Aditivi u hrani kao okidači za razna oboljenja i stanja: Znamo li šta jedemo?
Aditivi koji su zabranjeni u Americi i Evropskoj uniji i dalje se nalaze na trpezama u Srbiji.
Foto: Pixabay (ilustracija)
S porastom broja slučajeva različitih stanja i oboljenja povezanih sa nezdravim navikama u ishrani, stručnjaci često ukazuju na značaj čitanja deklaracija, prilikom kupovine namirnica. Međutim, kako tumačiti taj sastav i zbunjujuće oznake aditiva sa predznakom "E"?
Hristina Lazarević Milošević, farmaceutkinja po struci, želela je da pomogne ljudima da lakše razumeju sastav proizvoda koji se mogu naći u prodavnicama u Srbiji, pa je napravila besplatnu aplikaciju "Izbegni aditive".
U poslednjim fazama pripreme te platforme je sa svojim timom skenirala više od 15.000 proizvoda sa tržišta u Srbiji, o kojima postoje svi ključni podaci na njihovoj aplikaciji i za kratko vreme dobili su čak 120.000 korisnika.
"Kada su me programeri pitali, koji broj ljudi očekujemo, kako bi oni znali kako da naprave dobar temelj za aplikaciju, ja sam rekla: 'Možda 50.000, pa ćemo onda razvijati'. Međutim, tu cifru smo odavno nadmašili", kaže Lazarević Milošević, piše Euronews Srbija.
Opasni sastojci u hrani
Na ideju je došla kada je bila u sedmom mesecu trudnoće i kada joj je propisan suplement, za koji je ustanovila da sadrži jedan sporan sastojak.
"Suplementi su u sebi sadržali titanijum-dioksid. To su bili oni klasični vitamini za trudnice koje se inače izdaju. Međutim, titanijum-dioksid je baš dve nedelje pre toga zabranjen u Evropskoj uniji jer je bilo dokazano da je genotoksičan, odnosno da može da prodre i kroz placentu, dođe do ploda i poveća rizik za razvoj karcinoma. Kao neko ko je magistar farmacije znala sam da nekako ne želim to da dajem svom još uvek nerođenom detetu i tada sam krenula u dublje istraživanje o tome šta su aditivi, kakve to mi hemijske supstance imamo i u suplementima i u kozmetici ali i u hrani", kaže farmaceutkinja Milošević.
Usledile su četiri godine istraživanja za potrebe kreiranja aplikacije, tokom kojih je došla do zaključka da hrana sa naših prostora "nije baš najvećeg kvaliteta".
"Iskreno, tamo negde u inostranstvu postoji neko ko, čini mi se, više brine o zdravlju ljudi, nažalost. Na primer, titanijum-dioksid - to je oznaka E-171 - u zemljama Evropske unije zabranjen u hrani jer je genotoksičan, a kod nas je još uvek dozvoljen. Veštačka crvena boja azorubin, sa oznakom E-127 je dokazano kancerogena po štitnu žlezdu. U Americi je pre tri nedelje zabranjena za ljudsku upotrebu, međutim, nažalost, kod nas još uvek nema naznaka da će je zabraniti. Ima je u čajnim kobasicama, viršlama, čak i u nekim čokoladama", kaže autorka aplikacije "Izbegni aditive".
Kako da se zaštitimo?
Dijetološkinja Veroslava Stanković objašnjava da Srbija u davanju i ukidanju dozvola za pojedine sastojke u namirnicama mora da se oslanja na rezultate istraživanja koje sprovode strane agencije, jer su takve studije skupe i dugotrajne.
"Država mora da proverava sastav namirnica - bromatološko ispitivanje - što se i radi. Međutim, nismo toliko bogata država da sve te aditive sami proučavamo i moramo da se negde usklađujemo sa zakonima i Evropske unije, i američke Federalne agencije za lekove, i Svetske zdravstvene organizacije", kaže Stanković za Euronews Srbija.
Dodatni problem predstavlja to što se štetna dejstva pojedinih aditiva mogu pojaviti tek posle deset ili petnaest godina upotrebe, a dobar primer je pomenuti titanijum-dioksid, koji je decenijama bio zastupljen u nebrojeno mnogo proizvoda u svetu.
"Njega ima svuda. Služi za izbeljivanje, pa ga ima i u lekovima. Proizvođači se vode sa time da se upotrebljava veoma mala količina tih aditiva koja neće izazvati nikakve zdravstvene probleme. Međutim, pokazalo se da neki od tih aditiva mogu da se talože u organizmu i tokom vremena, 10-15 godina, mogu da izazovu zdravstvene efekte i to možda čak i neke od onih najtežih", kaže dijetološkinja.
Kako bismo se zaštitili, ona savetuje izbegavanje konditorskih proizvoda, koji dokazano utiču na učestalost hroničnih bolesti poput dijabetesa i gojaznosti, zatim poluprerađenih proizvoda koji imaju skrivene šećere i soli, ali i nesezonsko voće i povrće koje ne uspeva na našem podneblju, zato što je ono više hemijski tretirano.
Pročitaj još
Kada je reč o Hristini Lazarević Milošević, njen plan je da sa svojim timom sa kojim radi na aplikaciji "Izbegni aditive", u budućnosti pronađu način da podrži domaće proizvođače koji proizvode kvalitetnu hranu.
"Tvrdim da mi možemo da se udružimo međusobno i da proizvedemo i zdravije meso, ali i zdravije sokove, kvalitetnije čokolade, ratluk... Tako da ja se negde nadam da će ovo biti tek jedan početak jedne revolucije u hrani", zaključuje Lazarević Milošević.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto se osećate umorno čak i kada vam se čini da se hranite zdravo: Stres, dehidratacija, previše kofeina
01.11.2025.•
0
Iako mnogi od nas pokušavaju da jedu zdravo – od doručka bogatog proteinima do tanjira punog povrća i voća – osećaj umora često ne nestaje.
Maldivi zabranili pušenje svima rođenim posle 1. januara 2007.
01.11.2025.•
0
Maldivi su počeli da primenjuju zabranu pušenja za sve osobe rođene posle 1. januara 2007. godine.
Sezona virusa je počela: Zašto je važno unositi dovoljno joda kad prete virusi?
31.10.2025.•
0
Sezona gripe uveliko je u toku, a sa njom dolazi i naša potreba da sačuvamo i ojačamo imunitet. Tu i jedan poznati mineral može mnogo da pomogne - jod.
Svetski dan borbe protiv psorijaze: Bolest koja se može kontrolisati, važni pregledi kod dermatologa
29.10.2025.•
0
Svetski dan borbe protiv psorijaze obeležava se danas, 29. oktobra.
OpenAI: Više od milion korisnika ChatGPT svake nedelje pokazuje suicidne namere
28.10.2025.•
4
Više od milion korisnika platforme "ChatGPT" svake nedelje pokazuje znake samoubilačkih namera, saopštila je kompanija "OpenAI", u okviru izveštaja o bezbednosti svog četbota.
Zašto je jod važan za decu?
27.10.2025.•
0
Jod je neophodan mineral za pravilan rast i razvoj deteta.
Studija: Jedna starosna grupa je sklonija zavisnosti od visokoprerađene hrane
27.10.2025.•
0
Stanovnici razvijenih zemalja rođeni između 1960. i 1975. sve češće pokazuju znakove zavisnosti od visokoprerađene hrani, kao prva generacija izložena takvoj ishrani u detinjstvu.
Udruženje obolelih od psorijaze: Biološka terapija dostupna svima koji ispunjavaju uslove
26.10.2025.•
1
Udruženje "Pacijenti protiv psorijaze 3P" ogranizovaće širom Srbije edukacije obolelih od te hronične kožne bolesti, kako bi saznali o dostupnosti biološke terapije, najavio je predsednik udruženja Vladimir Kecić.
Otkriven potpuno novi tip veze između neurona - mogu dovesti do degenerativnih bolesti
26.10.2025.•
0
Koristeći mikroskope izuzetno visoke rezolucije i mašinsko učenje, američki naučnici su otkrili potpuno novi tip veze između neurona u mišjem i ljudskom mozgu.
VIDEO: Pacijentkinja sa Parkinsonovom bolešću svirala klarinet tokom operacije na mozgu
26.10.2025.•
0
U nesvakidašnjoj hirurškoj proceduri, 65-godišnja pacijentkinja obolela od Parkinsonove bolesti svirala je klarinet dok su joj lekari stimulisali mozak električnim impulsima, kako bi pratili trenutne efekte operacije.
Naučnici upozoravaju na zdravstvene rizike pomeranja sata
25.10.2025.•
1
Pomeranje sata dva puta godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji kontroliše ključne telesne funkcije.
Često preskačete doručak? Evo kako to može da utiče na vaše zdravlje
24.10.2025.•
5
Ljudi koji redovno preskaču doručak imaju značajno veći rizik od razvoja metaboličkog sindroma - grupe stanja koja povećavaju verovatnoću srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.
Batut: U Srbiji potvrđen grip
23.10.2025.•
0
U Srbiji su laboratorijski potvrđeni virusi gripa, saopštili su danas nadležni.
Istraživanje potvrdilo: Osobe sa šizofrenijom zaista čuju glasove
23.10.2025.•
0
Naučnici iz Australije potvrdili su svojim najnovijim istraživanjima dugogodišnju teoriju da osobe koje boluju od šizofrenije "čuju glasove" u glavi jer pogrešno tumače svoj unutrašnji govor kao spoljašnji.
Japanski naučnici razvili oblik vitamina K koji bi mogao pomoći u lečenju Alchajmerove bolesti
21.10.2025.•
0
Lek izveden iz vitamina K koji usporava napredovanje Alchajmerove bolesti ili ublažava njene simptome ne bi samo poboljšao kvalitet života, već bi i smanjio troškove zdravstvene nege i brige o obolelima.
Japan prvi put odobrio pilulu za "jutro posle"
21.10.2025.•
1
Japan je prvi put odobrio prodaju hitne kontraceptivne pilule za "jutro posle" bez recepta, saopštila je farmaceutska kompanija ASKA.
Jedna od pet mladih osoba u Srbiji ima psihološke probleme
20.10.2025.•
1
Polovina psihičkih poremećaja ispoljava se pre 18. godine.
Popović: Ruska vakcina protiv raka od sledeće godine u Srbiji, plan je da je i pravimo
20.10.2025.•
21
Posle Rusije, Srbija bi mogla postati prva zemlja u kojoj će pacijenti dobijati personalizovanu MRNK vakcinu protiv onkoloških bolesti.
Đokić: Osam odsto vakcinisane dece protiv HPV je mali broj, raditi na imunizaciji
19.10.2025.•
0
Predsednica Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika "Progovori" Gorica Đokić izjavila je da je država pre tri godine uvela besplatnu vakcinu protiv HPV virusa, ali da je odziv samo osam odsto.
Glumica Dajana Kiton umrla od upale pluća: Koliko je česta smrt od ove bolesti?
19.10.2025.•
2
Oskarom nagrađena glumica Dajana Kiton preminula je u 79. godini, a njena porodica je potvrdila da je uzrok smrti bila upala pluća.
Naučnici stvorili "univerzalni bubreg" - mogao bi da odgovara bilo kojoj krvnoj grupi
19.10.2025.•
0
Tim naučnika iz Kanade i Kine uspeo je da stvori "univerzalni bubreg" koji bi mogao da se koristi za transplantaciju kod pacijenata bilo koje krvne grupe.
Komentari 4
Acika
M
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar