Međutim, malo ko razmišlja o tome šta se dešava nakon što završe svoj posao. Iako uništavaju štetne bakterije, antibiotici mogu poremetiti ravnotežu u našem organizmu, uključujući i mikrobiotu, koja igra ključnu ulogu u jačanju našeg imuniteta. O ovoj važnoj temi govori uvaženi internista - gastroenterohepatolog prof. dr Tomica Milosavljević.
Koja je uloga crevne mikrobiote?
Crevna microbiota se sastoji od milijardi mikroorganizama, uključujući bakterije, gljivice i viruse, koji nastanjuju ljudski probavni sistem. Ona igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja i pravilnom funkcionisanju organizma, a njene funkcije uključuju:
Varenje: Mnoge korisne bakterije pomažu u razgradnji složenih ugljenih hidrata i vlakana koje inače ljudski organizam ne može sam da svari, čime se oslobađaju važne hranljive materije.
Zaštita od štetnih mikroorganizama: Zdrava crevna mikrobiota služi kao prirodna barijera protiv štetnih bakterija i drugih patogena, sprečavajući njihov rast i širenje.
Imunitet: mikrobiota pomaže u regulaciji imunološkog sistema, podstičući njegovu ravnotežu i omogućujući organizmu da odgovori na infekcije bez prekomernih ili neprimerenih reakcija.
Vitamini: Neke bakterije u crevima podstiču stvaranje određenih vitamina koji su važni za zdravlje.
Gojaznost, dijabetes tipa 2, pa čak i mentalne bolesti kao što je depresija povezani su sa poremećajima u ravnoteži mikroflore.
Ravnoteža mikroflore je ključna za zdravlje, a faktori kao što su nepravilna ishrana, stres, infekcija i uzimanja antibiotika mogu da naruše ovu ravnotežu. To može da dovede do problema kao što su smetnje u varenju hrane, oslabljen imunitet i druge zdravstvene tegobe.
Na koji način antibiotik uzrokuje dijareju?
Antibiotici mogu izazvati dijareju na nekoliko načina, a najčešći uzrok je promena ravnoteže mikrobiote u crevima. Naime, antibiotici ne deluju samo na štetne bakterije, već mogu uništiti i korisne bakterije.
Usled te promene u ravnoteži može doći do rasta drugih mikroorganizama, što može voditi ka nastanku infekcije i posledično proliva.
Takođe, antibiotici mogu direktno da iritiraju crevnu sluznicu, što može dovesti do ubrzanje probave i proliva. U težim slučajevima može da se razvije i zapaljenje sluznice debelog creva Ako dijareja postane ozbiljna ili traje duže vreme, važno je konsultovati se sa lekarom kako bi se isključili ozbiljniji problemi.
Kako antibiotici utiču na crevnu floru?
Antibiotici ne deluju selektivno samo na štetne bakterije, već i na korisne bakterije koje čine normalnu crevnu floru. Ovaj poremećaj ravnoteže može da dovede do smanjenja broja korisnih mikroorganizama.
Kada antibiotici unište korisne bakterije, oslobađa se prostor za rast drugih mikroorganizama, uključujući bakterije kao što je Clostridium difficile. Ovo može uzrokovati ozbiljne infekcije, što za posledicu ima tešku dijareju i kolitis (zapaljenje debelog creva).
Bez dovoljnog broja korisnih bakterija koje pomažu u razgradnji hrane i preuzimanju hranjivih materija, mogu nastati probavni problemi, kao što su nadutost, gasovi, bolovi u trbuhu.
Zdrava crevna mikroflora ima važnu ulogu u jačanju imunološkog sastava. Poremećaj ravnoteže može oslabiti imunitet, povećavajući sklonost infekcijama.
Neka istraživanja sugerišu da poremećaji u crevnoj flori, poput onih izazvanih antibioticima, mogu povećati rizik od razvoja alergijskih bolesti, uključujući astmu i atopijski dermatitis.
Šta pacijent koji uzima antibiotik treba da zna?
Uvek uzimajte antibiotike prema uputstvu koje vam je dao lekar. To znači uzimanje tačne doze u odgovarajućem vremenskom razmaku, Nikada ne preskakati doze.
Čak iako se osećate bolje, nemojte prestajati sa uzimanjem antibiotika dok ne završite celu propisanu terapiju, kako bi se osigurao potpuni odgovor na infekciju i sprečio razvoj otpornosti – rezistencija.
Ne koristiti antibiotike bez recepta: Antibiotici su efikasni samo protiv bakterijskih infekcija, ne pomažu kod virusnih infekcija (kao što su prehlada ili grip). Korišćenje antibiotika bez pravog razloga može biti štetno.
Uravnotežena ishrana bogata vlaknima, povrćem, voćem i fermentiranim namirnicama kao što su jogurt, kefir, može pomoći u očuvanju i obnavljanju crevne flore. Perporučuje se ishrana bogata namirnicama poput belog i crnog luka, banana, integralnih žitarica i drugih vlaknastih namirnica.
Istraživanja ukazuju da uzimanje probiotskih preparata tokom (i nakon) terapije antibioticima može da smanji rizik od dijareje. Takođe, ukoliko se dijareja ipak javi, probiotici skraćuju trajanje dijareje i dužinu bolničkog lečenja.
Većina probiotskih preparata u svom sastavu ima tzv. "dobre" bakterije, ali i one same su osetljive na dejstvo antibiotika, tako da je potrebno praviti interval u uzimanju probiotika i antibiotika.
Foto: AbelaPharm
Međutim, probiotik Bulardi® sadrži probiotsku gljivicu Saccharomyces boulardii. Kako je u pitanju gljivica, koja je otporna na sve vrste antibiotika, nije potrebno praviti vremenski razmak, već se može uzimati istovremeno sa antibiotikom. Saccharomyces boulardii vezuje za sebe štetne bakterije, smanjuje gubitak vode i elektolita. Pomaže regulaciji narušenog crevnog balansa, normalizaciji rada creva i zaustavljanju dijareje.
Bulardi® je upakovan u jedinstveno aTECH pakovanje, koje je razvio Probiotic Excellence Center® – naučno istraživački centar u našoj zemlji, specijalizovanom za proizvodnju visokokvalitetnih probiotika. Ova tehnologija pruža dodatnu zaštitu probiotskim ćelijama, čime se osigurava bezbednost i efikasnost proizvoda do kraja roka upotrebe.
Kings Koledž u Londonu i australijski Medicinski istraživački institut KIMR Breghofer identifikovali su 74 genetskih varijanti koje su povezane sa anksioznim poremećajima, od kojih su 39 nove varijante.
Tragovi traume doživljene u ključnim trenucima života, posebno u periodu od detinjstva do rane adolescencije, mogu da imaju trajan uticaj na razvoj mozga i ponašanje u odraslom dobu.
Ako ste ikada primetili da vam disanje postane nepravilno nakon što primite neočekivan imejl ili dok pokušavate da sastavite savršen odgovor, možda se suočavate sa "imejl apnejom".
Trešnje su među omiljenim sezonskim voćem. Sočne su, slatke i bogate vitaminima, antioksidansima i vlaknima. Mnogi ih mogu jesti bez većih ograničenja, ali se nekim grupama ljudi preporučuje poseban oprez.
Ako pratite kanale o zdravlju i blagostanju na društvenim mrežama, možda ste naišli na tvrdnju da vaša snaga stiska - odnosno koliko snažno možete da stisnete nešto rukama - može da predvidi koliko dugo ćete živeti.
Nakon što je Vlada Srbije usvojila izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, uvedena je mogućnost uvođenja nove donorske kartice i preciznije regulisanje izjašnjavanja građana o doniranju organa.
Lekovi koji se uzimaju oralno mogu uticati na sistem za varenje na više različitih načina. Iako se neki od njih izdaju bez recepta, i obično su bezbedni i efikasni, mogu stvoriti štetne efekte kod nekih ljudi.
Naučnici upozoravaju da pisanje rukom možda nije samo stvar navike, već važan proces koji oblikuje način na koji mozak uči, pamti i povezuje informacije, iako sve veći broj dece gotovo da ne zna da drži olovku.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u Izveštaju o društvenoj povezanosti upozorava da usamljenost i socijalna izolacija nisu samo neprijatan lični osećaj, već javnozdravstveni problem.
Godišnje oko 6.500 ljudi oboli od karcinoma pluća, devet od 10 obolelih su pušači, a gotovo trećina stanovništva u Srbiji puši, rečeno je povodom Svetskog dana borbe protiv duvanskog dima.
Jednostavan krvni test koji meri karakteristične proteine povezane s razvojem Alchajmerove bolesti mogao bi da otkrije bolest decenijama pre pojave simptoma, pokazalo je novo istraživanje.
Novi, eksperimentalni lek za hepatitis B omogućava nekim pacijentima da prekinu lečenje bez pokazivanja znakova tog opasnog virusa jetre, što se naziva "funkcionalnim lekom", objavili su danas istraživači.
Rast globalnih temperatura mogao bi da proširi područja pogodna za život komaraca i poveća rizik od širenja virusa širom sveta, pokazuje novo istraživanje.
Celulit nije samo estetski problem - njegov nastanak povezan je sa usporenom cirkulacijom, zadržavanjem tečnosti, hormonalnim disbalansom i načinom života.
Srbija dobija Centar za multiplu sklerozu i srodne bolesti u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, koji bi trebalo da počne da radi do septembra ove godine, a reč je o prvom centru takvog tipa u regionu.
