Aditivi u hrani kao okidači za razna oboljenja i stanja: Znamo li šta jedemo?

Autor: Euronews Srbija

Život

23.02.2025.

20:44 > 20:45

Aditivi koji su zabranjeni u Americi i Evropskoj uniji i dalje se nalaze na trpezama u Srbiji.

Aditivi u hrani kao okidači za razna oboljenja i stanja: Znamo li šta jedemo?

Foto: Pixabay (ilustracija)

S porastom broja slučajeva različitih stanja i oboljenja povezanih sa nezdravim navikama u ishrani, stručnjaci često ukazuju na značaj čitanja deklaracija, prilikom kupovine namirnica. Međutim, kako tumačiti taj sastav i zbunjujuće oznake aditiva sa predznakom "E"?

Hristina Lazarević Milošević, farmaceutkinja po struci, želela je da pomogne ljudima da lakše razumeju sastav proizvoda koji se mogu naći u prodavnicama u Srbiji, pa je napravila besplatnu aplikaciju "Izbegni aditive".

U poslednjim fazama pripreme te platforme je sa svojim timom skenirala više od 15.000 proizvoda sa tržišta u Srbiji, o kojima postoje svi ključni podaci na njihovoj aplikaciji i za kratko vreme dobili su čak 120.000 korisnika.

"Kada su me programeri pitali, koji broj ljudi očekujemo, kako bi oni znali kako da naprave dobar temelj za aplikaciju, ja sam rekla: 'Možda 50.000, pa ćemo onda razvijati'. Međutim, tu cifru smo odavno nadmašili", kaže Lazarević Milošević, piše Euronews Srbija.

Opasni sastojci u hrani

Na ideju je došla kada je bila u sedmom mesecu trudnoće i kada joj je propisan suplement, za koji je ustanovila da sadrži jedan sporan sastojak.

"Suplementi su u sebi sadržali titanijum-dioksid. To su bili oni klasični vitamini za trudnice koje se inače izdaju. Međutim, titanijum-dioksid je baš dve nedelje pre toga zabranjen u Evropskoj uniji jer je bilo dokazano da je genotoksičan, odnosno da može da prodre i kroz placentu, dođe do ploda i poveća rizik za razvoj karcinoma. Kao neko ko je magistar farmacije znala sam da nekako ne želim to da dajem svom još uvek nerođenom detetu i tada sam krenula u dublje istraživanje o tome šta su aditivi, kakve to mi hemijske supstance imamo i u suplementima i u kozmetici ali i u hrani", kaže farmaceutkinja Milošević.

Usledile su četiri godine istraživanja za potrebe kreiranja aplikacije, tokom kojih je došla do zaključka da hrana sa naših prostora "nije baš najvećeg kvaliteta".

"Iskreno, tamo negde u inostranstvu postoji neko ko, čini mi se, više brine o zdravlju ljudi, nažalost. Na primer, titanijum-dioksid - to je oznaka E-171 - u zemljama Evropske unije zabranjen u hrani jer je genotoksičan, a kod nas je još uvek dozvoljen. Veštačka crvena boja azorubin, sa oznakom E-127 je dokazano kancerogena po štitnu žlezdu. U Americi je pre tri nedelje zabranjena za ljudsku upotrebu, međutim, nažalost, kod nas još uvek nema naznaka da će je zabraniti. Ima je u čajnim kobasicama, viršlama, čak i u nekim čokoladama", kaže autorka aplikacije "Izbegni aditive".

Kako da se zaštitimo?

Dijetološkinja Veroslava Stanković objašnjava da Srbija u davanju i ukidanju dozvola za pojedine sastojke u namirnicama mora da se oslanja na rezultate istraživanja koje sprovode strane agencije, jer su takve studije skupe i dugotrajne.

"Država mora da proverava sastav namirnica - bromatološko ispitivanje - što se i radi. Međutim, nismo toliko bogata država da sve te aditive sami proučavamo i moramo da se negde usklađujemo sa zakonima i Evropske unije, i američke Federalne agencije za lekove, i Svetske zdravstvene organizacije", kaže Stanković za Euronews Srbija.

Dodatni problem predstavlja to što se štetna dejstva pojedinih aditiva mogu pojaviti tek posle deset ili petnaest godina upotrebe, a dobar primer je pomenuti titanijum-dioksid, koji je decenijama bio zastupljen u nebrojeno mnogo proizvoda u svetu.

"Njega ima svuda. Služi za izbeljivanje, pa ga ima i u lekovima. Proizvođači se vode sa time da se upotrebljava veoma mala količina tih aditiva koja neće izazvati nikakve zdravstvene probleme. Međutim, pokazalo se da neki od tih aditiva mogu da se talože u organizmu i tokom vremena, 10-15 godina, mogu da izazovu zdravstvene efekte i to možda čak i neke od onih najtežih", kaže dijetološkinja.

Kako bismo se zaštitili, ona savetuje izbegavanje konditorskih proizvoda, koji dokazano utiču na učestalost hroničnih bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, zatim poluprerađenih proizvoda koji imaju skrivene šećere i soli, ali i nesezonsko voće i povrće koje ne uspeva na našem podneblju, zato što je ono više hemijski tretirano.

Kada je reč o Hristini Lazarević Milošević, njen plan je da sa svojim timom sa kojim radi na aplikaciji "Izbegni aditive", u budućnosti pronađu način da podrži domaće proizvođače koji proizvode kvalitetnu hranu.

"Tvrdim da mi možemo da se udružimo međusobno i da proizvedemo i zdravije meso, ali i zdravije sokove, kvalitetnije čokolade, ratluk... Tako da ja se negde nadam da će ovo biti tek jedan početak jedne revolucije u hrani", zaključuje Lazarević Milošević.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Acika

26.02.2025 • 08:24

Aplikacija neispravna

Aplikacija navedena u tekstu može da se instalira na Android uređaju, ali nije moguće izvršiti registraciju radi korišćenja.

0 0 0
M

24.02.2025 • 16:24

M

Kakva drzava takva i hrana!

14 16 -2
/

24.02.2025 • 13:03

/

pesticidi se uvoze iz indije

12 9 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.