jednom mestu.
Bangladeš je pogođen epidemijom malih boginja koja je odnela skoro 1.000 života, a situaciju otežava nedostatak vakcina i prenatrpanost bolnica, objavio je Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Fizička aktivnost je dobra za mozak, ali veliko novo istraživanje pokazuje da bi za rizik od demencije moglo biti važno ne samo koliko se krećemo, već i gde i zašto smo fizički aktivni.
Novi rezultati kliničkog ispitivanja, koje je predvodio tim iz Koordinacionog centra za klinička istraživanja Klinike Klivlend, pokazali su da jedna doza novog leka smanjuje loš holesterol za čak 52 odsto.
Od pasulja do kikirikija, postoji mnogo dobrih izvora biljnih proteina. Ako želite da povećate unos proteina iz biljnih namirnica, semenke bundeve mogu biti dobar izbor.
Ateroskleroza, postepeno nakupljanje naslaga u arterijama i jedan od glavnih uzroka kardiovaskularnih bolesti, može neprimetno da se razvija decenijama pre nego što izazove simptome.
Muškarcima je teško da izgube kilograme zbog nedostatka podrške i doživljavanja programa za mršavljenje kao "ženskog prostora", pokazalo je novo istraživanje.
Dva psihijatra na Novom Zelandu dobila su odobrenje da pacijentima sa teškim posttraumatskim stresnim poremećajem (PTSP) propisuju farmaceutski MDMA (metilendioksimetamfetamin).
U Srbiji je od 1. juna do 30. avgusta rеgistrоvаnо 18 slučајеvа grоznicе Zаpаdnоg Nilа, najnoviji su podaci Instituta zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Naučnici sa Metropolitanskog univerziteta u Osaki otkrili su da jedan protein u neuronima može značajno da utiče na sklonost prema masnoj hrani i povećanje telesne težine kod miševa.
Naučnici su pronašli način da obogate beli hleb spanaćem, a prvo manje istraživanje pokazalo je da takav hleb može da utiče na odgovor organizma na insulin i osećaj gladi.
